Može se konstatovati da je vlast u Kabulu prešla u ruke „Talibana“. Neki političari i politikolozi i dalje se plaše malograđana koji stvaraju novi „ Islamski kalifat“, izlaska Talibana na granice postsovjetskog prostora, njihove invazije na države Centralne Azije, aktiviranje međunarodnog terorizma u regionu i drugih užasa. Tobože će teroristi svih uverenja, stotine hiljada izbeglica, kao i tone afganistanskih narkotika navaliti kroz loše obezbeđene granice Afganistana i države Centralne Azije i dalje u Rusiju. Trebalo bi malo smanjiti napetost zbog ovih strahovanja.
Da podsetimo, „Talibani“ su isključivo afganistanski opozicioni pokret s radikalnim islamističkim pogledima sunitske orijentacije, bez pretenzija na ekspanziju u regionu ili na osvajanje svetske dominacije. Za razliku od „Al – Kaide“ i „Islamske države“ (zabranjene u Ruskoj Federaciji) ovi „učenici“ ne proglašavaju džihad (rat sa nevernicima) u celom svetu. Štaviše, oni nastoje da prilično surovo preseku delovanje bilo kojih stranih islamskih grupa na teritoriji koju kontrolišu. Nesumnjivo je pokret Talibana, kao i mnoge druge islamske organizacije, različit po svom sastavu i pogledima. Međutim, ako se zvanični lidari Talibana potrude da se distanciraju od „Islamske države“ i „Al –Kaide“ i odu na zaključivanje mirovnog dogovora sa SAD u Dohi, prestonici Katara, onda će odvojene radikalno raspoložene grupe ove poteze smatrati izdajstvom i pozvaće na produžetak borbe sa ostacima zapadnog uticaja u zemlji. Upravo na ove grupe računaju „Islamska država“ i „Al- Kaida“, kako bi Afganistan pretvorili u žarište terorizma.
Umernim Talibanima predstoji duga borba za čišćenje svojih redova i legitimitet pred očima svetske zajednice. U isto vreme većina zapadnih i drugih država je zauzela očekivanu poziciju u odnosu na novu vlast i ne žure da je priznaju.
Treba napomenuti da su lideri pokreta Talibana izvukli određena iskustva iz događaja 1996. godine, kada su prvi put osvojili vlast. Sada se trude da izbegnu nepotrebne ljudske žrtve i nema slučajeva divljanja i uništavanja spomenika od svetskog kulturnog značaja. Iako su se ranije Talibani najviše oslanjali na paštunska plemena i afganistanske izbeglice u pakistanskom pograničnom pojasu, sada veoma aktivno rade na saradnji sa svim nacionalnim manjinama: Uzbecima, Tadžicima, Turkmenima, Kirgizima.
Autoritet i uticaj Talibana među seoskim stanovništvom i u odvojenim gradovima Afganistana pokazao se daleko veći nego što ga imale svrgnute zvanične vlasti.
Lokalna afganistanska vlast i elita se trude da se dogovore s liderima pokreta, a vojna lica i pripadnici bezbednosnih službi izbegavaju oružane sukobe s pripadnicima pokreta Talibana.
Pojedine vojne jedinice se razoružavaju i odlaze kući, dok drugi prilaze na stranu Talibana ili se sklanjaju u susedne države kao izbeglice.
Istini za volju, potrebno je ukazati da i dalje postoje odvojena žarišta za suprotstavaljanje Talibanima. Tako se bivši vice predsednik države Amrula Saleh u savezu sa sinom poznatog lidera afganistanskih Tadžika Ahmada Šaha Masuda, trudi da napravi antitalibanski front u Pandžšerskoj klisuri. Ponegde se dešavaju stihijske akcije u znak protesta lokalnog stanovništva da se povinuju vlasti Talibana.
Događaji u Afganistanu i pored dramatičnosti u kratkom vremenu kao da se odvijaju prilično mirno i mogu se smatrati isključivo unutrašnjim pitanjem Afganistana, bez bilo kakvog mešanja spolja. Potrebno je uvažiti izbor naroda i dati mogućnost samim Afganistancima da sami odluče o novoj vladi i režimu. Talibani još ne predstavljaju opasnost za Rusiju i njene saveznike u Centralnoj Aziji. Ruska ambasada u Kabulu i dalje radi na sagledavanju neophodnih mera predostrožnosti.
Čak je neodrživa i priča (mit) o mogućem porastu pretnje od narko-trgovine iz pravca Afganistana. Proizvođači opijata i narko-trgovci će kao i ranije isporučivati narudžbine one grupe narkotika, koje se koriste u Centralnoj Aziji, Rusiji i postsovjetskom prostoru. Deo tovara će i dalje ići tranzitom kroz Rusiju, Ukrajinu, Moldaviju, i Belorusiju u Istočnu Evropu.
Moguća smena vlasti u Kabulu pre svega nikako neće uticati na obim proizvodnje i isporuku afganistanskih narkotika preko granice susednih država.To je pre svega socijalno problem tih država koje naručuju opijate u najvećoj meri povezani sa stepenom korupcije u njihovim vojnim i političkim strukturama. Može se očekivati da u prvim danima Talibani prošire kampanju protiv seljaka koji gaje mak ili proizvođača narkotika. Nije isključeno ni da Talibani pojačaju kontrolu granice Afganistana, preko koje se trguje drogom, kako je to u Iranu.
Predaja vlasti predsednika Ašrafa Ganija 15. avgusta 2021. i njegovo begstvo sa najbližim saradnicima iz države, otvorilo je put mirnoj predaji vlasti. Na taj način su stvoreni uslovi za prestanak višegodišnjeg građanskog rata u toj državi.
Mnogo toga će zavisiti od sledećih koraka i delovanja Talibana unutar zemlje i na međunarodnoj sceni. Još je teško predvideti dalji tok događaja.
Nije isključeno da će vlada „učenika“ u Afganistanu zatražiti u Moskvi agreman za svog diplomatskog predstavnika u Ruskoj Federaciji, kao i u drugim stranim državama. Kinesko rukovodstvo već najavljuje mogućnost priznanja vlasti ovog pokreta, a očigledno je da se i Pakistan, Turska, Saudijska Arabija i druga kraljevstva Persijskog zaliva, takođe mogu odlučiti na takav korak.
Piše: Stanislav Ivanov (Vodeći naučni saradnik Centra za međunarodnu bezbednost Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose RAN, magistar istorijskih nauka)
"Vučić je daleko od sigurnog trijumfa na predsedničkim izborima". Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Vojno- industrijski kurir ( VPK)
