- PISMO VESELINU VELJOVIĆU -
Ovo pismo iz lomnog Drobnjaka
Đe orlovi kliču iz oblaka
Đe mraz zimi drveće cijepa
Đe carevi žive srpskog epa
Đe visoke uzdižu se gore
Đe je kuća slavnog Pekić Bore
A ljudski se poštuju aršini
Đe su starca Trebješkoga mlini
I srpske se viju trobojnice
Iznad kule Cerović Novice
Bukovica đe teče rijeka
Đe je Mirko Smaila posjeka
Devet turskih đe izginu paša
Đe zavičaj Karadžić je Raša
Što je braneć svete ideale
Srpski barjak razvio na Pale
U vrijeme ovo zlo i ludo
Pišem tebi srpskog roda Judo
Izdajniče svetijeh oltara
Što za šaku prod'o si se para
I za nešto prokletijeh groša
Na Obilić pljunuo Miloša
Trides ljeta činio si čuda
U državi bez pravde i suda
I crne si upućivo trojke
Na junake što nose trobojke
I mnogome polomio krila
Braneć režim Đukanović Mila
I njegove begovske saraje
Ali ništa vječito ne traje
Na sramotu čitave Evrope
Vaše klete i tiranske stope
Od đavola primajući platu
Teg bijahu na srpskome vratu
Na svete ste hulili oltare
Švercovali naftu i cigare
I krvave uzimajuć danke
Otvarali hotele i banke
Al čas dođe da k'o srpski Juda
Ispred epskog odgovaraš suda
Ispred pera i guslarske strune
Da narodu položiš račune
Da nam kažeš kako si od plate
Velelepne sazido palate
I golemu imovinu steka
S uniforme, značke i pendreka
Ti koji si štitio tajkune
Sada hoćeš da podižeš bune
I gluposti da praviš đetinje
Pa "komite" zoveš na Cetinje
I vražije okupljaš vojnike
Da spriječe dolazak Patrike
Da pred vojskom duševnih nakaza
Što nemaju časti i obraza
Pljuneš barjak sa Carevog Laza
I zastavu sa Vučijeg Dola
Rad nečije vlasti i prestola
I pred četom što nema poštenja
Da oblatiš Jankovića Kenja
I Jovović Novaka i Rama
Tiranine bez stida i srama
Al' dok sija NJegoševa " Luča "
Dok nas Marko posmatra iz Kuča
Dok je munja i dok je gromova
I Miljana Vukova s Komova
Dok postoji Karadžića kula
I sjećanje na Adžića Vula
Za koga se čulo do Stambola
Dok je Peka i Piletić Jola
Što su srpstvu bili vječna straža
Dok je slavnog Boškovića Blaža
I viteza Vukčević Simona
Branićemo sveta srpska zvona
Mi nemamo u svom srcu straha
Mi smo djeca Pavla Patrijarha
I svetoga Radovića Rista
Čija duša sad na nebu blista
Od vas neće uhvatit' nas strava
Pa da vas je k'o na zemlji mrava
Da vas ima k'o lista na grani
Kad se vitez boj'o od pogani
Kad se O'ro bojao od vrane
Znaj s nama su Pljevlja i Berane
I sve srpske kćeri i sinovi
Nikšić, Budva, Podgorica, Novi
Ako dođe do zla i nevolje
I Bijelo ustaće se Polje
Kad oluja s nebesa zahuči
Dići će se Drobnjaci i Kuči
I srpska će ustanuti Zeta
Đe se brani naša vjera sveta
Uz Banjane Miljanića Đoka
Čete će se podići Uskoka
Doće Rovca, Morača i Piva
Porfiriju ruku da celiva
A ti ako budeš bez pameti
Na Cetinje dođi pa nas sret'i
I sve srpske dušmane povedi
Al' se nemoj nadati pobjedi
Pravda jeste možda malo spora
Srpstvu Crna vratiće se Gora
Poslušaj me ovo što ću reći
Manji potok uvire u veći
I sa svijeh skupa idu strana
Put velikog Ruskog okena
Mi nijesmo Rimskog pape zemlja
Naša srca gledaju put Kremlja
Zbog tog ti je Veljoviću džabe
Što na bunu pozivaš barabe
I fukari obećavaš rebra
Ako dođe četvrtog septembra
Ja znam njima čitav je imetak
U džep šupalj eura desetak
Al ni oni nisu valjda ludi
Da se takvom odazovu Judi
I na svoga da udare brata
Radi tvojih vila i palata
Pa me slušaj lagati te neću
Srpsku nećeš utrnut' svijeću
Crna Gora biće srpska ruža
Tebe vrata čekaju od Spuža
Jer vaš zeman napokon je proša'
Na kraju ću citirat' NJegoša
Čija slava nebesa dohvaće
" Strah me samo fukare domaće "
Perošević
A kako Krivokapić kuka pred britanskom ambasadorkom zbog ustoličenja mitropolita, čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
