Odluku predsednika SAD DŽoa Bajdena da povuče vojsku sada ne kritikuju samo republikanci, već i dosadašnji saveznici poput uvek vernog CNN-a. Dok Amerika u neverici gleda kako grupa pustinjskih ratnika odnosi spektakularnu pobedu nad najmoćnijom armijom sveta, kritičari ukazuju da je ovo samo ponovljeni scenario: Onaj koji se pre deset godina odigrao u Iraku.
Naime, američke trupe su se na identični način povukle iz ove zemlje krajem 2011. godine. U roku od tri godine, vojska ISIS-ovih boraca bila je samo nekoliko milja od vrata Bagdada, odnela mnoštvo života i zauzela je mnoge značajne gradove u Iraku. O povlačenju pregovarao je isti čovek, tada potpredsednik, a sada predsednik SAD DŽo Bajden.
Nakon što je, 2014. godine, ISIS započeo etničko čišćenje u Iraku, ubio američke novinare i humanitarne radnike, tadašnji predsednik Barak Obama poništio je tu odluku i poslao dodatnu vojnu podršku-povećavši prisustvo trupa u toj zemlji, prenosi CNN.
Sada Bajden se nalazi u sličnoj situaciji i predsedava debaklom koji je potpuno sam izazvao u Avganistanu. Od kada je Bajden najavio potpuno povlačenje američkih trupa u aprilu, talibani su zauzeli više od jedne trećine od 34 provincijska grada u Avganistanu, a sada kontrolišu više od polovine od oko 400 okruga u zemlji.
Talibani su takođe preuzeli kontrolu nad većim delom severnog Avganistana, daleko od svojih tradicionalnih uporišta na jugu i istoku zemlje, pokazujući dobro osmišljenu vojnu strategiju. Zapravo, talibani sada kontolišu 23 od 34 provincije.
Američki Stejt department apeluje na sve građane Sjedninjenih Država da napuste zemlju „odmah“, a Pentagon je najavio da će da pošalje dodatnih 5.000 vojnika kako bi pomogao u evakuaciji američkih diplomata. U međuvremenu, američka vlada je premestila svoje ambasade na aerodrom u Kabulu. Očigledno, Bajdenova administracija ne želi ponavljanje slika užurbane evakuacije američke ambasade u Sajgonu 1975. godine.
Baš kao što je ISIS učinio u Iraku, talibani takođe napadaju zatvore širom Avganistana i oslobađaju borce koji se pridružuju pobuni. Avganistanska vlada je rekla da je većina ovih zatvorenika osuđena za krijumčarenje droge i oružane pljačke.
Mnogi avaganistanski akademici zagovarali su teoriju kako će talibani da traže istinski mirovni sporazum s avganistanskom vladom, postavlja se surova realnost u kojoj su šanse za takav dogovor gotovo ne postoje.
U međuvremenu, oni su saglasni sa tim da se izvrši pritisak na avganistansku vladu da oslobodi 5.000 talibanskih zatvorenika, koji bi se onda pridruživali saborcima na frontu.
Teško je prisetiti se neuspešnijeg i kontraproduktivnijeg diplomatskog pregovaranja od ovog. Možda bi to mogao da bude pokušaj britanskog premijera Nevila Čemberlena da postigne trajni mirovni sporazum sa Adolfom Hitlerom 1938. na pragu Drugog svetskog rata?
Datum povlačenja američkih trupa iz Avganistana prvobitno je trebalo da bude 11. septembar 2021. godine, ali izgleda da je Bajdenova administracija shvatila da je to datum 20. godišnjice napada na Bliznakinje od strane Al Kaide.
Takav potez, će prema izveštaju CNN -a, doprineti tome da avganistansku prestonicu Kabul okupiraju talibani do 11. septembra, a potom i čitavu teritoriju.
Za globalni džihadistički pokret, pobeda talibana biće značajna koliko i pobeda ISIS-a u Iraku i Siriji. Baš kao što su to učinili nakon pobeda ISIS-a, hiljade stranih boraca će verovatno doći u Avganistan kako bi se pridružili pobedničkim „svetim ratnicima“ i prošli vojnu obuku.
U Avganistanu je već stacionirano 10.000 ljudi iz 20 stranih džihadističkih grupa, uključujući Al Kaidu i ISIS.
Da li je kriva Bela Kuća?
Pošto su jedan za drugim glavni grad provincija pripali talibanima, poruku iz Vašingtona upućenu Avganistancima mnogi osporavaju, priše Gardijan.
„Moraju da se bore za sebe, da se bore za svoju naciju“, rekao je DŽozef Bajden.
„Oni imaju ono što im je potrebno. Ono što treba da utvrde je da li imaju političku volju da uzvrate napad“, dodala je portparolka DŽen Psaki.
Mnogi vojni analitičari tvrde da je naglo povlačenje SAD, koje je započeo Donald Tramp, a nastavio Bajden, doprinelo brzini kolapsa.
„Srž problema je način na koji je Bajden doneo i najavio ovu odluku i trenutak u kom je sprovodi“, rekao je Frederik Kagan, vojni istoričar koji je bio savetnik američkih komandanata u Avganistanu.
„Predsednik je najavio povlačenje odmah na početku borbene sezone. To nije bilo potrebno. Mogao je da naredi povlačenje nakon završetka velikih borbi“, rekao je.
Predsednik Avganistana Ašraf Gani napustio je zemlju, prenosi avganistanski Tolo njuz.
Priču je sada potvrdila i Al DŽazira.
Kancelarija avganistanskog predsednika je upravo rekla Rojtersu da iz bezbednosnih razloga ne mogu ništa da kažu o kretanju predsednika Ašrafa Ganija, preneo je Gardijan.
Bajden je ovo znao: Avganistanska vojska neće da se bori protiv talibana, čitajte OVDE.
Izvor: Nova
