U pismu IT giganta, pitanje glasi otprilike ovako: "Da li ste zabrinuti da vaš prijatelj postaje ekstremista? Stalo nam je do sprečavanja ekstremizma na Fejsbuku. Ostali (korisnici) koji su se zatekli na vašem mestu dobili su poverljivu pomoć."
Što se tiče pomoći onih koji su se suočili sa ekstremizmom, najverovatnije se radi o njihovom preusmeravanju na veb stranicu neprofitne organizacije Life After Hate (Život posle mržnje). Na njenom sajtu pišeda se onanalazi u Čikagu, a njena misija je da pomogne onima koji se suočavaju sa ultradesničarskim stavovima. Od 2011. godine organizacija je pomogla hiljadama ljudi širom sveta.
Takođe se izveštava da su neki korisnici dobili poruke drugačije prirode - rečeno im je da su se možda nedavno upoznali sa zlonamernim ekstremističkim sadržajem. Fejsbuk im takođe nudi da pogledaju sajt pomenute NVO.
Sama kompanija je oskudno komentarisala ove informacije, samo potvrđujući da se distribucija vrši, i za sada je ovo samo test režim. Iz odgovora kompanije novinarima, međutim, nije jasno kakav sadržaj klasifikuje kao ekstremistički. Možda bi korisnik sam trebalo da odredi stepen njegove štetnosti.
Pokušaji pronalaženja i uklanjanja ilegalnih sadržaja na društvenim mrežama vrše se širom sveta. Fejsbuk je smislio posebne filtere o temama koje mogu izazvati odbijanje publike ili podeliti društvo. Na primer, u oktobru 2020. kompanija je uklonila 120.000 postova vezanih za američke izbore.
Ali globalni problem koji se ne može rešiti ni na koji način je stvaranje bilo kakvih opštih pravila za plasiranje informacija. Korisnici se ponekad pitaju zašto im nije dozvoljeno da objavljuju ono što nije zabranjeno zakonom u zemlji.
Fejsbuk neko vreme nije dozvoljavao neke postove o ICO-ima (početna ponuda kovanica) i kripto valutama, Tviter je redovno označavao postove tadašnjeg predsednika Donalda Trampa kao „lažne informacije“, što je izazvalo negodovanje među republikanskim pristalicama.
Stalno se kritikuje i ruski zakon „O informacijama, informacionoj tehnologiji i zaštiti informacija“, koji je od 2012. godine omogućio blokiranje pristupa zabranjenom sadržaju. Iako objavljeni materijali ekstremističke prirode, ministarstvo pokušava da blokira što je brže moguće.
Ali, Fejsbuk, očigledno, pokušava da krene drugim putem: kažu, dragi korisnici, ne oslanjajte se samo na moderatore društvenih mreža i vladinih organa, identifikujte ekstremistički sadržaj i vi takođe.
Jedna od opasnosti ovog eksperimenta je ta, što on može da se pretvori u lavinu osnovanih ili lažnih optužbi protiv drugih korisnika.
O lažnim šlep službama u Srbiji pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
