Oružane snage Sjedinjenih Američkih Država čuvaju vazdušni prostor svoje zemlje velikim brojem aviona još od vremena Hladnog rata. Raketni sistemi za protivvazduhoplovnu odbranu su tek druga linija. Jedan od sistem PVO velikog dometa koji je na drugoj liniji je MIM-104 "Patriot".
Razvoj je trajao gotovo dve decenije, a prvi i glavni zadatak bio je zaštita jedinica Kopnene vojske od neprijateljskih aviona. Početni domet bio je 70 kilometara. U poređenju sa sojvetskim sistemima S-300 sredinom osamdesetih domet je bio manji, ali je tehnologija bila mnogo naprednija.
Pred kraj Hladnog rata, Amerikanci su u skladu sa svojim strateškim vojnim planovima, počeli da usavršavaju "Patriot" za protivraketnu odbranu. Sistem je nazvan PAC-2 ( Patriot Advanced Capabilities 2) ili "Patriot" unapređenih sposobnosti 2, dometa 160 kilometara po daljini i 24 kilometara po visini.
Usledila je praktična primena, odnosno Rat u zalivu 1991. Američka avijacija postigla je prevlast u vazdušnom prostiru, a "Patriot" je čuvao strateške objekte od napada iračkih raketa tipa Skad. Zvanična verzija je da je "Patriot" oborio 41, od 42 lansirana Skada.
Istraživači iz Amerike, Kanade i Izraela s druge strane tvrdili su da je uspešnost "Patriota" bila ispod 10 odsto i da je većina registrovanih pogodaka rezultat softverske greške u sistemu.
Kako god, "Patriot" je našao svoje kupce, a Amerikanci su što sami, što u saradnji sa korisnicima iz drugih zemalja nastavili da unapređuju sistem. Tako je nastala nova verzija PAC-3 sa raketama koje obaraju cilj direktnim pogotkom.
Trenutno najvažnija lokacija za "Patriot" je Jemen
U invaziji na Irak 2003. potvrđeno je obaranje svih iračkih balističkih raketa i po jednog britanskog i američkog aviona. To opet nije uticalo na prodaju "Patriota", kao ni na finansiranje razvoja novih tehnologija.
Kako Amerika ima najbrojniju avijaciju na svetu, kako na kopnu tako i na nosačima aviona razvoj "Patriota" je u 21. veku išao je u pravcu borbe protiv balističkih projektila i krstarećih raketa koji nose atomske ili bojeve glave sa hemijskim oružjem, koji smo mnogo ozbiljniji zalogaj od aviona.
Međutim, "Patriot" nije samo oružje već i roba na tržištu naoružanja.
Još od vremena Hladnog rata prodaja je išla dobro, zbog američkog uticaja sa jedne strane, ali i zbog zavidne tehnologije rada i rezultata. Za razliku od ruskog S-300 i S-400, "Patriot" je upotrebljen u realnom sukobu.
Prvo potvrđeno obaranje neprijateljskog aviona sistemom "Patriot" imali su Izraelci, koji su 2014. i 2018. godine oborili sirijske avione starije generacije Tu-24 i Su-22, ali i nekoliko dronova.
NATO je 2013. odlučio da rasporedi "Patriot" iz više zemalja članica kako bi zaštitio Tursku od napada balističkim raketama iz Sirije. A Grčka je na primer 2021. godine potpisala sporazum o pozajmici "Patriota" Saudijskoj Arabiji.
Trenutno najvažnija lokacija za "Patriot" je Jemen, gde se intenzivno koristi za obaranje balističkih raketa. Za sada je efikasan i jedina mana je, s obzirom na to da je napravljen za gađanje većih ciljeva, što ne može da obara dronove.
U poslednjih nekoliko godina, zapravo od 2018. godine sve zemlje koje koriste "Patriot" zajednički ulažu u razvoj – sa ciljem da se iskustva iz borbe što pre primene u proizvodnji i održavanju sistema.
Najveća prašina oko "Patriota" podigla se u Turskoj, koja je odlučila da umesto američkog sistema nabavi ruski S-400. Veći domet i bolje tehničke karakteristike ruskih raketa, ali i odnosi na liniji Vašington Ankara su svima poznati.
Ono što je manje poznato jeste da je Turska bila zainteresovana za "Patriot" još 2009. i posao bi bio vredan 7,8 milijardi dolara. Pa je odustala. A onda je 2018. godine iznos pao na 3,5 milijardi dolara i Turska je ponovo odustala.
Ali Amerikanci nisu odustali. Našli su nove kupce, koji dobro plaćaju i kupuju proverenu robu. Švedsku, koja je kupila lansere, rakete i prateću opremu za dve milijarde dolara i isporuka je krenula ove 2021. godine.
A Švajcarska je krajem juna 2021. odlučika da kupi "Patriot" sa lanserima, raketama i pratećom opremom za 3,5 milijardi dolara. Prethodno su 2017. ugovore o nabavci "Patriota" potpisali Rumunija za 3,9 milijardi i Poljska za čak 10,5 milijardi dolara.
Rumuni koriste "Patriot" od 2020, Švajcarska i Poljska čekaju isporuku 2022. godine.
Samo u Evropi u poslednje četiri godine vrednost poslova prodaje "Patriota" je okruglo 20 milijardi dolara. I još 12 milijardi u arapskim zemljama. Amerika je dobila trajno sigurne saveznike i kupce. A velike narudžbine govore da probirljivi kupci veruju u kvalitet sistema "Patriot".
Kako su jemenski Huti zadali razorne udarce Neprijatelju, pogledajte OVDE.
Izvor: RTS
