Kompanije poput „Geoksa” ne mogu da isprate to što je u Srbiji prosečna plata 65.000 dinara, što se planira povećanje minimalne zarade iznad 35.000. Zato i idu u zemlje u kojima mogu manje da plaćaju radnike. To je proces koji se prirodno dešava kada zemlja beleži rast i razvoj ekonomije. Tako odlazak „Geoksa”, u najkraćem, tumači premijerka Ana Brnabić, dok su po tom istom pitanju ekonomisti i privredni stručnjaci daleko oprezniji.
Ekonomski analitičar LJubomir Madžar ne prihvata ocenu premijerke da su veće zarade danas jedan od razloga odlaska stranih investitora. Postoje, kako naglašava, mnogo ozbiljniji uzroci za to, a jedan od njih je da je Srbija država sa urušenim pravnim sistem, gde je vladavina prava na vrlo niskom nivou.
– U časopisu „Ekonomika preduzeća 1-2” objavljen je rad „Zašto privredni rast Srbije zaostaje” u kojem je pokazano da zbog korupcije i pravnog haosa naša zemlja gubi otprilike trećinu svoje godišnje stope rasta. To su naše velike slabosti, a to što država stranim investitorima daje velike subvencije koje su ionako nedovoljno poznate javnosti, sve je to u stvari zamena za nedostatak dobro uređenog sistema vladavine prava – navodi Madžar.
Priznaje da je jeftina radna snaga, bez sumnje, jedan od faktora koji privlači strane investicije, ali i to da su oni dobrim delom došli zbog prevelikih subvencija koje vlast deli „šakom i kapom”. Upravo je to pokazao i slučaj „Geoksa”, kao strani investitor koji je otišao baš kada su mu istekle subvencije.
S tim je saglasan i Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, koji podvlači da je Srbija subvencijama podržavala niskoprofitabilne svetske kompanije, ali da nikada nije podvukla crtu kakav je rezultat toga.
Prema njegovim rečima, domaće kompanije ipak nemaju podršku države u subvencijama kao inostrane i posluju u nepovoljnom poreskom sistemu, opterećene parafiskalnim nametima i netransparentnim uslovima.
– Umesto što su obilnim subvencijama podržavane strane firme bilo bi bolje da je oformljen fond za finansijsku podršku domaćim kompanijama da bi učvrstile poslovanje u zemlji. Ipak, vlast nema komunikaciju sa domaćom privredom kako bi čula gde su problemi – uveren je on.
Dodaje da strani investitori mogu da se podele u dve grupe. U prvu spadaju oni koji su došli kako bi zauzeli stratešku poziciju za poslovanje na tržištima Evrope i Azije i oni će ostati duži period, a u drugoj su niskoprofitabilne industrije koje rade dok im odgovara, zaključuje Rajić.
Ako u Srbiji već raste BDP, a strani investitori imaju sve više posla, neprestano ubirući profit, zašto im onda smeta da povećaju zarade, pa radije biraju da odlaze nego da ostanu u zemlji?
Ekonomista Milan Kovačević podseća da u nekim privrednim delatnostima, tamo gde recimo posluju fabrike za montažu kablova, proizvodnju obuće i tekstila, investitori ostaju konkurentni samo tako što se preseljavaju iz zemlje u zemlju.
– Od njih ne može da se očekuje da će povećavati zarade, pa čak i kad rade u zemlji u kojoj se beleži privredni rast. NJihova politika biće to da pre odlaze dalje, za boljim profitabilnim uslovima, jeftinijim zakupom zemljišta i većim subvencijama. Isto tako imamo i drugi deo privrede, koji posluje kroz uvoz i izvoz, kao što su recimo železare. Takvi investitori ipak zavise od stanja na svetskom tržištu, a ne od prilika u zemlji gde rade, pa onda i rast plata u takvim kompanija ne može biti onakav kakav bismo mi želeli da bude – objašnjava Kovačević, uz opasku da je Srbija previše grešila u oduševljavanju stranim investitorima za koje je znala da dolaze zbog jeftine radne snage.
– A što se tiče davanja subvencija, tu priču bi trebalo ponovo razmotriti kako bi se na tom polju popravila situacija. Jer, ne treba ni svakog stranca prihvatiti, već napraviti bolju strategiju u privlačenju investitora – smatra Milan Kovačević.
Novi pravilnici za strane investitore
Strani investitori koji tek planiraju da dođu u Srbiji i koji računaju na subvencije ubuduće bi mogli da potpisuju drugačije ugovore sa državom. U Ministarstvu privrede potvrdili su za „Politiku” da se model ugovora o dodeli sredstava podsticaja konstantno menja.
– I u ovom trenutku se radi na unapređenju i preciziranju pojedinih ugovornih mehanizama, kako bismo zaštitili interese svih strana – navode u ministarstvu i podsećaju da su uredbe Vlade Srbije koje propisuju kriterijume za dodelu sredstava podsticaja inače zasnovane na Zakonu o ulaganjima, striktnim odredbama Zakona o kontroli državne pomoći, uredbama o pravilima za dodelu državne pomoći, kao i opšte usvojenim pravilima EU u oblasti „državna pomoć”.
O novoj laži Ane Brnabić pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
