Talibani su vladali Avganistanom od 1996. do kraja 2001. godine, kada su ih svrgnule američke snage. Uprkos 20-godišnjem sukobu koji je usledio i pogibijama desetaka hiljada talibanskih boraca, prostor koji kontrolišu i njihova vojna moć povećali su se poslednjih godina. Do sredine 2021. godine imali su 70.000 do 100.000 boraca, a pre deset godina bilo ih je samo 30.000. Održavanje ovog nivoa pobune zahtevalo je velika finansijska sredstva iz izvora i unutar i izvan Avganistana.
Godišnji prihod talibana nakon 2011. godine Ujedinjeni narodi procenjuju na oko 400 miliona dolara. Ali do kraja 2018. to se moglo povećati na čak 1.5 milijardi dolara godišnje, pokazuje BBC-jevo istraživanje. Intervjui sprovedeni u Avganistanu i inostranstvu ukazuju na to da talibani imaju sofisticiranu finansijsku mrežu i sistem oporezivanja. Razvili su brojne izvore prihoda. Ovo je nekoliko glavnih:
1. Strane donacije
Nekoliko avganistanskih i američkih zvaničnika dugo je optuživalo određene zemlje, među ostalima Pakistan, Iran i Rusiju, za pružanje finansijske pomoći talibanima. To je praksa koju ove zemlje negiraju. Međutim, smatra se da su najveći pojedinačni donatori privatne osobe iz Pakistana i nekoliko zalivskih zemalja, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara. Iako ih je nemoguće tačno odrediti, smatra se da ti izvori finansiranja osiguravaju značajan deo prihoda talibana. To bi moglo iznositi čak 500 miliona dolara godišnje. Ove su veze dugotrajne. Prema poverljivom američkom obaveštajnom izveštaju iz 2008. godine talibani su primili 106 miliona dolara od stranih izvora, posebno od zalivskih država.
2. Trgovina drogom
Već dugo se veruje da talibani imaju porezni sistem za finansiranje svojih pobunjeničkih operacija, uključujući i ilegalnu trgovinu drogom. Avganistan je najveći svetski proizvođač opijuma koji se može preraditi u heroin. S procenjenom godišnjom izvoznom vrednošću od 1.5 do 3 milijarde dolara opijum je veliki biznis kojim se proizvodi većina heroina u svetu.
Zvaničnici svrgnute avganistanske vlade tvrde da talibani od uzgajivača opijuma naplaćuju porez na uzgoj od 10 posto. Porezi se takođe prikupljaju od laboratorija koji pretvaraju opijum u heroin, kao i od krijumčara ilegalnih droga. Procene godišnje zarade talibana od ekonomije ilegalnih droga kreću se od 100 do 400 miliona dolara.
Trgovina drogom čini do 60 posto godišnjih prihoda talibana, iznio je američki general DŽon Nikolskon u izveštaju posebnog glavnog inspektora za obnovu Avganistana (SIGAR) za 2018. godinu. Ali neki stručnjaci kažu da je ova brojka precenjena. Talibani često poriču svoju uključenost u industriju droga i ponose se time što su zabranili uzgoj opijumskog maka na neko vreme dok su bili na vlasti pre 20-ak godina.
3. Širenje kontrole nad teritorijem
Finansijska mreža talibana proteže se dalje od oporezivanja samo poslovanja s opijumom. U otvorenom pismu iz 2018. godine talibani su upozorili avganistanske trgovce da plaćaju porez na različitu robu, uključujući gorivo i građevinski materijal, kada putuju kroz područja pod njihovom kontrolom. Nakon što su zbacili avganistansku vladu, talibani sada kontrolišu sve glavne trgovačke puteve u zemlji, kao i granične prelaze, stvarajući više potencijalnih izvora prihoda od uvoza i izvoza.
U poslednje dve decenije značajna količina zapadnog novca takođe je nenamerno završila u talibanskim džepovima. Prvo, talibani su oporezovali razvojne i infrastrukturne projekte, uključujući ceste, škole i klinike, koje uglavnom finansiraju zapadne zemlje. Drugo, smatra se da su talibani godišnje zarađivali desetke miliona dolara od oporezivanja kamiondžija koji su opskrbljivali međunarodne snage stacionirane u različitim delovima zemlje.
Takođe se smatra da su zaradili značajnu količinu novca od usluga koje pruža avganistanska vlada. Vođa avganistanske elektroenergetske kompanije rekao je 2018. za BBC da su talibani zarađivali više od dva miliona dolara godišnje od potrošača električne energije u različitim delovima zemlje. Tu je i prihod ostvaren direktno sukobom. Svaki put kada talibani zauzmu vojno uporište ili urbano središte, isprazne blagajne i trezore i zaplene mnoštvo oružja, automobila i oklopnih vozila.
4. Rudnici i minerali
Avganistan je bogat mineralima i dragim kamenjem, a većina ih je nedovoljno iskorišćena kao posledica godina sukoba. Rudarska industrija u Avganistanu procenjuje se na milijardu dolara godišnje. Većina eksploatacije je malih razmera i uglavnom se obavlja nezakonito.
Talibani su preuzeli kontrolu nad rudarskim lokacijama i iznudili novac od legalnih i ilegalnih rudarskih operacija. U svom godišnjem izveštaju za 2014., UN-ovi zvaničnici za praćenje analitičke podrške i sankcija ističe da su talibani godišnje dobijali više od 10 miliona dolara od 25 do 30 ilegalnih rudarskih operacija u južnoj provinciji Helmandu.
Amerika ima jedan cilj - na udaru Srpska pravoslavna crkva! Više o tome OVDE.
Izvor: Mediji
