Odluka Amerike da se povuče iz Avganistana izazvala je veliku zabrinutost u zemljama centralne Azije, kao i u Iranu i Turskoj. Situacija se menja iz dana u dan, a zemlja je na ivici građanskog rata. Pošto talibani ponovo osvajaju vlast mnogi građani pokušavaju da nađu spas u susednim zemljama u nastojanju da se kasnije domognu bezbednog života negde u zapadnoj Evropi.
Na udaru su se pre svih našli susedni Tadžikistan i Uzbekistan, ali taj talas se već oseća i u Iranu i Turskoj. Najnovija zbivanja u Avganistanu izazivaju zabrinutost i u Moskvi, u kojoj se plaše da će to podstaći „izvoz” terorizma i narkotika.
„Nestabilnost koju izaziva novi migrantski talas zajednički je problem islamskih zemalja u regionu. Mi ćemo unaprediti saradnju kako bismo obezbedili stabilnost i zaustavili izbeglički talas iz te zemlje koja je u dubokom previranju”, rečeno je tokom razgovora predsednika parlamenata Irana i Turske Mohameda Baher Halibafa i Mustafe Šentopa tokom nedavnog susreta u Teheranu.
Mediji u Turskoj tvrde da je izbeglički talas iz Avganistana uveliko „zapljusnuo“ Anadoliju i da će to biti najveći udar posle sirijskog migrantskog cunamija pre deset godina. U vladi ističu da situacija još nije dramatična, ali se masovni pohod beskućnika ne može isključiti, jer su se mnogi građani u Avganistanu već našli na udaru talibana. Ujedinjene nacije upozoravaju: polovini od 39 miliona Avganistanaca potrebna je pomoć i pozivaju međunarodnu zajednicu da toj zemlji hitno pruži finansijsku pomoć. Taj apel je zasad ostao bez odjeka.
Ankara je već uputila vojna pojačanja na granicu prema Iranu. To područje se stalno nadzire iz vazduha, kao i preko elektronskih kamera. Pored pojačanih vojnih patrola i žandarmerije, u mobilnom stanju su i seoski čuvari, koji inače nadziru kretanja u regionu. Turska sada ubrzava radove na podizanju graničnog zida prema Iranu (ranije je to urađeno ka Siriji i Iraku) kako bi lakše pratila kretanja migranata. U Ankari se strahuje da će s beskućnicima stići teroristi i krijumčari narkotika, koji su veoma aktivni u Avganistanu.
Ankara je ponudila da posle povlačenja SAD i NATO-a zadrži svoje vojnike na aerodromu „Hamid Karzai” u Kabulu kako bi se izbegla međunarodna izolacija Avganistana. To nije slučajno. Turska je već duže prisutna u toj zemlji i u saradnji s Pakistanom – koji je, kako se veruje, saveznik talibana – pokušava, zasad bez vidljivih rezultata, da posreduje između vlade u Kabulu i ekstremista. Predsednik Erdogan i na taj način želi da pokaže da je nezaobilazan faktor u regionu i da ojača svoje pozicije u alijansi koje su poljuljane zbog kupovine ruskih raketa S-400. Prema najnovijim saznanjima, talibani mu ne veruju i traže da se i turski vojnici povuku iz Kabula.
Turske diplomate sada pokušavaju da uspostave direktan kontakt s talibanima. „Ja ću uskoro možda biti u poziciji da primim njihovog lidera”, izjavio je predsednik Erdogan u intervjuu lokalnim TV stanicama. On je potvrdio da Turska za svaki slučaj podiže nove i ojačava postojeće betonske barikade prema istočnim susedima.
„Ukoliko talibane ne stavimo pod kontrolu neće moći da se uspostavi mir u Avganistanu”, izjavio je on i dodao da „Turska nije gostionica pored druma za smeštaj izbeglica. Pratimo situaciju, analiziramo i određujemo svoje poteze”, izjavio je i dodao da Ankara već zaustavlja izbeglice koje nemaju pravo na azil.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu pozvao je zemlje članice Organizacije za dogovor o kolektivnoj bezbednosti (Rusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan) da budu u pripravnosti kako bi mogle da se suoče s teroristima i švercerima narkotika, pošto talibani ponovo preuzimaju vlast.
Turska iznova upozorava Evropsku uniju da se blagovremeno pripremi za nove izazove kako ne bi „ponovo bila zatečena”, kao što je to bio slučaj u vreme izbijanja sirijske i libijske migrantske krize. Amerika se sada drži po strani i očekuje da u prvoj fazi izbeglički teret na svojim leđima ponesu zemlje regiona.
Šta je radio Bajden dok je Avganistan padao, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
