Istraživači sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT) pronašli su način da evidentiraju istoriju vakcinacije pacijenta. Uključuje ubrizgavanje enzima ispod kože koji sadrži podatke istovremeno sa davanjem vakcine.
U saopštenju za štampu MIT-a za 2019. godinu, investitori su sugerisali da je metoda injekcije uglavnom za pomoć zemljama u razvoju u kojima su tradicionalni medicinski kartoni retki, ili ne postoje.
Kao što se navodi u saopštenju za medije, ljudima će se, bukvalno, ubrizgati vakcina pasoši. Pandemija kovid-19 možda je otkrila pravu svrhu ovog enzima, jer vakcina počinje da postaje obavezna širom sveta, a zemlje sada počinju da primenjuju vakcina pasoše.
Pre pavidemije kovid, kampanje vakcinacije u zemljama u razvoju bile su otežane često zbog nemogućnosti čuvanja medicinske dokumentacije. Stoga je teško odrediti kome je potrebna određena vakcina.
Autori studije tada su izjavili da u područjima u kojima se papirne kartice za vakcinaciju često gube, ili ih uopšte nema, a elektronske baze podataka su neregulisane, ova tehnologija bi mogla da omogući brzo i anonimno otkrivanje istorije vakcinacije pacijenata kako bi se osiguralo da je svako dete vakcinisano.
Istraživači MIT-a pokušali su da stvore metod za evidentiranje informacija o vakcinaciji na način koji ne zahteva centralizovanu bazu podataka, ili drugu infrastrukturu.
Vakcine često, poput one protiv zauški i rubeole (MMR) zahtevaju razmak od nekoliko doza u određenim intervalima. Međutim, bez tačnih i pouzdanih evidencija, neka deca možda neće dobiti sve doze.
Da bi stvorili decentralizovani zapis o vakcinaciji, istraživači su razvili novu vrstu kvantnih tačaka na bazi bakra (nanokristali) koje zrače blagu sub-infracrvenu svetlost koju može da očita određena vrsta pametnih telefona.
Tačke imaju prečnik oko četiri nanometra i nalaze se u malim biokompatibilnim sferama dužine 20 mikrona. Kapsulacija omogućava da enzim ostane na mestu ispod kože nakon inekcije. Istraživači su osmislili da se enzim ubrizgava putem flastera sa mikroiglicama, a ne tradicionalnim špricem i iglom.
Kada se nanesu na kožu, mikroiglice duge 1,5 milimetra delimično se rastvaraju oslobađajući supstancu u roku od oko dva minuta. Selektivnim učitavanjem mikročestica u mikroiglice, flasteri ostavljaju uzorak na koži koji je nevidljiv golim okom, ali ga pametni telefon može skenirati.
Istraživači su izjavili da su testovi na koži mrtvog čoveka pokazali da enzim može da emituje svetlost i do pet godina.
Metoda je takođe testirana na pacovima, koristeći flastere sa mikroiglicama koji su isporučili kvantne tačke zajedno sa polio vakcinom.
Istraživači su otkrili da su ti pacovi generisali imuni odgovor sličan odgovoru pacova koji su primili tradicionalnu polio vakcinu.
U to vreme istraživači su planirali da prošire količinu podataka koji bi mogli da se kodiraju u jedan obrazac, omogućavajući im da uključe informacije poput datuma primene vakcine i broja serije vakcine.
Rekli su da su kvantne tačke bezbedne za upotrebu na ovaj način jer su inkapsulirane u biokompatibilni polimer.
Investitori studije navedeni su na dnu studije i uključuju fondaciju Bill and Melinda Gates.
Uzimajući u obzir da su ove studije sprovedene godinama pre pandemije kovid-19, pre razmatranja vakcina pasoša, važno je zapitati se da li je to sve vreme bio plan. Štaviše, kako znamo da ova tehnologija već nije primenjena?
Ko će da odgovara za Vučićev cirkus sa vakcinama? Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: dailyexpose.co.uk/ Webtribune.rs
