Piše: Dr Ivan Pajović
Ovo je zemlja u kojoj decenijama neprekidno traje rat, kako sa stranim silama, tako i onaj unutrašnji, tzv. građanski. Još od drevnih vremena Avganistan je bio meta raznih osvajača: Indusa, Grka, Persijanaca, Arapa, Mongola, Engleza… Teritorija je danas naseljena mnoštvom raznih naroda (Uzbeci, Tadžici, Hazarejci…) koji govore razne jezike (samo u Kabulu govori se 12 jezika), a pritom međusobno nisu u dobrim odnosima. Stanovnika je oko 35 miliona od kojih većina živi u siromaštvu, na ivici gladi. Oko 40% stanovništva čine Paštuni, srodni Persijancima, ali zbog mešanja naroda prilično različiti. Sledeći po brojnosti su Tadžici, kojih je nešto manje od 30%.
Talibani su naoružana islamska ekstremistička grupa koja se oslanja na Paštune i sledi šerijatsko pravo, ali i paštunski kodeks časti zvani paštunvali, koji je stroži i od šerijata. Paštuni su inače relativno kasno primili islam, negde između 13. i 14. veka, a do tada su se pridržavali zoroastrizma. Protiv talibana su praktično svi drugi narodi osim Paštuna, ali su oni slabi i razjedinjeni. U Avganistanu poslednjih sto godina traje građanski rat, bez obzira koje se strane sile na toj teritoriji nalazile.
Do sada su zemlje Zapada i Rusija talibane smatrale terorističkom, a danas je umekšano nazivaju militantnom grupom. Posle pada Kabula sve te zemlje ulaze u regularne pregovore sa talibanima. „Vašington post” prenosi vest da se direktor CIA Vilijam Berns u Kabulu sastao i razgovarao sa vođom talibana Abdulom Ganijem Baradarom. Očigledno je da svetska politika, kao i uvek, razume samo jezik sile i ratne pobede.
Avganistan je zemlja u kojoj se da ne proizvodi gotovo ništa, osim opijuma i heroina. Podaci o količini proizvedenog opijuma iz maka su raznovrsni, a neki govore da čak 90% ovog narkotika potiče upravo iz ove zemlje. Uprkos navodnom talibanskom protivljenju narkomaniji i alkoholizmu, jasno je da proizvodnju opijuma, tj. heroina i trgovinu kontrolišu upravo oni i da je ogroman novac skoncentrisan u malom broju ruku. Mak uzgajaju uglavnom mirni Tadžici, ali oni ne uživaju u dohotku od narkotika, već njime upravljaju Paštuni. Dok su devedesetih godina prošlog veka osnovna tržišta za avganistanski heroin bile Evropa i Rusija, od 2001. i ulaska američke vojske značajan deo izvoza ove robe okreće se ka Americi. Međutim, značajno je i unutrašnje tržište. Svaki peti Avganistanac je narkoman, u svakom gradu postoje mesta masovnog okupljanja narkomana: ispod mostova, po pećinama i raznim budžacima, sva ta mesta izgledaju užasno.
Pre petnaestak godina, 2006. godine, koristivši stare sovjetske karte, Amerikanci su napravili niz geoloških snimaka iz vazduha oko 70% teritorije Avganistana, istražujući mineralne resurse. Podaci su bili zapanjujući: u oblasti Gazni, u Zapadnom Avganistanu, pronađene su ogromne naslage litijuma, najbitnije sirovine za proizvodnju savremenih baterija. Tada su u Pentagonu nazvali ovu zemlju „Litijumska Saudijska Arabija”, utvrdivši da su naslage veće nego u Boliviji, koja se do tada smatrala najbogatijom ovim resursom. Pored litijuma pronađene su bogate naslage zlata, bakra, gvožđa, kobalta, barita, olova, sumpora, srebra, cinka, nioba… Procena vrednosti ovih prirodnih bogatstava kreće se od 1 do 3 triliona (hiljade milijardi) dolara.
Kome će pripasti ova avganistanska riznica rudnog bogatstva? Čini se da odgovor nije težak – verovatno uglavnom Kini. Ona je već dobila određena prava na eksploataciju (pre svega litijuma i bakra) u vreme prethodne vlasti koja je upravo pobegla iz zemlje.Ali, Kina je mudro u isto vreme vodila pregovore i sa talibanima. Vlast se promenila, ali ne i položaj Kine, štaviše, čini se da je čak i jači nego pre. Kinezima nije bitno ko je na vlasti, već im je bitno da se realizuje njihova strategija. Deo njihovog plana pod nazivom „Jedan pojas – jedan put” podrazumeva i gradnju železničke pruge koja prolazi kroz Kirgistan, Tadžikistan, Avganistan, Iran i Irak. Ova pruga upravo prolazi kroz rejone u kojima su otkrivene naslage litijuma i drugih ruda.
Kao i do sada, budućnost Avganistana ostaje neizvesna. Za nju su najverovatnije najviše zabrinute feminističke zaštitnice ženskih prava sa Zapada, preplašene za sudbinu avganistanskih žena koje su pale pod vlast šerijata i paštunskog kodeksa ponašanja.
Prošlu kolumnu dr Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
