Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis rekao je da u ovom trenutku u Srbiji nema mnogo dece koja su obolela od kovida 19 i da ih je još manje sa teškim oblicima bolesti, ali je napomenuo da to ne znači da ih neće biti.
"Udruženje pedijatara je još pre šest, sedam nedelja upozorilo na mogućnost pojave delta soja i mi smo već tada pozvali na vakcinaciju, imajući u vidu da je u našoj zemlji bila registrovana vakcina za taj uzrast", rekao je Konstantinidis tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku.
Naveo je da sve studije pokazuju da se klinička slika razlikuje u zavisnosti od vremenskog razdoblja i od soja, kao i da može biti različita i među decom iako je izazvana istim sojem, ali da sve kliničke slike imaju karakteristike virusnih infekcija.
"U ovom trenutku delta soj ne izaziva težu kliničku sliku kod dece i ne izaziva više onih multisistemskih inflamatornih odgovora. Međutim, raširenost među mladima, mlađima od 20 godina je mnogo veća, pa u tom kontekstu i dece, posebno one preko 12 godina, mnogo je veća, nego kod dosadašnjih, klasičnih sojeva. U stvari, to jeste opasnost, kada imamo više obolelih, čak i ako je u istom postotku ili za nijansu manjem, biće mnogo više teških oblika", istakao je Konstantinidis.
Dodao je da će, nažalost, deca lakše širiti delta soj na starije koji se nisu vakcinisali.
Profesor Konstantinidis je naveo da je nevažno to što se vakcinisalo, kako je naveo, manje od jedan odsto dece i da je malo verovatno da se to poveća, pošto 50 odsto populacije ne želi da se vakciniše.
"U ovom trenutku je malo verovatno da kad 50 posto populacije ne želi da se vakciniše, ni same sebe, a ja ću sada reći jednu činjenicu koja stoji, a to je da se mi vrlo često 'zaklinjemo u decu', prišijemo našoj ljubavi prema njima i želji da budu zdrava, a onda nismo u stanju kao društvo da izvršimo vakcinaciju i na taj način njih zaštitimo. Dakle, tih jedan posto u ovom trenutku nije ništa", kazao je Konstantinidis.
Naveo je da smatra da jedino vakcinacija, pre nego što se pojave novi sojevi, pošto nam niko ne garantuje da se neće pojaviti opasniji sojevi.
Govoreći o vakcinaciji, Konstantinidis je kazao da treba da se završi proces vakcinacije odraslih, ali da se uporedo sa tim može raditi vakcinacija dece od 12 do 15 godina, kao i da je Udruženje pedijatara izdalo preporuku o tome koja bi deca prvo trebalo da se vakcinišu.
"Malo je više preporučljivo deci koja su u većem riziku za teške oblike. To su pre svega deca sa imunološkim bolestima, onkološkim, teškim metaboličkim, endokrinološkim, gojazna deca koja su se kod nas pokazala kao posebno rizična grupa i svi ostali koji su nekom povećanom riziku da dobiju teži soj", naglasio je Konstantinidis i dodao da vakcinu u načelu mogu da dobiju svi.
Konstantinidis je naveo da je većina evropskih udruženja prešla na preporuku da sva deca starija od 12 godina dobijaju vakcinu.
"Mi smo za nijansu oprezniji i držimo se ovih stavova da ne insistiramo na tome, imajući u vidu situaciju u društvu i imajući u vidu da je meni zaista potpuno nejasna ta antivakcinalna kampanja i izloženost tom neprijatnom, nestručnom i nemedicinskom efektu je nešto što treba možda treba puferizovati i krenuti u sistematsku vakcinaciju", naveo je Konstantinidis.
Profesor je naglasio da je priča o potencijalnim posledicama vakcine po reproduktivno zdravlje kod mladih "jedna od najvećih budalaština koja kruži mrežama".
"Nažalost, kad to kaže neka poznata ličnost ili neko od drugara iz te grupe, to ima mnogo veću specifičnu težinu, nego kada Đorđe Konstantinidis ili neko drugi kaže da se to neće desiti. To je primer kako jedna manja, dobro organizovana grupa može da raširi jednu dezinformaciju koja može da utiče na zdravlje čitavog stanovništva", naveo je Konstantinidis.
Govoreći o početku školske godine, Konstantinidis je rekao da Udruženje pedijatara podržava preporuku SZO da se u školu ide na klasičan način.
"Ja mislim da deca treba da idu u školu, ali isto tako mislim da treba da se vakcinišu i da nastavnici isto tako svojim primerom deci stave do znanja da je vakcinacija nešto što je bezbedno i što će ih učiniti srećnijim u školskim danima", istakao je Konstantinidis.
Profesor je naveo da jedan do tri odsto populacije ima produženi kovid i da može trajati i do šest meseci i dodao da je kod njih dobro to što će imati mnogo veći broj antitela.
Kako nas obmanjuju o broju novoobolelih u Srbiji, čitajte OVDE.
Izvor: RTS
