Knjigu je objavila beogradska izdavačka kuća „Informatika“, a Šaponjić je u ovoj zbirci novinskih reportaža sabrao priče nastale prethodnih 30 godina na ratištima širom bivše Jugoslavije odakle je izveštavao kao novinar – reporter za više beogradskih dnevnih listova.
U knjizi se nalaze i priče o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, o nestajanju i propadanju sela na Pešteru, Goliji, Zlatiboru, Zlataru.
Svoje mesto u knjizi “Kud nestade onog naroda” našle su i reporaže sa litija u Crnoj Gori.
– Rečenicu koju sam uzeo za naslov knjige – „Kud nestade onog naroda“, izgovorio je šumar Rajko Sović, dok smo pre desetak godina obilazili pusta sela na Goliji.
On, koji je ta sela znao iz drugog vremena, kad su bila puna naroda, zastao je pred jednim pustim selom, u kome nije ostala ni jedna živa duša i, kao da ne veruje sam sebi, pitao i sebe i mene – „kud nestade onog naroda“.
A, odgovora nema. Mnogo je takvih, teških, tužnih priča u ovoj zbirci reportaža, ali i priča o onih divnim, dobrim, poštenim, dragim ljudima koji su nekada živeli u Krajini, u selima oko Knina, Benkovca, Obrovca i koji su posle oluje razvejani širom sveta, od Kanade do Australije, od Novog Zelanda do Švedske…
I priče sa Kosova i Metohije o stradanju našeg naroda i sve to pod zajedničkim naslovom „Kud nestade onog naroda“, kaže Šaponjić.
Predgovor za ovu zbirku napisao je naš poznati književni kritičar Želidrag Nikčević koji za Šaponjićeve reportaže kaže da su „teške, bolne i prebolne“, a da je sama zbirka „spomenica neizrecivih stradanja i patnje čovjekove, pa i čitavog našeg naroda“.
– Ne znaš koja je potresnija – sa Kosmeta ili iz Krajine, sa Zlatara ili sa Peštera, Ozrena, Sinjajevine… Hodajući a više lebdeći raskomadanim srpskim zemljama, Šaponjić obilazi one kojima se niko ne odaziva, koji nemaju kome da se požale, pa i njemu, iznenadnom gostu, govore „više kao za sebe“ – iako ga dočekuju kao najrođenijeg. A najrođenijih nema, ni tamo gdje je kuća bila puna čeljadi, napisao je Nikčević.
– Nije ovo tek zbirka reportaža, ni nalik tome, jer zbirke su ograničene koricama k’o međašima, a sabranje „Kud nestade onog naroda” je ukoričeno zemljom i nebom, a ograničeno vekovima, pa mu se međe mogu gledati i dogledavati jednako očima predaka kao i vidom potomaka, napisao je u pogovoru knjige poznati srpski novinar i publicista Mihailo Medenica.
Šaponjić je 2006. godine objavio knjigu reportaža „LJubomirova zemlja“, a 2019. knjigu putopisa iz Rusije – „Ruski krst“.
Izvor: urbancube.rs
