Piše: Dr Ivan Pajović
Portal The National Interests koji se bavi vojno-bezbednosnim temama objavio je materijal o „slaboj tački” NATO pakta, koju bi Rusi mogli da iskoriste za svoju „ekspanziju”.
Po mišljenju autora ovog portala Sebastijana Roblina, Rusi kao da ni o čemu drugom ne razmišljaju, osim o tome kako da kroz Suvalkski koridor između Poljske i Litvanije, strateški važan pojas dužine 65 kilometara duž poljsko-litvanske granice, izvrše munjeviti udar u pravcu Kalinjingrada i tako brzo odseku pribaltičke države od ostalih zemalja NATO. Takvim ruskim zahvatom sve baltičke jedinice NATO pakta našle bi se u kotlu, okružene sa svih strana osim sa mora. Izvodi se jednostavan zaključak: u Pribaltici je premalo NATO snaga i treba ih hitno pojačati. Da li Rusija zaista ima nameru bilo koga da napadne, to kao da ne zanima zapadne analitičare.
Veoma je zanimljivo da kao jedan od razloga „ugrožavanja bezbednosti” neki eksperti vide dolazak na predsedničku funkciju DŽoa Bajdena, koji navodno ne uočava rusku opasnost, već se bavi nekim drugim problemima. Nedavno je politički analitičar Danijel Kočis izjavio kako će Rusija umarširati u Pribaltik čim oseti slabost NATO pakta. On kaže da je Bajden opsednut važnošću „zelene energetike”, ekologije i globalnog zagrevanja (kao delova plana za formiranje „nove realnosti”) i može doneti odluku o smanjivanju vojnih rashoda namenjenih toj oblasti. I u tom momentu Rusija se neće suzdržati i napašće.
O scenariju budućeg ruskog upada u Pribaltik govori se svake godine, kako bi se održavala tenzija u javnosti i u Kongresu SAD i opravdalo povećanje vojnih rashoda i broja trupa na granicama Rusije. Korporacija REND (REND Corporation), poznata po svojim kompjuterskim modeliranjima vojnih operacija, prema jednoj od svojih kompjuterskih simulacija iz 2019. godine došla je do zaključka kako bi suzbijanje ruske ofanzive na Pribaltik primenom taktičkih nuklearnih udara (naravno, na tuđoj teritoriji!) skuplje koštalo NATO pakt nego Rusiju. NJihovi eksperti pretpostavljaju kako bi ruske trupe nastupale u rastresitom poretku po više pravaca, tako da NATO udari taktičkim nuklearnim glavama ne bi bili izvršeni po koncentrisanim trupama, već više po naseljenim mestima Pribaltika (koje bi NATO trebao da „štiti”). Ruski odgovor istim oružjem sručio bi se na pet najbližih avio-baza NATO pakta, što bi ozbiljno oštetilo njihov vojni potencijal. Čak i ako Rusija ne bi išla na eskalaciju sveopšteg rata i ne sprovede masovne napada na ciljeve po celoj Evropi, ona može vršiti ograničene napade po odabranim ciljevima NATO trupa i nanositi značajne gubitke. Smatra se da same po sebi taktičke nuklearne glave ne mogu kompenzovati nedostatak kopnenih trupa NATO pakta na terenu.
Eksperti konstatuju sa žaljenjem da je situacija čak i lošija nego u vreme Varšavskog pakta, jer je tada bilo moguće rizikovati i radi odbijanja ruskog napada baciti nuklearnu bombu na Varšavu ili Prag, u nadi da SSSR neće započinjati opšti nuklearni rat, jer nije napadnuta njegova teritorija. Sada je situacija drugačija: Rusija je sabijena u sopstvene granice, a njena nova odbrambena strategija počiva na odlučnoj primeni celokupnog nuklearnog potencijala. Ta strategija podrazumeva da taj potencijal, ako je nužno, Rusija primeni prva. Iz tog razloga nema nikakvih iluzija da „razmene taktičkih udara na tuđoj teritoriji” prosto ne može biti.
Što se tiče „ruske ofanzive na Pribaltik”, koju nikako da dočekaju zapadni eksperti, jasno je da takvi fantomski strahovi potiču iz američkog neshvatanja suštine globalnih istorijskih procesa. Prava, istorijski nastala imperija (a Rusija je upravo takva) razlikuje se od veštački stvorene imperije po tome što čak i kada doživi pad moći i izgubi niz teritorija, na mentalnom nivou stanovnika tih teritorija ostaje „njihova imperija”, koju mogu voleti ili mrzeti, ali ne mogu pobeći od osećaja nekog oblika zajedništva sa njom. Iz tog razloga Rusiji nije potrebno da šalje u Pribaltik ili Ukrajinu, Moldaviju... svoje tenkove. Dovoljno je jačati imperijalni centar, čineći ga što privlačnijim u očima zemalja otpalih iz njene političke sfere i uticati na tamošnja osećanja i političke procese. I tada će se, pre ili kasnije, dogoditi ono što je u XIX veku govorio Bizmark:
„Nemojte se nadati da ćete, ako jednom iskoristite slabost Rusije, zauvek od toga primati dividende. Rusi uvek dolaze po svoje. A kad dođu — nemojte se uzdati u jezuitske sporazume koje ste potpisivali, za koje mislite da vas oslobađaju odgovornosti. Oni nisu vredni papira na kom su napisani”.
Dr Ivan Pajović: Opšti rat Rusije i Ukrajine! Više o tome OVDE.
Izor: Pravda
