„U ovom momentu mogu da vam kažem da će naručilac posla dobiti sistem koji će biti u stanju da radi u automatskom režimu rada, tačnije da deluje bez ljudske posade. U međuvremenu je realizovan veliki broj raznih testiranja ovog sistema, što je pobudilo veliku zainteresovanost bezbednosnih službi Ruske Federacije“ – rekao je Atrjahin.

ROSC-1 se sastoji od trodimenzionalne radarsko-osmatračke stanice koja radi u H-dijapazonu, optoeletronske stanice, kompleksa za radiotehnički nadzor (RTM) i radioelektronsko upravljanje. Još jedan važan segment kompleksa je blok AZN-V (sistem za automatizovani nadzor vazdušnog prostora), koji je neophodan za kontrolu vazdušne situacije i praćenje zahvaćenih ciljeva. Kompletan sistem se napaja električnom energijom koju generiše dizel-generator.

Zaključavanje neba za nevidljive i opasne napasnike

ROSC-1 je u prvom redu namenjen za detekciju malih i ultramalih vazdušnih objekata, njihovo praćenje i neutralizaciju. Na sajtu NPO „Almaz“ se može pročitati da je ovaj kompleks specijalizovan za borbu sa bespilotnim letelicama tipa RQ-11B Raven i RQ-7 Shadow.

Takođe, ROSC-1 se može suprotstaviti raznim modifikacijama komercijalnih dronova koje imaju sposobnost da prikriveno vrše osmatranje sa velikih visina (poput modela DJI Mavic i DJI Spark) kao i prenamenjenih kvadkoptera i multikoptera koji su u stanju da nose minijaturna/improvizovana ubojna sredstva (DJI Phantom, razne vrste improvizacija bpl klasičnog ili helikopterskog dizajna). Pored borbe sa bespilotnim letelicama, kompleks je u stanju da obezbedi aerodrome od opasnosti koje predstavljaju ptice.

„Prilikom izbora osnovnih tehničkih rešenja za razvoj ovog kompleksa inženjeri kompanije NPO „Almaz“  su proveli detaljnu analizu svih pretnji, kao i načina za njihovo neutralisanje, uključujući tu i potencijalne pretnje koje se mogu pojaviti u bliskoj budućnosti kao što su bespilotne letelice koje lete u potpuno autonomnom režimu rada“ – napomenuli su u kompaniji.

Kao najveće prednosti svog novog projekta inženjeri NPO „Almaz“ ističu:

-mobilnost sistema;

-autonomnost,

-sposobnost dobijanja izrazito precizne i jasne slike na velikim daljinama,

-visoku adaptabilnost na pojavu velikog broja ciljeva i sposobnost njihovog kompleksnog praćenja,

-sposobnost zajedničkog rada sa nekoliko stanica u cilju kompleksne kontrole vazdušnog prostora, što se sve obezbeđuje sa jedne platforme koja se sastoji od radarsko-osmatračkog radara i optoelektronske stanice.

ROSC-1 je u stanju da obezbedi zonu prečnika 2-4 kilometra oko branjenog objekta. Ceo kompleks se može montirati na kamionsku platformu (mobilna verzija), a takođe se može i fiksirati. Prema rečima Vladislava Atrjahina, za svega nekoliko minuta sva oprema kompleksa se može uklopiti u kontejner i postaviti u blizinu objekta koji se brani. U zavisnosti od stepena njegove opremljenosti posada koja obezbeđuje rad ovog kompleksa se sastoji od 2-4 ljudi.

„Kompleks je autonoman i veoma udoban prilikom eksploatacije. Naš najveći uspeh prilikom njegovog razvoja je radarsko-osmatračka stanica. Ona može da detektuje ciljeve na daljinama i do 25km, dok je kod analognih sistema maksimalni domet radarsko-osmatračke komponente 5-10km“ – ističe ruski inženjer.

On je takođe dodao da su tokom razvoja ROSC-1 specijalisti kompanije „Almaz“ uzeli u obzir poteškoće koje postoje pri detekciji i zahvatu ultramalih dronova koji u svojoj konstrukciji poseduju minimalnu količinu metalnih elemenata. Prema njegovim rečima, povećanje efikasnosti radara kada je u pitanju otkrivanje ovako zahtevnih ciljeva poboljšana je integrisanjem „kompleksnih elektro-akustičnih sondi“.

„Naravno, vodili smo računa i o kvalitetu optoelektronskog sistema. On obezbeđuje potpunije osmatranje vazdušnog prostora i pomaže u identifikaciji bespilotnih letelica. NJegov radijus delovanja je do 3 hiljade metara, što je više nego dovoljno za borbu sa malogabaritnim ciljevima“, naglasio je Atrjahin.

Međutim, ruski specijalista ističe da je najjače oružje ovog kompleksa primena specijalnih sredstava za ometanje, koji omogućavaju realizaciju nekoliko krucijalnih zadataka kada je u pitanju borba sa bespilotnim letelicama.

„Nakon detekcije bespilotne letelice koja se približava zoni koju štiti kompleks, operatori na našem sistemu pomoću specijalnog bloka opreme mogu da preseku komandno-upravljački kanal. Pored toga može se ostvariti i kontrola nad bespilotnom letelicom, tako što se ona može bezbedno spustiti na zemlju (zapleniti). Druga varijanta je destrukcija signala generisanjem smetnji u rasponu 2,5-5 gigaherca, uljučujući i opstrukciju satelitskog GPS signala“ – rekao je ruski inženjer.

Pored toga, zahvaljujući jedinstvenoj opremi koja je integrisana u radarsko-optoelektronski antidron kompleks ROSC-1 mogu se zbuniti neprijateljski dronovi tako što im se onesposobni centar za orijentaciju, tačnije importuju lažne geografske koordinate. Dronovi koji se nađu pod udarom smetnji ovakve vrste naglo menjaju pravac svog kretanja, i odlaze od zaštićenog objekta.

Pored svih ovih načina borbe protiv „letećih napasnika 21.veka“ ovaj kompleks je u stanju da upotrebi i potpuno novo oružje koje se sastoji od bespilotnog lovca na dronove oznake „Volk-18“. Ovaj neobični dron je domaćoj i stranoj javnosti po prvi put predstavljen na Međunarodnom vojno-tehničkom sajmu „Armija-2019“. U ovom momentu „Almaz“ svojim kupcima može da ponudi modernizovanu verziju ove letelice.

Radi se o kvadkopteru koji ima dimenzije 60h60 cm, sa poletnom masom do 6 kg. Prilikom približavanja neprijateljske bespilotne letelice „Volk-18“ u pravcu njega ispaljuje specijalni tip mreže koja je u stanju da „zamrsi“ njegove elise pomoću kojih leti. Prilikom ovakvog dejstva napadnuti dron po pravilu strmoglavo gubi svoju visinu, i pada/razbija se o tle.

„Volk-18“ se prema vazdušnim cilju usmerava signalom sa radarsko-optoelektronske stanice, gde u automatskom režimu rada „juri“ za njim. Razmere antidron mreže su 2h2 metra, tako da je mogućnost eventualnog promašaja izuzetno mala. Ova mreža se ispaljuje sa razdaljine od najviše pet metara“ – rekao je Atrjahin.

Prema njegovim rečima „Volk-18“ je veoma manevarbilna i brza bespilotna letelica. NJegove letno-tehničke karakteristike mu omogućavaju da sustigne praktično svaku minijaturnu bespilotnu letelicu koja se danas nalazi u upotrebi. Lovac na bespilotne letelice može da se popne na visinu i do 2 hiljade metara, i da u vazduhu ostane do 30 minuta.

„Pored pomenute specijalne anti-dron mreže „Volk-18“ prilikom borbe sa protivničkim dronovima može primeniti i tzv „taran“ (sudar u vazduhu). U tom smislu je napravljen specijalni uređaj za „taran“ koji je montiran na prednjem delu letelice. Na ovaj način sila sa kojom se vrši udar je dovoljna da se iz stroja izbaci svaka neprijateljska bespilotna letelica. Ukoliko „Volk-18“ nije opremljen ovim uređajem, on može postati klasična „kamikaza“ i žrtvovati samog sebe u borbi sa protivničkom bespilotnom letelicom“ – zaključuje Atrjahin.

Potpuni novi i inovativni pravac u borbi protiv dronova

O novom ruskom kompleksu sve reči hvale imaju i ruski vojni eksperti i specijalisti, kada su u pitanju sistemi za borbu protiv dronova i generalno sistema za protivvazduhoplovnu borbu. Tako je ruskom mediju RT vojni ekspert Vladislav Šurjigin rekao da je razvoj radarsko-optoelektronskog sistema ROSC-1 kompatibilan sa nasušnom potrebom armije i generalno ruskih bezbednosnih struktura kada je u pitanju borba sa bespilotnim letelicama. Prema njegovim rečima, protiv dronova malih gabarita koje sve češće koriste teroristi, uključujući strane vojske, standardna PVO sredstva nisu uvek efikasna.

„U ovom slučaju neophodno je smanjiti troškove kada je u pitanju borba protiv bespilotnih letelica. NJihovo obaranje PVO raketama koje koštaju desetine hiljada američkih dolara je nerentabilan posao. Danas možemo da kažemo da se u Rusiji proizvode jeftinije rakete koje se prilagođavaju ovoj nameni, međutim i pored toga, najvažnije je doći do onih sredstava koja ne proizvode toliki materijalni izdatak“ – kategoričan je ruski vojni ekspert.

U razgovoru sa novinarima RT glavni urednik specijalizovanog lista „Bespilotna avijacija“ Denis Fedutinov je rekao da je ROSC-1 namenjen za borbu sa ofanzivnim bespilotnim letelicama (kamikaze) i ostalim tipovima daljinski upravljanih vazdušnih ciljeva koji nose eksplozivna sredstva, a čija je cena izrade minimalna. Prema njegovim rečima, u svetu se pojavila nova kategorija opasnosti, koja zahteva razvoj adekvatnih sistema odbrane koji u sebi objedinjavaju nekoliko mogućnosti koje su krucijalne za efikasnu borbu, a koji se nalaze na jednoj platformi.

„Razvojni projekat koncerna „Almaz-Antej“ će najbolje odgovoriti na tako kompleksan zadatak. Sistem ROSC-1 povećava efikasnost odbrane prvenstveno od bespilotnih letelica malih dimenzija“ – rekao je Fedutinov.

Sličan pogled na ovu problematiku ima i direktor muzeja PVO u Balašihu – Jurij Knutov. On je u razgovoru sa novinarima RT izneo svoje mišljenje da su specijalisti „Almaza“ razvili sistem koji omogućava detekciju dronova, koji praktično ne reflektuju elektromagnetne talase. Prilikom realizacije projekta ROSC-1 glavni zamajac su imala praktična borbena iskustva stečena u sirijskom konfliktu.

„Iskustva u presretanju terorističkih dronova u Siriji su od velikog značaja za dalji razvoj ovih sistema. To se pre svega odnosi na odbranu vazduhoplovne baze „Hmejmim“ koja je bila pod snažnim napadima različitih bespilotnih letelica. Iskustva su pokazala da je neophodno razviti višekanalne sisteme za detekciju bespilotnih letelica, kao i primeniti širok dijapazon sredstava za protivelektronsku borbu, što je sve i učinjeno kada je u pitanju projekat koncerna „Almaz“ – rekao je Knutov.

Ekspert je takođe visoko ocenio sposobnosti drona-lovca „Volk-18“. Prema njegovom mišljenju ovaj novitet kada su u pitanju antidron sistemi ne predstavlja njihovo osnovno naoružanje kada je u pitanju borba sa bespilotnim letelicama, ali je veoma efikasan kada treba otkriti, pa i uništiti cilj, posebno kada on leti samostalno.

„Ovako koncipiran dron-presretač je nešto sasvim novo i predstavlja proboj kada je u pitanju inžinjerska naučno-tehnička misao. U određenim borbenim situacijama on može postati veoma upotrebljiv protiv tzv. lojtering municije (dronovi-kamikaze), kao i taktičkih izviđačkih letelica. Ukratno, uvođenje antidron kompleksa ROSC-1 u operativno naoružanje ruske armije značajno će povećati njene sposobnosti u borbi protiv bespilotnih letelica “, zaključio je Knutov.

Rusi ušli u zonu sukoba Turaka i proameričkih snaga. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: bog-rata.com