Najnovije

HIRURŠKI PRECIZNO! Kako je CIA počela tajni rat dronovima po Avganistanu!

Jedanest hiljada kilometara od Vašingtona američka bespilotna letelice MQ-9 Rapier rano jutro i u tuku dana izvela je dva precizna hirurška udara u kome su likvidirana dva lidera Islamske države ogranak u Avganistanu u znak osvete za smrt 13 marinaca koji su žitovt tragično izgubili u četvrtak kada su dva bombaša samoubica sebe razneli na jednoj od ulaznih kapija na kabulski arodrom.

Napad dronova. (Foto: Jutjub)

Još iste večere pre nego što će američki predsednik DŽo Bajden da oda počast stradalim marincima minutom ćutanja on je u javnom obraćanju iz Bele kuće rekao:

"Onima koji su izvršili ovaj napad, kao i svima koji žele da Amerika nanese zlo, znajte ovo: Nećemo oprostiti, nećemo zaboraviti - lovićemo vas i naterati vas da platite. Braniću naše interese i naš narod i preduzeti sve potrebne mere pod mojom komandom ".

Takođe dodao je i još da je naredio podčinjenima da spreme sve za napad.

Svi su uglavnom smatrali da će Bajdenova osveta, ako je uopšte i bude biti u vidu masvnog bombardovanja ,neke baze Islamske države i li preciznog udara. Međutim, udar je stigao iznenada, hirurški precizno i to upotrebom modifikovane verzije protivoklopne rakete koja se inače lansira sa helikoptera tipa Helfajer, a kojoj su dodata sad i sečiva. Slična sudbina doletela je i iranskog generala Sulejmanija 3. januara 2020. na izlasku sa bagdadskog aerodroma.

Radi se o modifikaciji protivoklopne rakete Helfajer koja umesto eksplozivne bojeve glave ima 6 oštrij i dugih noževa, koja jad raketap ogodi metu otvaraju se sečiva pod uglom od 90 stepeni u odnosu na putanju rakete. Velika brzina rakete od 1.500 kilometara u kombinaciji sa čvrstim metalima noževa omogućava da projektil prođe kroz razne prepreke i da dođe do žrtve koja nema šanse da preživi..Raketa je idealna za atentate u naseljenim mestima jer nema kolateralne štete. Obično se kombinuje sa raketom koja ima eksplozivnu bojevu glavu i koja se lansira da bi se uverila da žrtva nije preživela.

Zapravo Bajden je samo nastavio tradicijiu svojih prethodnika Trampa, Obame pa i Buša juniora sa kojima je i započela ova centralno azijska avanutra posle teorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Tihi rat je nastavio Obama u čija dva mandata upotreba dronova u likvidacijama doživela je ekspanziju, ali sa ubistvima pripadnika Al Kaide i Talibana rastao je i broj civilnih žrtava zbog čega se podrška američkoj vojsci i avganistanskoj armiji na terenu topila kao led na vrućini.

U tom hirurškom prezicnom ratu nedostatak komunikacije na relaciji CIA-Pentagon doveo je kasnije do mnogo problema i konačno do scena koje pratimo već pune tri nedelje, a čiji vrhunac se očekuje 31. avgusta, koji je i crvena linija da se amerikanci spakuju i zauvek napuste Avganistan posle utrošneih skoro 330 milijardi dolara u intervenciju u ovoj planinskoj i plemenski zavađenoj državi.

Vojska kao velika i troma organizacija želela je da ona rukovodim javnim, ali tajnim operacijama. Naravno CIA je bila brža, okretnija i snalažljivija u regrutovanju novih saradnika i angažovanja penzionisanih operativaca željnih akcije. Uspeh je bio zagarantovan što je posebno frustriralo sada već pokojnog šefa Pentagona Donalda Ramsfelda, koji je nastojao da Departmen od defence reformiše, učini felksibilnijim i okretnijim u rešavanju određenih konkretnih situacija.

Prva akcija u kojoj su upotrebljeni dronovi u Avganistanu dogodila se februara 2002. Na aerodromu Kandahar (danas u rukama talibana) u jednom od hangara bio je formiran operativni centar u kome su obaveštajci, operatori drona i određenih broj operativaca CIA posmatrali mete koje su izšale iz jednog pik apa. Bio je to Mula Hajrulah Kairkava koga su opkolili specijalci. Brzo je okovan i helikopterom prebačen u Kandahar. Prošlo je tačno četiri meseca od kada su prvi američki specijalci i operativci CIA stali na tlo Avganistana. Tako je krenuo tajni rat i uloga bespilotnih letelica.

Od MQ-1 do MQ-9

Otkuda u ratu MQ-1 Predator . Radilo se o bespilotnoj letelic koja je nad Balkanom imala određenih uspeha u misijama osmatranja i prikupljanja informacija. Otuda angažovanje u Avganistanu je bilo sasvim logično. Pa i da se letelica počne koristiti za borbene misije. Prvi koraci upotrebe i prilagođavanja drona koji je imao motor kao da zuji kosilica za motor napravljeni su bili na tajnoj lokaciji u Indijan Springsu u napuštenoj vojnoj bazi u pustinji Nevade još sredinom 2000. Sećanje na terorističke napade na američke ambasade u Africi bilo je sveže. Daleko od radoznalih očiju CIA je počela sa ispitivanjem borbene upotrebe bespilotne izvđalke letelice, što je odobila i Komanda vazduhoplovstva. Projekat je morao da se ubrza jer je zadatak CIA da se bespilotnom letelicom otkrije i ubije Bin Ladne bila top svih prioriteta, to je bio inače februar 2001. Prvo problno lansiranje rakete Helfajer izvedeno je na poligonu Drum Čajna Lejk u Kaliforniji gde pripadniic mornaričke avijacije redovno izvode vežene gađanja i raketiranja, ali i obuke u borbenim letovima. Prvo probno ispaljivanje Helfajera bilo je uspešno. Prvo su bila obavlena testiranja na zemlji, a onda se pristupilo i na trestiranja i gađanja mete tokom leta. Istina, raketa je lansirana bez eksplozivnog punjenja, ali je pogodila metu, staru citernu. Sa time je počela primena daljinskog rata. CIA je i dalje uprkos uspehu kome se najviše radovao Pentagon ostala podeljena oko upotrebe tehnike u likvidaciji. Međutim teroristički napad 11. septembra je sve izmenio. Dato je zeleno svetlo da se primeni oruđe koje ubija tiho i iznenada. Dobijeno je oruđe kjoje nije bilo vezano pravilima borbe.

Naoružani predator postao je najbolje oružje za tajni rat čak trojici američkih predsednika da napadaju udaljena sela, logore, daleko od očiju medija inezavisnih i posmatračkig grupa i organizacija koje se protive tajnim oblicima rata. Ovaj rat podržali su podjedanko i republikanci i demokrate jer gubitke američkih vojnika na ternu sveli su na minimum minimuma.

Otvorena je pandorina kutija. Doduše zbog Iraka i onog što se tamo dešavalo od perioda 2003-2008 nekako je Avganistan i rat protiv talibana i Al Kaide pao u zapećak. Situacija se naglo promenila kada je na čelo CIA 2009 došao Leon Paneta koji o ciljanim ubistvima dronovima po Avganistanu nije imao pojma. Međutim, to mu nije smetalo da udari bespilotnim letelicama po Varizistanu gde su se talibani prečesto muvali. Napadi bespilotnim letelicama su se pominjali u medijima ali je sve nekako ostalo u tajnosti do 2012. godine kada je CIA zbog velikog broja stradalih civila po Avganistanu i Pakistanu koji su ubijani dronovima završila na sudu. Naravno negirali su da imaju bilo kakvu vezu sa dronovima, ali isto tako nisu ni znali kome pripadaju. Ciljana ubistva kao nešto koristo postali su temelj Obamine kampanje 2012, a novi predsedničlki mandat donela mu je Operacija DŽeronimo, odnosno likvidacija Lidera Al Kaide Osame Bin Ladena. Taktika ciljanih ubistava nastavila se i dalje, pa i u vreme Trampa, doduše znatno manje nego ranije, jer Tramp je tražio novi oizlaz iz Avganistana, kada je vruć krompir predao Bajdenu.

Ono što neki aktivisti nazivaju protivzakonit rat u Avganistanu i Pakistanu u napadima dronivima do 2015. godine stradalo je 220.000 Avganistanaca i 80.000 Pakistanaca, istraživanje Udruženja lekari za društvenu odgovornost , objavljeno u martu 2015. godine. Da ironija sudbine bude veća većina stradalih nije imala mnogo veze ni sa Al Kaidom ni sa talibanima.

Najžešći napad na predsednika SAD posle katastrofe u Kabulu! Više o tome OVDE.

Izvor: Kurir

Bonus video

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA