Vučić ga je kriminalizovao optužbama za saradnju s mafijaškom grupom Veljka Belivuka, diskreditovao ga je kao homoseksualca i pedofila, a nije mogao da se uzdrži ni od brutalnog ruganja Vuletićevim zdravstvenim problemima. Za razliku od mnogih Vučićevih žrtava, Profa se nije uplašio i ućutao. Naprotiv, uzvratio je svom snagom. Podneo je nekoliko krivičnih prijava, osnovao politički pokret „Crno na belo – za pravednu Srbiju“ s kojim želi da doprinese pobedi nad „sauronskim zlom“ koje širi naprednjački kartel. Vladimir Vuletić u ekskluzivnom intervjuu za Magazin Tabloid otkriva detalje koji raskrinkavaju Vučićevu vezu s Belivukovim klanom, kakvu je ulogu imao Danilo Vučić, kako mu je pretio Aca Rošavi, zašto ga mrzi Andrej Vučić, kao i mnoge druge istine o kriminalnoj mreži vladajuće familije.
Do febrauara ove godine, do hapšenja Veljka Belivuka, profesor Vladimir Vuletić je u javnosti bio prepoznatljiv uglavnom kao vatreni zastupnik interesa Fudbalskog kluba Partizan. Međutim, Aleksandar Vučić ga je izabrao za žrtvu na koju će prebaciti odgovornost za sve sporno što se dešavalo na Partizanovom stadionu. Od tada predsednik države koristi svaku priliku da Vuletića zaspe optužbama i uvredama najniže vrste.
P.P: Kako je počeo taj sukob s Vučićem, čime ste mu se zamerili?
VULETIĆ: U javnosti je stvoren utisak da je Vučić u februaru počeo da me targetira i da me prvi put pomenuo 6. marta na čuvenoj konferenciji za novinar, na kojoj je govorio o zločinama grupe Veljka Belivuka, koju je održao zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom. Problem je mnogo stariji. Još 2015. godine tadašnji potpredsednici FK Patrizan Vojislav Nedić i Milorad Vučelić rekli su mi da me ne voli brat Aleksandra Vučića i da ima nešto protiv mene, iako ja nikad nijednog člana porodice Vučić nisam upoznao u životu. Nikad!
P.P: Blago Vama.
VULETIĆ: Da, ne poznajem ih. Nisam ih video uživo, a kamoli izbliza i lično.
P.P: Da li su Vam objasnili zašto Vas Andrej Vučić ne voli?
VULETIĆ: Rekli su mi da braća Vučić misle da ja generišem ono navijačko skandiranje „Vučiću pederu“. Rekao sam im da čak i ne poznajem vođe navijače i da ni nakav način ne pokušavam da diskreditujem predsednika države.
Vojislav Nedić mi je rekao: „Ajde, molim te, napiši nešto, neko saopštenje u kome ćeš podržati Aleksandra Vučića i reći da je on sjajan“. Odgovorio sam: „LJudi, ja se ne bavim time, ja se ovde bavim sportom. Ja sam profesor Pravnog fakulteta, nemojte od mene da očekujete takve stvari, ja to neću objaviti.“
Tako je ostalo. Nije mi bilo prijatno zbog tih optužbi, mislio sam da Nedić i Vučelić preuveličavaju stvari, pa se nisam udubljivao u njih, nastavio sam da radim svoj posao. Dve godine kasnije, generalni direktor Miloš Vazura mi je pokazao poruke, koje mu je slao Aleksandar Vučić, u kojima je Vučić o meni govorio sve najgore, da sam debeli ludak…
U to vreme imao sam priliku i da prisustvujem telefonskom razgovoru između Vučelića i Vučića. To je bilo posle derbija Crvena zvezda – Partizan, kad je Zvezdi priznat sporan gol. Ko prati fudbal, setiće se te utakmice i po izjavi golmana Vladimira Stojkovića da će vratiti pasoš. E, predsednik države je zvao predsednika Partizana da bi mu tvrdio da je lopta prešla gol-crtu.
Molim Vas, stajao sam pored predsednika Partizana i, preko uključenog spikerfona, slušao predsednika države kako viče: „Lopta je prešla crtu“. Vučelić kaže: „Nije“. „Jeste, prešla je.“ „Nije prešla.“ I tako su se njih dvojica nadgornjavali pet minuta.
Predsednik države onda kaže: „To onaj tvoj uličarski debeli profesor ludak tvrdi da nije prešla!“ Tada sam prvi put čuo da Vučić zna ko sam. Prošle godine, kad je Vučić plasirao izborni slogan „Za našu decu“, na Tviteru sam objavio sadržaj u kome sam istakao činjenicu da u Srbiji ima mnogo dece koja nemaju dovoljno sredstava za život, žive jako teško i da bi predsednik trebalo da se, pre svega, bavi tom decom.
Nije prošlo deset minuta, zvao me Milorad Vučelić, tražeći od mene da promenim taj tvit, jer ga je zvao predsednik države i rekao da će ga smenit ako to ne promenim.
Rekao sam da mi ne pada na pamet da brišem ono što sam napisao. Vučelić me pozvao u svoj kabinet i rekao mi da moram da odem iz Partizana. Rekao je: „Podnesi ostavku ili ću te ja smeniti“. Odgovorio sam mu: „Predsedniče, poštujem sve, Vi me možete smeniti sa mesta potpredsednika, ali me ne možete smeniti sa mesta člana UO Partizana, jer me tu izabrala Skupština kluba, a ne Aleksandar Vučić. Ako želi Skupština Partizana da me smeni, neka me ona smeni. Mene će smeniti samo onaj koji me izabrao.“
Na to je on rekao da je to moj manevar. Rekao sam: „Ja neću tiho odjahati u noć“. Danas se vidi da zaista nisam tiho odjahao u noć. Dakle, sve ono što vi danas znate, ima svoju predistoriju o kojoj javnost nije znala dovoljno.
P.P: Da li ste mogli pretpostaviti da će otići ovoliko daleko, do najtežih optužbi, pa i ličnih uvreda?
VULETIĆ: Ne, nisam očekivao da će otići ovoliko daleko. Ovo je nešto što, moram da Vam kažem, nije dostojno predsednika jedne države. Imamo predsednika države koji o jednom univerzitetskom profesoru govori da je debeli pedofil sa Pravnog fakulteta. To ponavlja u nastupima na televizijama s nacionalnom frekvencijom, pa i na zvaničnoj konferenciji prilikom državničke posete Pragu, pa opet na srećnoj televiziji, pred srećnim voditeljem. I još se vajka i lamentira nad svojom zlehudom sudbinom što ne može da dokaže svoje optužbe i uvrede. Ne može, kaže, jer neću na poligraf.
P.P: Zašto niste išli na poligraf?
VULETIĆ: Na prvom saslušanju u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, kad su me inspektori pitali da li hoću da poligraf, odmah sam pristao. Iz SBPOK-a su me odvezli u drugu zgradu, gde me poligrafista pitao da li imam zdravstvenih problema. Opisao sam mu istoriju mojih oboljenja. Evo, i Vama da kažem. Pre dvadeset godina operisao sam tumor hipofize. Operisao me najbolji neurohirurg, ali došlo je do lekarske greške. Zasekao je malo više. Od tada imam potpuni nedostatak hormona rasta. Dakle, pre 2001. nisam izgledao ovako, bio sam vaterpolista. Posle operacije dobio sam 48 kg. Metabolizam nula. Nemam anti-diuretski hormon, koji reguliše protok tečnosti kroz organizam. Bez tog hormona dnevno unosim 15 litara vode i toliko izbacujem iz sebe. To se zove insibidni ili lažni dijabetes. To izaziva nenormalnu žeđ, to je strašno.
Zatim sam dobio i dijabetes melitus, pravi šećer. U ovom momentu, moj šećer je 25. Ne odvajam se od insulina. Na dnevnom nivou četiri injekcije. Imam i četvrtu bolest – opstruktivni slip apnea sindrom. Kad legnem da spavam prestajem da dišem zbog hipotalamusa koji se nije snašao posle te operacije.
Jednostavno, u REM fazi sna on šalje čudne podatke. Kao što nekim ljudima šalje insomniju, tako meni izaziva apneu, koje traju po dva minuta. Otkad to otkriveno spavam sa aparatom za disanje i maskom koju stavljam na nos. Od 2006. nijednu noć nisam zaspao bez toga. Kad sam to objasnio poligrafisti, on mi je rekao da ne mogu da budem saslušan.
P.P: Vučić Vas, ipak, stalno proziva što niste bili na poligrafu.
VULETIĆ: On zna zašto nisam saslušan, ali to ga ne sprečava da priča to što priča. Bez obzira na sve, i dalje mu nudim javno suočavanje. Neka nas obojicu prikače na poligraf, pa da, pred kamerama, u direktnom prenosu jedan drugome postavljamo pitanja. To bi trajalo vrlo kratko, verujem da bi posle 30 sekundi neko eksplodirao, ili poligraf, ili Vučić. Zbog svih bolesti, za mene svaki novi dan, kad se probudim, predstavlja pobedu. Zato Vučiću mogu da poručim – boj se onog ko je sviko bez golema mrijeti jada.
P.P: Mislim da se on kaje što se upustio u ovaj rat.
VULETIĆ: Sad mu je kasno.
P.P: Kako je došlo do toga da Vam Vučić imputira vezu s Belivukom?
VULETIĆ: Kad je uhapšen Belivuk, 4. februara, suprotstavio sam se pokušaju da se ceo Partizan, kao institucija, kriminalizuje. U medijima su plasirana tendenciozna pitanja – a, vi niste znali šta se dešava u klubu, niste znali da su tu droga i oružje?
Partizan je predstavljen kao paravan za kriminalce, kao bunker jedne organizovane kriminalne grupe, koji, kao takav, treba zabraniti ili uništiti. Snažno sam se suprotstavio takvoj manipulaciji činjenicama. Tada sam prvi put javno prozvao Vučića i istakao dve stvari. Prvo, nedopustivo je da predsednik države ili bilo ko iz izvršne vlasti na televiziji emituje dokaze iz istražnog postupka, kako bi napravio nekakav paralelni tv-proces, koji će se okončati s odgovarajućom tv-presudom.
Vidite, to meni sugeriše na nedostatak dokaza i pokušaj da se dokazima, koji su vrlo ranjivi, natera javnost da bude sudija. U Srbiji se sudi u ime naroda, a ne sudi narod. Kad bi narod sudio, vratili bismo se na preke sudove, kakvi su bili 1945/46. Nastupio sam kao profesor prava, kome je to vokacija.
Nažalost, drugi profesori nisu postupili slično, ćutali su, uživajući u svom konformizmu. Tada je vladar odlučio da uništi jednog univerzitetstkog profesora, da mu razvali život, da ga kriminalizuje i dehumanizuje. Drugi problem, koji predstavlja trn u njegovom oku, jeste ono što ja znam o vezama vlasti i kriminala.
P.P: Šta znate?
VULETIĆ: Znam da je vrh države bio spiritus movens, duh koji pokreće, kriminalne navijačke grupe još od 2013. godine. Novak Nedić je u to vreme bio član Upravnog odbora, a njegov otac Vojislav je bio potpredsednik Partizana. Novak Nedić se povukao s funkcije u klubu kad je postao prvo zamenik, a potom i generalni sekretar vlade Republike Srbije, čiji premijer je od 2014. bio Aleksandar Vučić. Novak Nedić je rukovodio grupom Aleksandra Stankovića, poznatog kao Sale Mutavi. Za to imam dokaze.
P.P: Kakve dokaze?
VULETIĆ: Te dokaze sam dao SBPOK-u. Postoje sms poruke, čak i jedan razgovor koji sam vodio s Nedićem 4. februara 2016. godine. On mi je tada eksplicitno nudio ambasadorsko mesto i 3000 evra mesečno ukoliko pređem na stranu njega i njegovih prijatelja, kako bismo preuzeli Skupštinu Partizana. Tada sam rekao: „Novače, ja to neću prihvatiti, imam svoj posao, drugi mi ne treba. Neću da radim bilo šta protivpravno. Kako misliš da pobediš u Skupštini kad nemaš većinu?“ Tada je on izjavio: „Ovi moji će to da razbiju.“ „Koji tvoji? „Šta koji moji? Pa Sale i ovi moji će upasti na Skupštinu i fizički je razbiti.“
Novak Nedić, kao generalni sekretar vlade, nudio mi je da zajedno sa Saletom Mutavim, preuzmemo vlast u Partizanu. U toj grupi se nalazio Aleksandar Vidojević, alijas Aca Rošavi, čija se uloga namerno minimalizuje, jer je on lični prijatelj Danila Vučića. U tom momentu, iznad Saleta Mutavog i Ace Rošavog bio je žandar Nenad Vučković Vučko. Dakle, ta trojica su imali zadatak da razbiju Skupštinu.
Inspektorima SBPOK-a sam predao i dokaze o sednici UO, koja je održana 23. decembra 2015. godine. U dva ujutru, u nameri da smene predsednika Partizana Zorana Popovića, na Skupštinu su upali Sale Mutavi, Aleksandar Vidojević, Vučko i Novak Nedić. Ima zapisnik o tome. Od mene su tražili da obavim pravni deo posla kako bi Vojislav Nedić postao v.d. predsednik Partizana. Rekao sam im da to nije moguće. Naravno, bilo je moguće, ali nisam hteo da to uradim, sad mogu da to slobodno kažem. Dosta toga imam, kao što vidite…
P.P: Baš ste se zamerili Vučiću. To radite i danas, posebno kad pominjete članove porodice.
VULETIĆ: Vidite, to „članovi porodice“… Pa, i ja sam nečije dete. Kažu za Danila Vučića da je dete… On je dete koliko sam i ja. Sa stanovišta zakona potpuno je isto da li imate 24 ili 42 godine, koliko danas imamo on i ja. Danilo Vučić ima prijatelje među istim tim kriminalcima o kojima se danas govori kao o ljudima koji su pripremali atentat na predsednika države i sve ostalo.
Ne želim da ulazim u to odakle mu tolike fotografije sa njima, ali je činjenica da je on i danas jedan od najboljih prijatelja Aleksandra Vidojevića. Oni se i dan danas druže, nerazdvojni su. Ta ekipa je 2016. godine meni pretila smrću, nakon što sam odbio predlog Novaka Nedića.
Aleksandar Vidojević mi je lično prišao na Cvetnom trgu, u sred bela dana, tražeći da se vidimo. Samo je prišao i rekao mi: „Vodi računa, ima života i posle Partizana“. Rekao je to i otišao.
Aleksandar Vučić zato minimizuje ulogu Vidojevića, kako bi i greh njegovog Danila bio manji. Na onoj legendarnoj konferenciji, kad ga je novinarka KRIK-a, pozivajući se na moje tvrdnje, upitala za veze Danila s kriminalcima, Vučić je, prisvajajući ulogu tužioca, rekao da treba saslušati Vuletića i Nedića.
Od tada, Vuletić je četiri puta bio u SBPOK-u, kao građanin, bez naloga tužioca. Samo jednom je bilo s pravnim osnovom. A, znate koji su bili pravni osnovi – pranje novca, iznude i otmice, isto što se stavilo na teret grupi Veljka Belivuka.
Tako je Vučić pokušao da me predstavi kao neku vrstu kriminalnog masterminda… To je poigravanje sa pravosuđem na jedan brutalan način. Ostala tri puta u SBPOK sam dolazio na telefonski poziv. Kad pozovu, odmah dođem. Novak Nedić nije saslušan do dana današnjeg.
P.P: Šta su Vas pitali u SBPOK-u?
VULETIĆ: Prvi put kad sam bio tamo tražili su da kažem šta znam o kriminalnim navijačkim grupama s Partizanovog stadiona. Pričao sam 2,5 sata o svemu ovome, sve im kazao. Bili su jako ljubazni, ali, nažalost, sutra, kad dođe do promene vlasti i kada se bude odlučivalo ko je radio po čijim naređenjima, ipak će morati da objasne kako je moguće da jednog građanina inspektori SBPOK-a pitaju da li je spavao sa dečacima. Doveden sam po osnovu iznuda, otmica i pranja novca, a oni me pitaju da li sam orgijao sa dečacima. To nije normalno.
P.P. Normalno da nije normalno, pošto su to Vučićeva pitanja. Otkud optužbe za pedofiliju?
VULETIĆ: To je osveta Slaviše Kokeze za moje uspešno demontiranje jedne prevare, koju je izvršila Disciplinska komisija Fudbalskog saveza Srbije 2017. godine. Disciplinka komisija je tada kaznila Partizan oduzimanjem dva boda i novčanom kaznom od milion dinara.
U rešenju se navodi da je sednici prisustvovala i članica Disciplinske komisije, koja je bila u emotivnoj vezi sa predsednikom FSS-a. Baš me briga za njihovu vezu. Ona je, inače, moja studentkinja, pa je znam. Međutim, bila je nepromišljena, pa je na WhatsApp-u podelila fotografiju na kojoj ona i njen dečko poziraju na Kopaoniku istog dana kad je, navodno, prisustvovala sednici na kojoj je kažnjen Partizan.
Skrinšotovao sam tu fotografiju i održao konferenciju za medije na kojoj sam oborio tu, kako sam je nazvao, „kopaoničku odluku“. Vodič magaraca, koji je i suvlasnik Srpskog telegrafa, odgovorio mi je preko tih novina. Srpski telegraf je objavio moju prepisku na Instagramu, u kojoj je falsifikovao navode kako ja volim da imam odnose sa dečacima od 16 i 17 godina. Kao doktor pravnih nauka i profesor Pravnog fakulteta moram da kažem – sve da je to istina, to nije zakonom kažnjivo. Pedofilija se definiše kao odnos sa osobom mlađom od 14 godina. Sa 16 godina imate pravo na venčavanje, sa 15 imate radnu sposobnost i pravo da ostavite testament. To je po zakonu. Oni to ne znaju, niti ih zanima.
Hteli su da me brutalno kompromituju. Tužio sam Srpski telegraf. Posle tri godine sam dobio presudu. Vučić zna za tu presudu i pored toga nastavlja s kampanjom u kojoj ponavlja da sam debeli pedofil.
Pokušavajući da shvatim uzroke tako nedostojnog ponašanja, primetio sam neke njegove psihološke karakteristike. Verujem da on vuče neke traume iz detinjstva.
Predstavlja se kao navijač, opasni huligan sa „severne šipke“. Priča kako se družio s tadašnjim vođama Zvezdinih navijača. Dobro se poznajem s nekima od njih. Pitao sam ih za Vučića. Smeju se ljudi, nikad ga nisu videli na tribini, nisu ni čuli za njega. Uostalom, slušajte kako Vučić objašnjava zašto protivnike podrugljivo naziva devojčicama. Kaže, navikao je družeći se s navijačima. Zar neko može da poveruje da su Zvezdini huligani protivnike oslovljavali sa – devojčice? Ne, tako su Vučića nazivali školski drugovi u đačkim danima.
Siguran sam da, kad je slavio rođendane, niko živ nije hteo da mu dođe, da je tamo bila gomila nepojedenih sendviča, koje je on gledao onako tužan i, verovatno, uplakan. Kad izađe napolje, njemu su udarali macole – devojčice, devojčice i od tada ima to – devojčice. Kakav crni huligan sa šipke. Taj sendvič-huligan sa Novog Beograda vuče neke teške traume i one se vide. Ne može da pobegne od njih.
P.P: Podneli ste krivične prijave protiv Vučića i Vulina. Dokle je stiglo s tim?
VULETIĆ: Tužilaštvu za organizovani kriminal do danas se nije oglasilo. Osim te protiv Vučića i Vulina, u vezi sa zloupotrebom službenog položaja, podneo sam i krivičnu prijavu protiv NN počinioca iz Vlade Republike Srbije i određenih medijskih kuća, koje su dokaze iz istrage emitovali na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, što je krivično delo.
Pored toga, Višem javnom tužilaštvu sam podneo zahtev za prikupljanje obaveštenja od Aleksandra Vučića na okolnosti njegovih izjava da sam debeli pedofil sa Pravnog fakulteta. Ako on ima takva saznanjja, koja javno ponavlja, treba da objasni kako on to zna. Možda je svedok. Možda je oštećeni. Ja to ne znam.
P.P: Kako može da bude oštećen kao žrtva pedofilije kad ima 50 godina?
VULETIĆ: – S obzirom na njegovo infantilno ponašanje, možda mentalno ima manje od 14 godina. Često deluje kao da ima 9 ili 10 godina. Vučiću mnogo smeta što ga nazivaju pederom. To nema veze s njegovom seksualnom opredeljenošću. Vidite, ja nemam problem sa homoseksualcima, nego samo s pederima. Kao što je homoseksualizam lični seksualni stav, tako je pederluk psihološka odrednica. Ne znam da li je Aleksandar Vučić i homoseksualac, ali siguran sam da ima pederski karakter. Traume iz detinjstva, o kojima sam govorio, vremenom su se taložile i on je, jednostavno, postao peder u duši.
P.P: Da li ste formirali politički pokret kako biste se odbranili od njega?
VULETIĆ: Pogrešna je percepcija da sam pokret „Crno na belo – za pravednu Srbiju“ osnovao da bih sebe zaštitio. Osnovao sam ga nakon što su svi pokušaji države da me uhapsi, kriminalizuje i dehumanizuje propali. Ustav se krši svakodnevno, zakoni više ne postoje, mi nismo jednaki pred zakonom. To mora da se promeni iz korena. Neophodna je demontaža ovog sistema u kome kapilarni glasovi obezbeđuju kapilarnu pravdu.
P.P: Na koga računate za saveznike iz opozicije?
VULETIĆ: Nažalost, naš pokret je podjednako udaljen od tradicionalne opozicije, ovakve kakva jeste, koliko i od režima. To kažem samo kao građanin. Duboko smatram da je sadašnja opozicija u velikoj meri odgovorna za stanje stvari i kada je reč o dužini vladanja Aleksandra Vučića. Usuđujem se da ponekad pomislim da su neke reakcije naše opozicije, kao da su tako planirane, išle na ruku Vučiću.
Naša opozicija ne može da se dogovorio oko zajedničkog predstavnika na razgovorima o medijskim uslovima, a kamoli da imaju zajedničkog kandidata za, recimo, predsednika države. Ipak, i ovakva, opozicija ima strašnu šansu da već na proleće pobedi na izborima u Beogradu, a možda i za predsednika države. Beograđani više ne žele SNS, to je potpuno jasno. Ako Vučića uvedemo u drugi krug, pa neka u njemu i pobedi, on to neće psihički podneti.
On ne može da izdrži, siguran sam. Ako budemo jedinstveni, a bojim se da nećemo, imamo šansu za pobedu. Jedinstvo je moguće ako stavimo po strani ideološke razlike. Pa, ideologija u ovakvim okolnostima nije bitna. Mi se danas borimo protiv zla, a borba protiv sauronskog zla podrazumeva da se borimo svi zajedno. Ni levo, ni desno, nego pravo. Ne bezakonje, već pravo. To je moja politika.
P.P: Plašite li se za ličnu bezbednost?
VULETIĆ: Svi mi kažu da treba da se plašim, a ne osećam ni mrvu straha. Vraćam se sam kući, nemam nelagodu. Jednostavno, nisam kriminalac, ja sam univerzitetski profesor koji se trudi da radi svoj posao. I ovo što sad radim, i to je takođe moj posao. Imajući to u vidu, dobro plivam. Dobar sam plivač, preplivaovao sam Savu, valjda neću morati i Dunav.
P.P: Kao Cvijan?
VULETIĆ: Da, kao Cvijan. Znate, čudan sam ja čovek. Otac mi je poginuo 2006. u saobraćajnoj nesreći, u svojoj 51. godini. Majka mi je, u 68, umrla prošle godine od karcinoma. Da nije umrla tada, umrla bi sad. Drago mi je što nije dočekala da vidi ovo što me zadesilo. Zbog nje bi mi bilo teško, ne zbog mene. Da mi je majka živa, ne bih mogao da ovo izdržim.
P.P: Na Pravnom fakultetu su stasali Vučićevi saradnici od najvećeg poverenja Marko Đurić i Nikola Selaković. Da li ste ih poznavali? Kakvi su bili studenti?
VULETIĆ: Marko Đurić nije završio Pravni fakultet. Ovde je studirao dve godine. Više nije mogao, nije imao kapacitet, učenje mu nije išlo onako dobro kao aplaudiranje, pa je prešao na Privrednu akademiju u Novom Sadu. Na toj Akademiji je završio pravo. Profesor Sima Avramović je predložio Nikolu Selakovića za asistenta na našoj katedri. Na toj sednici se za reč javio čuveni profesor Ratko Marković. Rekao je da je dan u kome primamo Selakovića najsramniji dan u istoriji Pravnog fakulteta. To je rekao i napustio sednicu.
Pravni fakultet nikad nije primio nikoga ko je studirao duže od četiri godine s prosekom koji nije težio ka desetki. Selaković je studirao osam godina, a prosek mu je bio blizu osam. Tada sam bio mlad asistent, glasao sam za prijem Selakovića, od koga se razlikujem po svemu.
Fakultet sam završio za tri godine, kao student generacije. Profesor Avramović je, kao dekan, rekao da je Aleksandar Vučić najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta. Svi znaju da to nije tačno. Vučić je studirao šest godina, a imao je prosek 9,2. Što je najgore, Avramović je to rekao na svečanosti prilikom otkrivanja biste Slobodana Jovanovića, možda najznačajnijeg profesora našeg fakulteta. Među gostima je bilo stotinak univerzitetskih profesora i akademika. Kad je dekan proglasio Vučića za najboljeg u istoriji fakulteta, svi su sagnuli glave i ćutali. Ćute i danas.
Plan o totalnoj kontroli je već jasan. I vakcinisani će morati da nose maske, verovatno zauvek. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: magazin-tabloid. com
