Dan nakon što je Kina srdačno ugostila devetočlanu delegaciju talibana predvođenu saosnivačem pokreta mulom Abdulom Ganijem Baradarom, američki državni sekretar Entoni Blinken je pohvalio interesovanje Pekinga za Avganistan, rekavši kako to može da bude „pozitivna stvar”.
Upitan tokom posete Indiji o razgovorima talibana s kineskim zvaničnicima, šef Stejt departmenta je za indijsku televiziju Si-En-En njuz 18 rekao: „Susedne zemlje Avganistana imaju interes za region. Ali niko nema interes da region upadne u totalni građanski rat ili ruke talibana.”
Vašingtonu kao da nije zasmetalo što je šef kineske diplomatije Vang Li talibane nazvao „važnom vojnom i političkom snagom u Avganistanu”, a povlačenje američkih vojnika kao neuspeh politike SAD. Bela kuća se ranije žestoko protivila kineskim pokušajima da povećaju uticaj u Avganistanu. Izgleda da je u situaciji kad su se posle 20 godina američke trupe gotovo povukle iz „grobnice imperija”, prioritet Vašingtona da spreči potpuni kolaps zemlje.
Vang Li, koji je raširenih ruku dočekao Baradara u Tjenđinu, posle sastanka je poručio kako očekuje da će talibani odigrati važnu ulogu u procesu „mira, poverenja i obnove” u Avganistanu. Svetski mediji su ovu posetu protumačili kao „blagoslov” Pekinga legitimitetu talibana na međunarodnoj sceni, uprkos ogromnim ideološkim i teološkim razlikama dve strane.
Kineski zvaničnici su i na ovom sastanku ponovili kako vode politiku „nemešanja” u drugim zemljama. Ali, Avganistan je pred vratima Kine, s kojom deli granicu dugu 56 kilometara u masivima Himalaja i previše je strateški važan važan da bi Peking ignorisao šta se dešava u ovoj zemlji. Ono što je Pekingu bilo najvažnije Baradar je obećao – da talibani nikada neće dozvoliti bilo kojoj sili da koristi teritoriju Avganistana za bilo kakve štetne akcije usmerene prema Kini.
Kina je primila predstavnike talibana i 2019. godine i u tome su pomogli nezvanični kanali komunikacije koji su išli preko Pakistana. Zato ne čudi što Islamabad ističe kako Kina i Pakistan imaju slična viđenja za mirno razrešenje „Gordijevog čvora” u Avganistanu.
Izgleda da su obim i brzina vojnog napredovanja talibana, koji već kontrolišu više od polovine zemlje i 90 odsto graničnih prelaza, iznenadili mnoge, od regionalnih sila do američkih vlasti, koji su na internim sastancima rekli kako bi, ako se ovakav tempo nastavi, Kabul mogao da padne u ruke militanata za šest meseci.
Većina suseda Avganistana, uključujući i Kinu, zadovoljna je što se Amerikanci povlače. Ali, nema mesta likovanju, zbog straha da bi istorija mogla da se ponovi. Devedesetih godina prošlog veka, nakon što su se sovjetske snage povukle, Avganistan je utonuo u građanski rat, što je omogućilo Al Kaidi da pronađe uporište. Zbog borbi u zemlji milioni Avganistanaca pobegli su u susedne države.
Peking je posebno zabrinut zbog mogućnosti da napredovanjem talibana Avganistan postane baza za ujgurske militante iz kineske zapadne provincije Sinđang, gde vlasti, prema tvrdnjama SAD i ostalih zapadnih zemalja, imaju ogromnu mrežu logora u kojima su internirani pripadnici muslimanske manjine.
Vang je zato naglasio da Islamski pokret istočnog Turkmenistana (ETIM), koji je Vašington skinuo s liste terorističkih organizacija, predstavlja direktnu pretnju za nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet Kine.
Da je pala nagodba s talibanima oko ETIM-a potvrdio je portparol pokreta Suhail Šahin, koji je potvrdio da je Baradar obećao da „teritorija Avganistana neće biti korišćena protiv ugrožavanja bezbednosti bilo koje zemlje, uključujući i Kinu”.
Peking ima i ekonomske interese za izgradnju dobrih odnosa s talibanima. Bogata nalazišta minerala u Avganistanu decenijama su magnet za kineske investitore, pogotovo što kroz ovu zemlju jugozapadne Azije prolaze važne trgovačke rute. U saopštenju sa sastanka posebno je istaknuto da su talibani izrazili nadu da će se Kina više uključiti u proces pomirenja, ali i igrati veću ulogu u budućoj obnovi i ekonomskom razvoju Avganistana.
Ovakva međunarodna promocija talibana nije po volji avganistanskom predsedniku Ašrafu Ganiju, koji je pozvao lidere u svetu da ne gledaju na talibane kao na „vladu na čekanju”: „Ovo nisu talibani 20. veka, već manifestacija transnacionalnih terorističkih mreža i transnacionalnih kriminalnih organizacija”.
O situaciji u Donbasu pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
