Saopštenje prenosimo u celosti:
1. 27. maja visoki predstavnik Valentin Inzko podnio je ostavku i time završio svoj mandat. On nije imao nikakva ovlašćenja za uvođenje izmena i dopuna Krivičnog zakona. Ako su partneri smatrali Valentina Incka važećim Visokim predstavnikom, ispada da su nakon 27. maja u BiH postojala dva visoka predstavnika, što je apsurdno. Druga tumačenja su jezuitska logika. Polazimo od toga da nakon 27. maja mesto visokog predstavnika u BiH ostaje prazno. Svi oni koji nameravaju da sarađuju s državljaninom Savezne Republike Nemačke Kristijanom Šmitom, koji sebe naziva visokim predstavnikom, to čine na vlastitu odgovornost i rizik, jer on nema potreban mandat Saveta bezbednosti UN-a.
2. Uvek smo se protivili upotrebi "bonskih ovlašćenja". Čak i uz predpostavku da su ista postala temelj odluke Valentina Incka, čak ni njihovo najšire tumačenje ne daje mu za pravo da se meša u aktivnosti zakonodavne vlasti.
Štaviše, bezgranično tumačenje "bonskih ovlašćenja" (tzv. "druge mere", deo XI, stav 2, tačka c) dovodi do toga da Valentin Incko ima pravo uzeti kalašnjikov, otići u Banjaluku i streljati sve poslanike Narodne skupštine Republike Srpske. I prema njegovom tumačenju "bonskih ovlašćenja", on će biti u pravu! Treba li BiH takav visoki predstavnik?
3. Odluku Narodne skupštine donelo je legalno izabrano demokratsko telo vlasti. Nema sumnje u njegovu legitimnost. Svojim voluntarizmom, Valentin Incko postavlja pitanje – čija je demokratija jača: njegova ili Narodne skupštine? NJegova ili Gradskog veća Mostara? NJegova ili skupštine Zeničko-dobojskog kantona? Za nas tu nema dileme.
4. Još jednom naglašavamo da Upravni odbor ne bi trebao imati nikakve veze sa 14 uslova. Ovo je pitanje samo BiH i Evropske unije. Ako određeni deo međunarodne zajednice u BiH želi poslati neki signal Sarajevu, oni bi to slobodno mogli – kao opcija – uraditi preko izjave specijalnog predstavnika EU u BiH, kojoj se, po želji, ambasadori Upravnog odbora mogu pridružiti u svom ličnom svojstvu.
5. Ozloglašeni program 5+2, posebno njegov dio o "pozitivnoj oceni" situacije u BiH. Posljednja odluka Valentina Incka jasno je i uverljivo pokazala da je upravo Kancelarija visokog predstavnika glavni tvorac destabilizacije u BiH i to čini namerno. Jer svima je bilo jasno kakva će reakcija uslediti nakon ovog nepromišljenog koraka. Štaviše, OHR podgrejava situaciju ne samo u BiH, već i u celom regionu. Postavlja se pitanje – da li je moguće u takvim uslovima zamisliti da bi se neko pri zdravoj pameti odlučio da pozitivno oceni stanje u BiH?
6. Ogorčenost i žaljenje ostaje nakon čitanja poslednjeg pasusa izjave. Gorčina od samozadovoljstva i opijenosti snagom takozvane međunarodne zajednice. Visokog predstavnika već smo spomenuli. Ispostavlja se da naši partneri BiH smatraju nemarnim studentom koji ne uspeva položiti "ispite" i rešiti se međunarodne supervizije. Više od četvrt veka, suverena država koja je zauzimala poziciju nestalne članice Saveta bezbednosti UN-a mora "ponoviti godinu"...
Upravo iz ovih razloga kancelariju visokog predstavnika smatramo kočnicom razvojnog puta BiH i insistiramo na njegovom bezuslovnom gašenju. To je taj slučaj kada su se prednosti odavno pretvorile u nepopravljive nedostatke. Stoga – mora biti zatvoren!
O pretnjama Bakira Izetbegovića pročitajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
