Kako ističe s obzirom na "autoritet Italije i međunarodnu reputaciju premijera Dragija, Italija bi mogla da katalizuje dugotrajnu ravnotežu".
"Drugim rečima, ovo bi predstavljalo jedinstvenu priliku da se identifikuje rešenje koje nikoga ne kažnjava i vrednuje socijalni, verski, etnički i istorijski identitet zemalja tog područja", navodi Ruso.
Verujete li da Beograd i Priština mogu da postignu kompromis u narednom periodu?
Da ne verujem, morao bih da poreknem moć međunarodne diplomatije, dijaloga i zdravog razuma. Siguran sam da ćemo uspeti, korak po korak. Italija će biti u stanju da podstakne proces i, slično tome, Evropa neće moći okrenuti pogled drugde i dopustiti da drugi interesi prevladaju.
Italijanski vojnici su deo Kfora na Kosovu. Da li će Italija nastaviti da podržava misiju na Kosovu?
Italija će učiniti kao i uvek u okviru dogovorenom sa NATO. Ne trebaju nam vrhunske operacije; ako bilo šta, s obzirom na međunarodne sigurnosne i sigurnosne razloge, moramo da stabilizujemo područje koje je i dalje posebno osetljivo.
Kako gledate na inicijativu "mini Šengen" na Zapadnom Balkanu?
Ovo mi se čini kao prva pametna inicijativa koja će omogućiti uštedu bogatstva, ali, pre svega, ovo je prvi, sramežljivi korak ka potpunom i bezuslovnom otvaranju balkanskih granica za robe, usluge i ljude. Ne treba pozdraviti ovaj predlog kao spasonosan, već treba svesno prepoznati da je to izuzetna politička inicijativa.
Kako gledate na izjave premijera Kurtija, koji se protivi toj inicijativi?
Uvek se nadam da će razlozi zajedničke velike perspektive o celom Zapadnom Balkanu prevladati. Sigurno je da ovakva oštra stanovišta ne idu u korist snovima muškaraca i žena dobre volje koji u tom divnom području, koje je talište vera, istorije i kultura, vide veliku nadu u prosperitet u različitosti.
Kako ocenjujete trenutne odnose Srbije i Italije?
Verujem da imamo apsolutno dobre odnose. Govorimo o dve zemlje sa zajedničkim interesima i dubokim korenima zasnovanim na istoriji i geografiji: bliski smo jedni drugima i moramo nastaviti da budemo sve bliži i bliži. Na institucijama je da ponovo potvrde principe prijateljstva i odnose učine sve čvršćim, bez obzira na uzajamnu korist, ali s ciljem promocije i zalaganja za balans koji uključuje čitavo balkansko područje.
Da li bi EU trebalo da ubrza pristup državama Zapadnog Balkana u EU?
Ubrzavanje pristupa EU ne znači pojednostavljivanje procesa ili čak banaliziranje pitanja i izazova koji postoje. Prema istom principu, nije prihvatljivo razvlačiti dalje (protekla je decenija) prirodni proces integracije, koji bi Evropu učinio jačom, a balkanske zemlje još motivisanijom da završe proces reformi i modernizacije.
Napadnuta sirijska vojska. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Alo
