Na brdu, kako se naziva Kapitol, republikanci poput senatora Teda Kruza izrazili su negodovanje, dok su demokrate poput senatora Tima Kejna izrazile zabrinutost. Ukrajinci se osećaju kao da su izdani, a Poljaci razočarani.

I oni imaju razlog za to.

Čega se plaše na istočnom krilu NATO pakta?

Ne tako davno, Bela kuća i Bajden nazvali su gasovod Severni tok 2 „geopolitičkim projektom Kremlja koji ugrožava evropsku energetsku bezbednost“, ali krivac za njegovu izgradnju bio je ... Donald Tramp, koji je navodno propustio priliku da zaustavi izgradnju gasovoda nametanjem sankcija ranije .

Danas američki saveznici na istočnom krilu NATO-a tvrde da će Severni tok-2 olakšati ruskim vlastima izolaciju Kijeva i pružanje novih poluga Evropi. Istočna Evropa ne veruje da dogovor između Sjedinjenih Država i Nemačke, čiji uslovi nisu potpuno jasni, garantuje nemogućnost korišćenja „cevi“ kao oružja.

Nemačka se obavezala da će „preduzeti mere na nacionalnom nivou i zalagati se za delotvorne akcije na evropskom nivou, uključujući sankcije“, ako Rusija pokuša da „energiju koristi kao oružje“ ili prekine isporuku gasa svom susedu. A Ukrajina i Poljska imaju sve razloge da se toga plaše - Severni tok 2 zaobilazi Ukrajinu, za razliku od postojećih gasvoda kroz koje ruski gas ulazi u Evropu.

Obećanja Merkelove

Sporazumom Merkel-Bajden Nemačka se obavezuje da će „preduzeti mere na nacionalnom nivou i tražiti efikasne mere na evropskom nivou, uključujući sankcije“, ako Rusija pokuša da „koristi energiju kao oružje“ ili prekine isporuke gasa Ukrajini.

Nemačka se takođe obavezuje da će koristiti „svu raspoloživu snagu“ kako bi osigurala da Rusija obnovi svoj sporazum o tranzitu gasa 2024. godine. Kroz njega će Ukrajina godišnje dobiti oko 3 milijarde dolara tranzitnih naknada.

Nemačka se takođe obavezala da će stvoriti zeleni fond za pomoć Ukrajini da modernizuje svoj energetski sektor.

Zelenski je prijatelj, ali je Nemačka važnija

I iako izvori zapadnih medija u Beloj kući kažu da su tokom čitavog procesa konsultovanja sa Ukrajinom, čini se da se predsednik Zelenski jednostavno suočio sa činjenicom da su ukrajinski interesi razmenjeni za dobre odnose sa glavnim saveznikom u Evropi.

Očigledno je da je ovo bio prosuđen zaključak. Ranije u maju, Stejt department, uprkos negodovanju američkog Kongresa, ukinuo je sankcije pravnom licu i izvršnom direktoru koji kontroliše izgradnju Severnog toka 2.

U junu je državni sekretar Entoni Blinken rekao da je završetak gasovoda „svršeni čin“, a sankcije bi dodatno oštetile odnose sa Nemačkom, koji su se znatno pogoršali za vreme predsednika Trampa.

Predsednik Zelenski je očajnički pokušao da utiče na pregovore Merkel i Bajdena putem Tvitera, napisavši na svom nalogu: „Verujem da će se naši američki i nemački partneri zajednički suprotstaviti agresoru, a ne da ga podstiču. I nijedna odluka o Ukrajini ne može da se donese bez Ukrajine “. Ali nije pomoglo.

Kao rezultattoga, postignut je sporazum koji je naišao na oštre kritike u Senatskom odboru za spoljne odnose.

Iako Bela kuća insistira da će sporazum smanjiti rizik za Ukrajinu i „omogući će im da nastave pregovore u brojnim drugim oblastima, uključujući bezbednosna pitanja, a ne samo da razgovaraju o Severnom toku 2“, kongresmeni i senatori imaju različito mišljenje.

'’Sporazum je pun obećanja i uveravanja, ali nudi malo u smislu značajnih mera za rešavanje ključnih pitanja - pretnji nacionalnoj bezbednosti koje Severni tok 2 predstavlja saveznicima i interesima SAD'’, rekao je šef republikanaca u komitetu, senator DŽim Riš.

Sa njim se slažu i u Kijevu.

'’Sporazum između SAD i Nemačke ne opravdava nade Ukrajine i ne rešava problem nacionalne bezbednosti zemlje'’, rekao je Axios savetnik predsednika Vladimira Zelenskog.

Kako je u intervjuu za Rosbalt rekao politikolog Aleksandar Rar, naučni direktor nemačko-ruskog foruma, Sporazum je pre svega komercijalni posao koristan za EU, koja će dobiti dodatni infrastrukturni projekat za isporuku gasa u Evropu iz Rusije. Prema njegovim rečima, Nemačka i Rusija su pobednici.

 '’Gasni savez između naših zemalja postoji 50 godina. Potrošači i proizvođači koji će zaraditi novac. Dobro je što će Evropa, koja sada izlazi iz nafte i uglja, dobiti dodatne količine gasa.

Ali ima i gubitnika, mada iz drugih razloga - političkih. To je Ukrajina ... Ukrajina se verovatno nadala da će Zapad uložiti u njene cevi. To bi bilo moguće da nije bilo Severnog toka 1 i 2 i Turskog toka, koji bi direktno pumpali gas zaobilazeći Ukrajinu. Ali kriva je sama Ukrajina, koja je politizovala ovaj projekat do sramote i tražila da ga Evropa i SAD zaustave'’, kazao je Rar.

Istovremeno, Mihail Krutihin, dugogodišnji kritičar Severnog toka 2, analitičar tržišta nafte, partner konsultantske agencije RusEnerdži, koji je projekat više puta nazivao „mrtvim“, objasnio je svoje reči u komentaru za moskovski Ridus.

'’... Mnogo važnija od [sankcija] je činjenica da postoji zakon kojim se administracija Bele kuće obavezuje da nešto preduzme, a vidim da se administraciji to ne žuri. Ovaj zakon je američki budžet za odbranu iz prošle i ove godine. Sadrži poglavlje o „obuzdavanju neprijateljskih država“, koje uključuje Iran, Severnu Koreju i Rusku Federaciju, a ovo poglavlje sadrži odredbe o sankcijama protiv Severnog toka 2 “, rekao je Krutikhin za Ridus.

Kako je stručnjak naglasio u intervjuu za Rosbalt, još uvek nije poznato da li će projekat proći sertifikaciju i da li će Nemačka dobiti dozvolu Evropske komisije za stopostotno korišćenje Severnog toka-2.

Međutim, prema njegovom mišljenju, ovo nema nikakve veze sa trenutnim sporazumom Bajdena i Merkelove, a sam sporazum ne uključuje nikakav stvarni mehanizam i nikakve akcije - već samo obećanja.

Kako je Kina uzvratila udarac Americi, pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda/Ridus