“Početkom avgusta je ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović u ime Vlade Republike Srbije potpisala sporazum o saradnji sa američkom firmom UGT Renewables. Tom prilikom saopšteno je da je predmet sporazuma izgradnja jednog gigavata solarnih elektrana i da je za tu namenu već određeno oko 2.000 hektara zemljišta, te da se očekuje da projekat bude završen u roku od dve godine. Činu potpisivanja sporazuma o saradnji prisustvovali su i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić kao i ambasador SAD u Srbiji, Entoni Godfri što bi trebalo da znači da je ovaj projekat od posebnog značaja”, napisao je Parović na svom fejsbuk profilu u uvodu u problematiku.
Kako je naveo, kada se zagrebe ispod medijske i političke fasade i priča o tome da će se realizacijom ovog projekta, “vrednog više od milijardu evra, poboljšati energetska situacija u Srbiji i smanjiti nivo emisija štetnih gasova, otvara se nekoliko suštinskih pitanja”.
On je postavio kao prvo pitanje, na bazi kog strateškog dokumenta se vlast odlučila da krene u realizaciju “jednog ovako skupog i ambicioznog projekta?!”
“Ako se pogleda važeća energetska strategija Srbije koja pokriva period do 2025. sa projekcijama do 2030. tamo nema ni govora o priključenju toliko solarnih elektrana u naš elektro energetski sistem. Istovremeno, opet mimo bilo kakve stručne ekspertize vlast je krenula da odustaje od projekata izgradnje novih postrojenja na ugalj iako su ona predviđena strategijom”, primećuje Parović, koji je i elektroinženjer.
Prema njegovom mišljenju, država se na ovaj način uvodi u rizik očuvanja energetske stabilnosti, “a potencijalno se gura i u rizik povećanja energetskog siromaštva za široke slojeve stanovništva”.
“Drugo važno pitanje je odabir američke kompanije sa kojom je potpisan ugovor. Naime, reč je o relativno maloj firmi koja se pre svega bavi konsultantskim poslovima i svakako nije u stanju da iznese ovako veliki projekat. Može se očekivati da po modelu koji je primenjen u Africi, u Srbiji bude osnovana ćerka kompanija koja će imati prefiks `američke firme`, a da suštinski bude u tihom partnerstvu sa lokalnim igračima koji će suštinski biti nosioci posla i koristi. S tim u vezi, deluje prilično indikativno to što su Nikola Petrović i supruga Zvonka Veselinovića nedavno postali partneri u firmi koja se baš bavi razvojem solarnih elektrana, pa se imajući u vidu ranija iskustva postavlja pitanje da li će možda upravo ova firma biti partner sa Amerikancima?”, pita lider NSP.
Kao treću važnu stvar on navodi da sve ovo dolazi u periodu kada “postoje indicije da američki istražni organi koji se bave globalnim suzbijanjem trgovine narkoticima imaju određene materijale koji državni vrh Srbije mogu da dovedu u vezu sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka”.
“U tom pogledu nije nerealno da se Vučić odlučio da ovako unosnim projektom plati određene lobističke krugove u Americi bliske novoj administraciji. A još dodatno, ako se kao partneri u čitavom poslu pojave i ljudi koji su u najbližem odnosu sa njime to učvršćuje potencijalni dogovor sa Amerikancima i pravi zaštitu glavnim igračima Vučićevog režima”, napominje Parović i ukazuje da treba samo izračunati koliko milijardi evra vredi tri posto srpskog tržišta električnom energijom (a toliko bi se dobilo sa gigavatom solarnih panela) i to po subvencionisanim cenama.
“Videćete da je to dovoljno novca da se lobističkim kanalima stigne i do samog predsednika Amerike i tako popravi lična loša pozicija i dogovori politička budućnost u ovom turbulentnom vremenu”, uverava on i nastavlja:
“Iz načina kako je izvedeno potpisivanje jednog za državu veoma važnog strateškog ugovora, kao i na bazi ranijih iskustava sa načinom funkcionisanja vlasti u Srbiji više je nego jasno da se ovde narodski rečeno nešto valja iza brda. Shodno tome svi moramo upaliti reflektore kako bismo osvetlili eventualne loše namere, da ne budemo u situaciji kao sa Rio Tintom kod koga smo kao društvo reagovali kasno, čak se plašim i prekasno.”
A talas iz Avganistana biće biblijskih razmera, opširnije OVDE.
Izvor: Pravda, N. B.
