Pet godina posle pokušaja državnog udara Turska nastavlja da progoni sledbenike imama Fetulaha Gulena, koji je osumnjičen da je pokušao da obori vladu. Prema izveštajima agencija, tužilaštvo je u 24 grada naložilo hapšenje 82 osobe, uglavnom pripadnika armije, u maju je lišeno slobode 460 osumnjičenih, a u januaru 240. Nedavno je „negde” u inostranstvu uhapšen Selahatin Gulen, nećak misterioznog verskog propovednika.
Ankara svom žestinom u zemlji i inostranstvu nastavlja potragu za zaverenicima imama Gulena koji su pre pet godina pokušali da obore vladu. Tako masovni progoni se ne pamte, iako je u Turskoj u poslednjih pola veka bilo više državnih udara.
Mnogi zaverenici su pobegli iz Turske. Ankara uporno traži njihovo izručenje, ali mnoge zemlje se oglušuju o te zahteve, pošto se sadašnji progoni u Turskoj na Zapadu doživljavaju kao politički obračuni vlade s onima koji je ne podržavaju. Prema saznanjima „Hurijeta” Interpol je dosad odbacio 770 turskih predloga da se osumnjičeni gulenisti nađu na crvenoj poternici.
„Saradnja Turske i Interpola nije na potrebnom nivou. Generalni sekretarijat te organizacije odbija naše zahteve za stavljanje Gulenovih terorista na crvenu listu pod pretpostavkom da je to politički kriminal”, izjavio je funkcioner u turskom MUP-u Lutfi Čiček. On je najavio da će taj problem biti pokrenut na sastanku Generalnog sekretarijata Interpola, koji će u novembru biti održan u Istanbulu.
Ankara je uputila zahteve za hapšenje i izručenje Gulenovih sledbenika u više od sto zemalja. Oni su pobegli iz Turske kako bi izbegli rigorozne kazne. Prvi na tom spisku je naravno imam Gulen, koji je osumnjičen da je iz Amerike, gde živi već dve decenije, povlačio konce u pokušaju puča u noći između 15. i 16. jula 2016. godine. Tom prilikom stradalo je 250 građana, dok je 2.700 lakše ili teže ranjeno. Ankara je odmah uputila zahtev za izručenje Gulena, koji u više od sto zemalja ima svoju poslovnu imperiju – škole, univerzitete, medije, firme – u kojoj se vrte milioni dolara. On u Turskoj iza sebe ima mnogoljudnu i veoma uticajnu nevladinu organizaciju „Hizmet”, koja je, kako tvrde u vladi, ubacila svoje ljude u armiju, policiju, pravosuđe, medije... Gulen se okrenuo protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je navodno pokušao da kontroliše njegovo poslovanje u Turskoj.
Gulen i Erdogan, koji su godinama imali bliske odnose, iskopali su „ratne sekire” jer očigledno više nisu mogli da se dogovore ko je „gazda” u Turskoj. Ankara je dosad više puta tražila od Vašingtona da ga izruči, ali je to izostalo, iako dve zemlje imaju ugovor o ekstradiciji. Sada se predlaže da se Gulen uhapsi pošto navodno planira da pobegne iz Amerike. Administracija DŽozefa Bajdena zasad ne pokazuje spremnost da ispravi „grešku” koju su počinili njegovi prethodnici Barak Obama i Donald Tramp, koji su odbacili zahteve Ankare zbog nedostatka validnih dokaza.
Osim Gulena, Ankara traži od SAD izručenje još 150 „terorista”, od Nemačke 77, Grčke 64, a od Belgije 36. Među njima ima visokih oficira, policajaca, javnih tužilaca, biznismena, poznatih novinara, tu je i čuveni fudbaler Hakan Šukur, koji je bio poslanik. „Neki naši saveznici u okviru NATO-a nisu čak ni odgovorili na naše zahteve. Pružili su im utočište na svojoj teritoriji. Tako se ne bori protiv terorizma”, kažu u kabinetu predsednika Erdogana i poručuju da se borba nastavlja sve dok ne bude neutralisan i poslednji Gulenov terorista.
Ko su pravi pobednici rata u Avganistanu, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
