Odbijanjem parlamenta u Prištini da prihvati predlog rezolucije o sprovođenju Vašingtonskog sporazuma privremene institucije na KiM još jednom su izazvale saveznike pokazujući da ne žele da ispoštuju preuzete obaveze i direktne preporuke Amerikanaca. Nakon upornog odbijanja kosovskih Albanaca da prihvate saradnju u okviru inicijative „Otvoreni Balkan”, uprkos porukama američke ambasade, stigao je još jedan hladan tuš. Rezolucija o sprovođenju Vašingtonskog sporazuma nije izglasana, a poslanici vladajuće većine bili su uzdržani čime su sporazum zapravo pustili niz vodu. To nije ništa neobično budući da premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti kritikuje ovaj dokument bezmalo godinu dana, od kada je potpisan. S druge strane, prištinska vlast je selektivno primenila one odredbe sporazuma koje im idu u prilog, što pokazuje da nisu spremni ni na kakve ustupke kada je u pitanju odnos sa Srbijom. Za takvo ponašanje očekivano je da dobiju packe od svog najvažnijeg pokrovitelja – Sjedinjenih Američkih Država.
Ovim potezom je Albin Kurti pokazao da je politički ekstremista jer mu ne ide u prilog nijedan dogovor koji može da vodi snižavanju tenzija i otvaranju šansi za miran suživot Srba i Albanaca, stav je saradnika Centra za društvenu stabilnost i narodnog poslanika Predraga Rajića. „Kurtijeva politička agenda počiva na tenzijama pa zbog toga u njemu nemamo odgovarajućeg sagovornika kada je reč o normalizaciji odnosa. I ranije je ulazio u sukobe sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje su najznačajniji saveznik kosovskih Albanaca”, kaže Rajić za „Politiku”. Dodaje da ne bi isključio mogućnost da je Kurti ovu odluku doneo na svoju ruku pa je tako Amerikance doveo pred svršen čin.
Sličan je stav i Mine Zirojević s Instituta za uporedno pravo, koja za „Politiku” kaže da je do sada verovala da kosovska vlast sve radi u dogovoru s Amerikancima, ali da se vlada Albina Kurtija očigledno malo „zaigrala”. „Američki zahtevi su vrlo jasni, oni svoje zahteve izražavaju otvoreneno, bez ustezanja, a nekoliko puta su poručili da Vašingtonski sporazum mora da se primeni”, podseća Zirojevićeva.
Ranije je predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio za Tanjug televiziju da je odbijanje Vašingtonskog sporazuma težak politički izazov koji je Priština uputila vašingtonskoj administraciji, ukoliko nije u pitanju neki dogovor. On je dodao da očekuje konkretnu reakciju Amerikanaca, zaključivši da je Kurti već nekoliko puta pokazao da ne želi da poštuje nijedan dogovor koji je sklopljen za vreme svojih prethodnika.
Uprkos tome što je prištinska vlast očekivala da će američke demokrate odustati od sporazuma koji je sklopljen u doba republikanaca, taj scenario se nije odigrao. Predrag Rajić dodaje da predstavnici kosovskih Albanaca očigledno ne mogu da shvate da je Amerika ozbiljna država i da sadašnji predsednik DŽozef Bajden neće ignorisati preuzete obaveze bez obzira na dubinu sukoba s Donaldom Trampom. „Tramp taj sporazum nije potpisao kao medijski magnat već kao predsednik SAD. Ukoliko prištinska vlast zaista odustane od ispunjenja Vašingtonskog sporazuma, sigurno će sebi zakomplikovati situaciju, a Kurti će ući u još dublji sukob s američkom administracijom”, objašnjava Rajić.
Napominje da je ova odluka, pre svega, odraz nepoštovanja prema Vašingtonu jer prištinska vlast nije potpisala sporazum s Beogradom, već sa SAD. Na ovaj način Kurti dovodi u pitanje autoritet te velike sile, a predstavnici SAD već su poručili da su poprilično nezadovoljni Kurtijevim radom i stavovima.
Mina Zirojević dodaje da je iz Vašingtonskog sporazuma izvučeno sve ono što ide naruku prištinskoj vlasti. Izrael je odmah priznao takozvanu kosovsku nezavisnost, dodaje ona, a Priština je otvorila ambasadu u Jerusalimu. S druge strane, odustali su od svih obaveza koje su podrazumevale ustupke ili dogovor s Beogradom. Ona podseća da DŽozef Bajden ne vodi spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država isključivo u skladu sa svojim stavovima i ličnim afinitetima, već iza sebe ima ozbiljnu mašineriju, diplomate, istraživače s različitih instituta i ostale saradnike koji ga savetuju. „Vašingtonski sporazum su pohvalile mnoge zemlje, uključujući i Evropsku uniju, a sada prištinska vlast pokušava da ga obori u parlamentu, uz podršku vladajuće koalicije koja se uzdržala od glasanja”, kaže naša sagovornica.
Inače, rezoluciju kojom se poziva vlada privremenih prištinskih institucija da sprovede Vašingtonski sporazum predložio je opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK), čiji je tadašnji predsednik Avdulah Hoti potpisao ovaj dokument u septembru 2020. godine. Za sprovođenje Vašingtonskog sporazuma glasala su 24 poslanika opozicije, dok je 57 poslanika vladajuće koalicije bilo uzdržano.
Ova odluka skupštine privremenih prištinskih institucija nije obavezujuća, ali Zirojevićeva veruje da će Vašingtonski sporazum da propadne kao i mnogi pre njega jer vlast ne želi njegovu realizaciju. „Sad ćemo da vidimo kako će stvari dalje da se odvijaju budući da je prištinska vlast pokazala da je nezahvalan partner koji neće nimalo da popusti već samo gleda sopstvene interese”, stav je naše sagovornice. Zapad bi imao više mogućnosti da izvrši pritisak na Srbiju, smatra ona, kada bi prištinski političari ispunjavali barem deo postignutih dogovora.
Kako NATO dovlači dodatne trupe na KiM bez saglasnosti SB UN, pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
