Najnovije

MILAN VIDOJEVIĆ EKSKLUZIVNO ZA PRAVDU: Finale - Srbija na tacni! (FELJTON)

Možda ste mislili da odugovlačim sa prezentacijom "raspodela mašina od reparacija i strane pomoći" kad je Srbija u pitanju ali nije tako. Arhivski podaci nisu potpuni, sitne "pozajmice" mašina i alata nisu ni knjižene ni arhivirane i bio bi to višegodišnji, mamutski posao koji ne bi imao ko da uradi. Pogotovo posle toliko decenija. Od dostupnog materijala formirani su razni izveštaji ministarstava industrije, saveznog i republičkog, i ja koristim jedan od takvih izveštaja da bih vam prezentirao ove podatke, a vi procenite kako je to rađeno i da li je bilo politike iza odluka o usmeravanju, demontiranju industrije zbog "ratne opasnosti" i raznih političkih eufemizama kojima su odluke pokrivane.

Milan Vidojević. (Foto: Jutjub)

Piše: Milan Vidojević

Tokom 1947. godine iz Kombinata vrenja i šećera Beograd, dve parne mašine dodeljene su "Kreki." Fabrika vagona iz Kraljeva uputila je preduzeću "Tito" u Sarajevu četiri struga.Tokom 1948. godine izvršeni su mnogi prenosi iz industrije Srbije, a navešću samo nekoliko primera koji su imali savezni značaj.Mlin čekićar iz "Luksola" Zrenjanin u "Lekobilje" Sarajevo. Dve prese iz beogradskog Preduzeća za dubinska bušenja bez naznake primaoca. Velika količina materijala, svrstana u 37 stavki, iz Železare Smederevo u "Elku" Zagreb. Tri kotla i još tri druga uređaja iz Fabrike vunenih tkanina Vučje u Belišće. Oprema za proizvodnju cementa iz Beočina u Split.

Prema izveštaju saveznog Ministarstva teške mindustrije, 1949. godine doneta su 242 rešenja u vrednosti 60 miliona mdinara, da time nisu bila obuhvaćena rešenja koja ne sadrže vrednost mašina i opreme, doneto je 205 rešenja o privremenom pozajmljivanju mašina, Privrednom savetu stavljeno je na raspolaganje 463 mašine i da je Privredni savet stavio na raspolaganju Ministarstvu teške industrije 571 mašinu.

Preseljenja je bilo i ka Srbiji. U izveštaju piše da je izvršena seoba "kompletnog uređaja za valjanje žice i traka" iz "R.Končara" Zagreb u "Novkabel" Novi Sad. Preseljenje "alata za izradu zidnih satova" iz "Iskre" Kranj u "Borac" Beograd. Ovo su bili predlozi i planovi koji nisu izvedeni. Sigurno je najpoznatiji primer preseljenja mašina i opreme je prenos 41 mašine iz Industrije motora Rakovica u TAM, Maribor, takođe preseljena je fabrika automobilskih svećica iz Industrije precizne mehanika Beograd, u Industriju autopribora Brčko.

Drastičan primer političkih intervencija bio je primer fabrike "Jugoalat." Fabrika je osnovana 1945. godine od predratnih privatnih fabrika D.Miljkovića i Tvornice turpija Karla Ašenbrenera. U novoj državi donet je megalomanski plan o gradnji velike fabrike. Trebalo je pronaći prvo lokaciju, prvo je to bio Beograd, pa Sremska Kamenica, onda Petrovaradin, da bi izgradnja započela na Futoškom putu u Novom Sadu. Posle komplikacije odnosa sa SSSR-om Privredni savet donosi odluku 1949. godine da sagradi novu fabriku u Kninu. Bila je to čisto politička odluka koja je brzo pokazala svoju apsurdnost, nije postojao nijedan preduslov za to, iako su Hrvatska i Slovenija bile vrlo zainteresovane da gradnja bude tu. Za lokaciju je prvo spominjana Ivanjica, ali se Politbiro 1951. godine konačno odlučio za Trebinje. Tu je trebalo da se izgradi fabrika "Nova
iskra" a kao osnova trebalo je da bude Gradsko preduzeće za obradu metala. Tu su ubrzo počele da stižu mašine iz "Prvomajske" Zagreb i iz Beogradskih preduzeća, "Ivo Lola Ribar" i "Industrije precizne mehanike." Osnovni izvor mašina i opreme bio je "Jugoalat" iz Novog Sada. Iz prepiske ove firme i državnih organa vidi se da su čitave serije vrednih mašina iz "Jugoalata", sa dosta otpora i sporova, poslate u Trebinje i to je trajalo do kraja 1953. godine. "Jugoalat" je Fabriku reznog alata u Trebinju snabdeo ne samo svojim novim mašinama nego im je ustupio i deo programa, a na sebe je preuzeo i obuku kadrova u novoj fabrici.

U vladi FNRJ, u Savetu za industriju i građevinarstvo, a na inicijativu i aktivno učešće Svetozara Vukmanovića Tempa,stari "Jugoalat" je trebao da ostane u Novom Sadu sa kapacitetom od 80 do 250 tona alata, a fabrika u Trebinju da bude m"istog kapaciteta." U stvarnosti, situacija je bila drugačija. Novi kapacitet dobijao je nove mašine iz inostranstva, nove stimulacije, dok se "Jugoalat" i Fabrika reznog alata Čačak imale skroman oblik minvestiranja i nije bilo nikakvih planova ulaganja. Zato nije čudno da je nova fabrika u Trebinju uskoro bila veća od obe fabrike u Srbiji.

Mogao bih da vam dam još mnogo sličnih primera. S ove distance jasno je da ove relokacije, preseljenja industrije iz Srbije u druge republike nije bila slučajnost, da je postojao plan da se Srbija ekonomski devastira iako je od ukupne ratne štete koju je pretrpela jugoslavija u Drugom svetskom ratu 70% te štete pričinjeno Srbiji. Kolosalna indoktrinacija građana FNRJ i kasnije SFRJ imala je samo jedan cilj, da se prikrije plan o izvlačenju resursa iz Srbije, poljoprivrednih i industrijskih, da se prikrije dominantna politička uloga i favorizovanje Hrvatske i Slovenije na štetu ostalih republika u Jugoslaviji. Mogu da kažem na kraju da materijal govori sve i da je nejasno da sadašnja vlast u Srbiji od tih istih republika ne traži svoju imovinu koja se meri milijardama evra, da dozvoljava da se pričom o "dobrosusedskim odnosima" ova pljačka gura pod politički tepih lažnih obećanja, fantazmagorija o EU, o "svetloj budućnosti" koja nam sleduje samo ako prestanemo da gledamo u prošlost. Zato je Srbija na tacni, da se posluži svako ko prođe.

(kraj feljtona)

Milan Vidojević: Sve što ti fali uzmi u Srbiji Više o tome OVDE.

Izvor: Pravda

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Nema dostupnih vesti.

Urbancube