Na pitanje ko bi mogao da prizna eventualnu nezavisnost Republike Srpske, Dodik je odgovorio da to nije posao koji će se desiti večeras na nekoj sedeljci, već da treba da se složi nekoliko važnih pretpostavki, a to je međunarodna konstelacija i trebalo bi da se dogodi na miran način.

"To su dve pretpostavke koje mi moramo da jurimo ali i ne smemo da ne pričamo o tome, jer bismo se toga odrekli", rekao je Dodik.

Na pitanje da li je Inckov zakon „kraj Srpske ili raspad Bosne i Hercegovine“ Dodik je odgovorio da sigurno nije kraj Srpske i da je to možda početak transformacije iz entiteta u državu, ali da bi svakako mogao biti kraj Bosne i Hercegovine.

"Država u kojoj neimenovani stranac može da nametne zakone, svakako dezavuiše i negira njeno postojanje", smatra Dodik.

Prema njegovom mišljenju, nema kompromisa sa novim visokimm predstavnikom Kristijanom Šmitom. Dodik je istakao da Šmit mora da pribavi legitimitet, odnosno mora ili da ode ili da dobije saglasnost članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i tek tada bi moglo da se radi na kompromisu.

Odgovarajući na pitanje da li Šmit može da mu ograniči političko delovanje, Dodik je rekao da ne može ništa, jer visoki predstavnik ne postoji.

Objasnio je da je u Aneksu 10 navedeno da se visoki predstavnik bira tako što saglasnost treba da da pet potpisnica tog dokumenta, a to su Republika Srpska, Srbija, Federacija BiH, Hrvatska i zajednički nivo BiH. "Nakon tog konsenzusa, on ide na potvrdu u Savet bezbednosti, a ako ta procedura nije ispoštovana on nije visoki predstavnik", rekao je Dodik.

Naglasio je da, ako bi Republika Srpska pristala na to, Šmit bi mogao da ukine policiju Republike Srpske, ministarstvo prosvete i sve ostalo.

Dobro nam otišao, gospodine Šmit

Dodik je u kolumni "Dobro nam otišao, gospodine Šmit" detaljno izneo stav o Kristijanu Šmitu, navodnom genocidu i Srebrenici, političkim prilikama u BiH i statusu Srba.

U kolumni za sve medije u Republici Srpskoj, Dodik je, između ostalog, citirao francuskog istoričara Alena Rišoa u delu “Istorija kolonizacije", gde je rekao da "cilj svake političke akcije u koloniji treba da bude razlikovanje i iskorišćavanje upotrebljivih lokalnih elemenata i neutralizacija i uništavanje onih koji se ne mogu upotrebiti."

A Srbi su, ističe Dodik, pokazali da se ne mogu upotrebiti, jer su zarad svoje slobode, koju su darivali i drugima, preživeli stvarne genocide učinjene u oba svetska rata.

Podsetio je i na reči Adolfa Hitlera, firera nacističke Nemačke, koji je o Srbima govorio ovako: "Mi nikad ne smemo dozvoliti da na Balkanu jedan narod postane suviše moćan, narod koji ima osećaj političke misije i istorijske uloge".

Hitler je, podseća Dodik, rekao tada da su upravo Srbi taj narod.

"Oni su dokazali da imaju veliku državotvornu snagu. Srbi su narod koji je određen da ima državu i koji je kao narod održan. NJihova ideologija je velikosrpska. U njima postoji bezobzirna otporna snaga", reči su Hitlera, piše Dodik.

Podseća i da su Srbi više puta u dvadesetom veku bili na braniku svoje slobode i opstanka: 1914, 1941. i divljački bombardovani 1995. i 1999.

Svaki put, ističe, na svom tlu su napadani od onih koji su pokušavali da ih porobe i unište.

"Opstali smo i dočekali promenjeni svet u kome to nije više moguće", naveo je Dodik, koji je i lider SNSD-a.

Ističe da je nemački ministar Genšer svojom politikom rasturio Jugoslaviju, radeći protiv Srba i Srbije, podržan od svog kolege iz Austrije ministra Moka i dodaje:

"Samo naivni i oni koji sebi dozvoljavaju da takvi ispadnu, mogu progurati stare stvari u novom dizajnu, samozvanih i nepostojećih".

Govoreći o dolasku nemačkog diplomate Kristijana Šmita, koji je izabran bez poštovanja predviđene procedure, odnosno bez odluke Saveta bezbednosti UN i u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazumu, Dodik kaže:

"Ovaj dupli dekung protiv Šmita izboksovale su zapadne zemlje u jalovom nastojanju da prstima i selotejpom začepe sve rupe iz kojih ističe rok postojanja antidejtonske BiH..., Rok trajanja nazor i nahero sklepanoj Bosni i Hercegovini odavno je istekao. Pogotovo kada imamo u vidu šta je bio plan u pripremi Dejtonske konferencije...".

Podsetio je i da je prva stvar kojom je Šmit zahvalio Incku na nametanju zabrane negiranja tzv. "genocida", što ga, kaže, stavlja u isti koš sa proizvođačima netrpeljivosti i produbljivanjem sukoba i nestabilnosti.

Inckov zakon je, ističe Dodik, otrovni dar za Bošnjake, kojim je učvršćen nepovratni raspad "male Jugoslavije".

"Incko je time od BiH kao države-agonije, napravio državu-haos, uživajući u tome. Još pokušava biti sarkastičan, govoreći da je očekivao burniju reakciju iz Republike Srpske. Nije očekivao jedinstvo svih srpskih političkih stranaka u suprotstavljanju nametnutoj zabrani negiranja genocida", naveo je, između ostalog, Dodik.

Da li Grčka može da prizna nezavisnost Kosova, saznajte OVDE.

Izvor: Tanjug