Kako navodi ova požrtvovana medicinska radnica koja je tokom svog dugogodišnjeg iskustva u radu sa pacijentima dobila i orden, za nju su najveće nagrade poznanstva sa patrijarhom Pavlom, kao i patrijarhom Irinejom i Germanom.
– Za vreme boravka NJegove svetosti, na VMA je podignuta mala crkvica u kojoj je boravio kada god je mogao. Jednog dana, u toku praznika, moj zadatak trebalo je da bude da ga odvedem u crkvu. Ipak, našla sam se pred teskobom koju je, bez reči, uspeo da reši samo on – počinje priču sagovornica.
Kako ističe, patrijarh Pavle je osećao druge oko sebe, tačno je znao kako da drugima olakša muke.
– Trebalo je da ga presvučem, stavim u kolica i spustim dole u crkvicu. Međutim, meni je bilo toliko žao da ga u takvom stanju pomeram jer je zaista bio nemoćan i bolestan. Bila sam u žestokoj dilemi kako da odlučim da ga ne odvedem u crkvu kada je to čovek koji je ceo život posvetio veri i molitvi. U toj svojoj dilemi prišla sam krevetu i nisam ni izgovorila celu rečenicu, a on, uvek je znao sa kojim mislima dolazim kod njega. Poljubila sam mu ruku i rekla sam mu:
– Vaša svetosti, pomozite mi u nameri da rešim svoju dilemu. A on je rekao samo: „Nemojte me, Maro, umoran sam.” To je bilo poslednje, usledio je kraj – navodi medicinska sestra poslednje reči 44. poglavara Srpske pravoslavne crkve.
Ko je vođa talibana pročitajte OVDE.
Izvor: Objektiv
