Do kraja godine živećemo od resursa pozajmljenih od budućih generacija. Blokada izazvana pandemijom prošle godine dovela je do početnog naglog pada emisije ugljendioksida, dok je ove godine ukupni ekološki otisak povećan za 6,6 odsto, naveo je RTS.
Samo u Brazilu izgubljeno je više od milion hektara prašume. Globalni biokapacitet šuma smanjen je za pola procenta.
„Ne možemo opstati ukoliko nemamo čistu vodu, čist vazduh, zdravu hranu i zato je važno da očuvamo ekosisteme. Priroda nestaje a mi svojim ponašanjem kao ljudi, svojim konzumerizmom, preteranom potrošnjom je uništavamo i ono što možemo da uradimo jeste da zaštitimo prirodu i da trošimo manje prirodnih resursa”, kaže Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu, prenosi Tanjug.
Zbog prekomerne potrošnje, industrije, poljoprivrede, ribolova, bacanja hrane, uništavaju se šume, reke, okeani, ugrožavaju prirodna staništa, dolazi do nestašice vode, zagađenja vazduha i zemljišta i zatrpavanja zemlje otpadom.
„Mi sada već trošimo skoro dve planete kada govorimo o našim stilovima življenja, naravno, na raspolaganju imamo samo ovu jednu jedinu. To znači da su naši ekonomski modeli koji su zasnovani na principima - proizvedi, potroši, odbaci - apsolutno neodrživi, odnosno da smo kao društvo zreli da pređemo sa tih linearnih ekonomskih modela ka cirkularnim ekonomskim modelima”, objasnio je Miroslav Tadić iz Programa UN za razvoj.
Globalno se reciklira samo 13 odsto otpada, a slično je i u Srbiji.
„Neke procene za Srbiju govore da mi godišnje gubimo skoro 50 miliona dolara upravo u tim izgubljenim reciklabilnim materijama”, istakao je Tadić.
Ove godine Katar je prva zemlja koja je ušla u ekološki dug i to već u februaru.
Sjedinjene Američke Države su u dugu od marta, a većina evropskih zemalja prirodne resurse potrošile su do maja.
O jednoj od glavnih bankarskih nedoumica pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
