Tamo je, veli, otišao na poziv Bastije, čiju je slavu pronosio tokom samo dve godine karijere (1975-1977), ali dovoljno da ostavi neizbrisiv trag.
- Te dve godine na Korzici su mi bile mnogo lepe, uvek sam to isticao. Sad su me zvali zbog utakmice s Avrom, želeli su da izvedem početni udarac. Oduševljen sam tim gestom - priča DŽaja.
Prošetao je terenom stadiona, pozdravio publiku, da bi onda, naglašava, bio dirnut gestom s tribina.
- Istakli su transparent, i to na srpskom, pa još ispisan ćirilicom. To ne mogu nikad da zaboravim. Uradili su to najvatreniji navijači, kao što su kod nas „delije“.
Pre izlaska na travnjak "Furijanija" bio je u klupskom butiku, gde je, kaže, takođe osetio ljubav.
- Stigao sam ranije na stadion, zamolili su me da dođem u butik i tamo sam potpisivao dresove i majice s mojim likom. Rekli su mi tom prilikom da se očevi sećaju kad sam igrao za Bastiju i da pričaju sinovima o tome. Prilazili su mi mnogi, i stariji i mlađi, slikao sam se s njima, delio autograme...
U klubu su sada, posle 44 godine, neki novi ljudi.
- Naravno, predsednik je mlađi čovek. Video sam dva druga s kojima sam igrao. Kažem, ljubav koju i sad osećam je za nezaborav. Kao i moja prema Bastiji, klubu, gradu, ljudima... - ističe Dragan DŽajić.
Đoković će ubrzo držati sve rekorde i biće nemoguće stići ga! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Alo
