Tunis s neizvesnošću iščekuje rasplet ozbiljne političke krize, pošto je predsednik otpustio premijera, raspustio parlament i sebe proglasio šefom izvršne vlasti, što bi moglo da zapreti sasvim usamljenoj demokratiji arapskog sveta.
Sva okupljanja više od tri osobe su zabranjena, policijski čas, uveden zbog pandemije, je produžen, a politički rivali predsednika Kaisa Sajeda tvrde da on tešku ekonomsku, političku i zdravstvenu situaciju koristi da bi uzurpirao izvršnu vlast.
Tunišani su, međutim, većinski pozdravili smenu premijera Hišema Mešišija, koga smatraju odgovornim za političku paralizu, ekonomske probleme, korupciju, visoku nezaposlenost, pad standarda i neefikasno upravljanje krizom pandemije.
Sajed je politički novajlija, bez partijske pripadnosti, ali je pozicijom neharizmatične alternative sebe zaštitio od narodnog besa, što mu je omogućilo da iskoristi priliku kada su se prošlog meseca protesti intenzivirali. Bivši profesor ustavnog prava pozvao se na član Ustava koji predsedniku daje izuzetne moći u slučaju „bliske pretnje” zemlji i tvrdi da je neko morao da interveniše.
„Zar smrt nije bliska pretnja?”, upitao je on povodom jedne od najtežih epidemija kovida 19 na tlu Afrike. „Nijedna od institucija nije više funkcionisala, a korupcija se širila”, izjavio je Sajed obećavajući da će podmićene zvaničnike privesti pravdi.
Sajedovi protivnici, koje predvodi predsednik parlamenta Rašid al Ganuši, iz umereno islamističke partije Enahda, dominantne političke snage u zemlji, ne prihvataju ovo objašnjenje.
Ganuši je najavio formiranje „Nacionalnog fronta” kako bi se suprotstavio raspuštanju parlamenta, smeni premijera i ministara odbrane i pravde i kako bi se Tunis „vratio demokratskom sistemu”, ali istovremeno apeluje da se smanji tenzija i otvori dijalog.
„Neophodno je suočiti se s krizama, a ne stvarati druge probleme ili kreirati ideološke konflikte”, izjavio je Ganuši dok je Enahda svoje pristalice pozvala da prestanu da predsednika Saida, koji ima podršku armije, optužuju da je izvršio državni udar.
„Pokret poziva sve Tunišane na pojačanu solidarnost, sinergiju i jedinstvo i na konfrontaciju s pozivima na pobunu i građanske sukobe”, saopštila je najjača stranka u parlamentu, oko čije zgrade više nema demonstranata.
Uticajni sindikati upozoravaju šefa države da vanredne mere koje je najavio ne treba da traju duže od 30 dana, što je rok određen za formiranje nove vlade u zemlji u kojoj je pre jedne decenije „Arapsko proleće” počelo svrgavanjem sa vlasti autokrate Zin el Abidin ben Alija. Grupe civilnog društva takođe apeluju na očuvanje tekovina revolucije 2011, koje su Tunis sačuvale od razornih posledica kakve su u to vreme doživele druge arapske zemlje.
Za razliku od većine Tunišana, koji smatraju da demokratija nije ugrožena, na Zapadu je prisutna zabrinutost da je proces tranzicije u opasnosti. U Vašingtonu još nisu načisto da li je reč o državnom udaru. Državni sekretar Entoni Blinken je Sajeda u telefonskom razgovoru pozvao da se „pridržava principa demokratije i ljudskih prava”. U saopštenju Bele kuće obazrivo se kaže da su SAD „zabrinute zbog događaja u Tunisu”, ali se izbegava zauzimanje strana.
U američkoj štampi ima napisa da Sajed testira davnašnje obećanje DŽozefa Bajdena da će SAD pomoći tuniskoj demokratiji i da će neodređen stav administracije samo ohrabriti Sajeda da dodatno ugrozi decenijski eksperiment Tunisa s demokratijom.
„Bez odlučne diplomatske inicijative koju bi predvodio Vašington, prodemokratski lideri poput Ganušija biće prepušteni sami sebi”, kaže republikanski senator Lindzi Grejam.
Republikanski član Kongresa DŽo Vilson napisao je državnom sekretaru Entoniju Blinkenu pismo, u kojem ga pita zašto Bajdenova administracija nije javno osudila Sajedovo autoritarno uzimanje vlasti. „Ukoliko se demokratija Tunisa raspadne, to neće samo biti pretnja američkom bezbednosnom i ekonomskom partnerstvu sa severnom Afrikom, već će dati podsticaj autoritarnim snagama u regionu, posebno salafističkim terorističkim organizacijama poput Isisa i Al Kaide, i poslati poruku da su demokratije neuspešan oblik vladavine”, napisao je Vilson.
Vreme čekanja se nastavlja. Niko sa sigurnošću ne zna koje su predsednikove ambicije. Da li želi da resetuje političku situaciju i onda vrati ovlašćenja koja je uzeo, ili namerava da postane autoritarni lider.
Kako Zelenski provocira Rusiju pred vratima DNR, pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
