Sagovornici su uvereni da talibani traže međunarodno priznanje, pa da neće ostaviti prostora ovim grupama.
Za američkog predsednika DŽoa Bajdena nema sumnje: Vašington je pre dve decenije poslao vojnike u Avganistan kako bi garantovao sopstvenu bezbednost, to jest sprečio da ta zemlja bude leglo terorizma. On je u govoru prošlog ponedeljka ponovio da će Sjedinjene Države i dalje raditi na tome.
Ali, ne dele svi njegovo uverenje da se protiv eventualnog novog terorizma iz Avganistana može boriti i ako niste na terenu. „Vraćamo se u stanje kakvo je postojalo pre (2001. godine, prim. red.) To znači, u žarište terorizma“, rekao je republikanski kongresmen Majkl Mekol.
Jedan general je izrazio zabrinutost da bi terorističke grupe poput Al Kaide i Islamske države mogle da obnove mreže u Avganistanu.
Avganistan opet utočište za džihadiste?
Danijel Bajman, stručnjak za terorizam na Bliskom istoku, piše da ima razloga za strah, ali da se štošta promenilo u poslednjih dvadeset godina. Bajman u časopisu Foreign Affairs navodi nekoliko razloga zbog kojih je malo verovatno da se sve vraća na staro: Al Kaida je izgubila veliki deo snaga, Islamska država je u neprijateljskim odnosima sa talibanima. I pre svega, kako piše Bajman, talibani su učili iz prošlosti i u skladu s tim se ponašaju drugačije.
„Oni ne žele da budu država parija, već hoće međunarodno priznanje“, kaže i Kristijan Vagner, stručnjak za jugoistočnu Aziju u berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku.
U prvom mandatu talibana, krajem devedesetih, priznale su ih samo tri zemlje: Pakistan, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Emirati. Talibani znaju da danas moraju da se ponašaju drukčije, ukoliko žele šire priznanje.
„To podrazumeva i njihov odnos prema džihadističkim grupama“, kaže Vagner.
Ideja o Avganistanu u kojem relativno nesmetano žive međunarodni teroristi ne plaši samo Zapad. Rusija godinama održava kanale komunikacije s talibanima, a Kina od pre nekoliko meseci sve češće razgovara sa njima.
Vođstvo u Teheranu takođe se oslanja na dijalog s talibanima. Odlazeći ministar spoljnih poslova DŽavad Šarif već je ponudio pomoć u mirovnim pregovorima koji se možda vode u Avganistanu. Sve tri susedne države ujedinjene su u borbi protiv džihadizma. Talibani bi morali biti svesni toga.
I konačno, čak i nakon povlačenja, SAD ne zavise samo od dobre volje talibana kada je u pitanju zaštita od terorističkih pretnji. Prema Danijelu Bajmanu, američka vojska ima dobre izviđačke mogućnosti, pa i opciju da udari dronovima. „Američka vojska je pronašla način da vazduhoplovne zračne baze van Avganistana koristi za napade ili na drugi način deluje ukoliko bi bilo neophodno“, piše ovaj stručnjak.
Razlike u odnosu na klasične teroriste
Međutim, veze između talibana i Al Kaide ostaju bliske, rekao je Edmund Fiton-Braun, šef misije Ujedinjenih nacija za nadzor terorističkih grupa. „Polazimo od toga da će vodstvo Al Kaide i dalje biti pod zaštitom talibana“, rekao je Fiton-Braun američkoj televiziji NBC.
Nasuprot tome sasvim drugačije izgleda situacija sa Islamskom državom. Prema izveštaju koji je Savet bezbednosti objavio u maju 2020, ova grupa je pretrpela „značajne udarce“. „Talibanske snage odigrale su važnu ulogu u nanošenju ovih udaraca ID-u“, navodi se.
DŽihadističke grupe poput Al Kaide i ID slede drugačije ciljeve od talibana. Dok se potonji usredsređuju na proširenje vladavine u Avganistanu, druge dve grupe deluju na međunarodnom nivou. Za njih granice ne igraju nikakvu ulogu.
„Ovo različito gledište odigralo je ulogu samo u odnosu talibana s ID“, kaže Kristian Vagner. ID optužuje Aganistance da više vrednuju državu od islama.
„Obe grupe (Talibani i Al Kaida) međusobno su povezane zajedničkim borbenim iskustvom u Avganistanu, a u nekim slučajevima teško se mogu odvojiti jedna od druge“, kaže Vagner. Upravo bi to, kako očekuje ovaj stručnjak, moglo talibanima da oteža definisanje njihovog odnosa s Al Kaidom nakon što su došli na vlast.
Stoga će se, prema njegovom mišljenju, mnogo toga razjasniti na lokalnom, a ne na nacionalnom nivou. „Mnogo toga će zavisiti od odgovarajućih ličnih veza“, dodaje Vagner.
Vučićev prijatelj i brat naoružava tzv. Vojsku Kosova! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Dojče vele
