Politički analitičar Nedžmedin Spahiju smatra da će Kurti, ako nastavi da odbacuje postignute sporazume, biti izložen pritiscima SAD, "kao što otac vrši pritisak na dete koje neće da ide u školu”.

On je za Kosovo onlajn rekao da Priština mora da uhvati korak sa zemljama regiona koje teže članstvu u Evropskoj uniji i da se priključi inicijativi “Otvoreni Balkan”, čiji će deo postati pre ili kasnije.

“Kosovo je još u razvoju i nije spremno za ''Otvoreni Balkan'', ali vreme ne čeka. Očigledno je da se interesi drugih u regionu poklapaju, a sa druge strane to je perspektiva za ulazak u evropsku zajednicu, čiji deo žele da postanu sve balkanske zemlje. Ipak, to je greška kosovske vlade koja će na kraju morati da im se pridruži, što pre to će biti bolje”, kaže Spahiju.

Albanija i Severna Makedonija, dodaje, nisu potpale pod uticaj Srbije kada su potpisale sporazum o "mini-Šengenu" ili sada "Otvorenom Balkanu".

Spahiju navodi da se nesuglasice Kurtija i albanskog premijera Edija Rame moraju prevazići i da se Kurti mora baviti unutrašnjim pitanjima, dok odnosi sa Albanijom treba da se zasnivaju na nivou regiona, kao i sa ostalim susednim zemljama.

Spahiju sugeriše da premijer Kurti najpre treba da odustane od ideje ujedinjenja sa Albanijom i da prestane da se meša u politički život u toj zemlji.

Poslanik Demokratskog saveza Kosova (DSK) Driton Seljmanaj smatra da uzdržanost poslanika vladajućeg Samoopredeljenja od glasanja o rezoluciji o Vašingtonskom sporazumu u skupštini pokazuje da vlada i većina deluju protiv strateške agende za Prištinu.

"Za one koji još uvek imaju dileme da su vlada Samoopredeljenja i premijer Kurti protiv američke agende za Kosovo, danas je to formalno dokazano u Skupštini Kosova”, rekao je Selmanaj.

Bivši koordinator za dijalog Beograda i Prištine Skender Hiseni izjavio je da odbacivanje rezolucije o sprovođenju Vašingtonskog sporazuma u skupštini otvoreno pokazuje konsolidaciju Kurtija i Pokreta Samoopredeljenje, bez odgovornosti za dugoročne interese Kosova.

Naglasio je da je su svi koji su podržali predlog Rezolucije Demokratskog saveza Kosova o poštovanju Vašingtonskog sporazuma pokazali odgovornost i doslednost u interesu Prištine bez kalkulacija.

"Hvalisave poruke koje Kurti šalje, čak i odbijanjem da donese rezoluciju koja ne obavezuje vladu, opasne su i imaju posledice. Kurtijev trenutni politički čin mnogo je više od pukog odbijanja", naveo je Hiseni u objavi na Fejsbuku.

Dodao je da je danas jasnije nego ikad da je Kurti ''''genijalan manipulator i varalica, koji lični interes i interese svojih potčinjenih stavlja ispred svakog građanskog i nacionalnog interesa''''.

S druge strane, šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja Mimoza Kusari-LJilja kaže da neizglasavanje rezolucije o implementaciji Vašingtonskog sporazuma ne treba smatrati potcenjivanjem SAD, prenosi portal Reporteri.

Kusari-LJilja kaže da je apsurdno da DSK traži od sadašnje vlade da sprovede ovaj sporazum, jer uključuje ''''mini-Šengen'''', odnosno ''''Otvoreni Balkan'''', inicijativu kojoj se, kako kaže, pre nekoliko dana usprotivio lider te stranke Lumir Abdidžiku.

Skupština privremenih prištinskih institucija odbacila je danas rezoluciju o sprovođenju Vašingtonskog sporazuma, koju je predložio opozicioni DSK.

Rezolucija kojom se pozivala kosovska vlada da sprovede Vašingtonski sporazum postignut 4. septembra 2020. godine u Beloj kući i pripremi akcioni plan, nije dobila većinu glasova u kosovskoj skupštini.

Za nju su glasali samo poslanici opozicije, njih 24, dok je 57 poslanika vladajuće većine bilo uzdržano.

Vašingtonski sporazum, koji su odvojeno potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti u prisustvu bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, predviđao je niz tačaka za ekonomsku normalizaciju, uključujući i studiju izvodljivosti za jezero Gazivode.

Vašingtonski sporazum predviđa, između ostalog, izgradnju putnih i železničkih veza, kao i da Kosovo postane deo inicijative "Mini Šengen", koja je nedavno preimenovana u inicijativu ''''Otvoreni Balkan''''.

Aljbin Kurti izjavio je ranije da ne prihvata Vašingtonski sporazum i da ga smatra neustavnim.

Paić: Zapad bi mogao da prestane da podržava Kurtija

Zapad bi mogao da odluči da se reši kosovskog premijera Aljbina Kurtija, što pokazuju oštre poruke Prištini iz kojih se vidi da zapadni mentori kosovske nezavisnosti imaju sve manje strpljenja za njega, ocenjuje predsednik Spoljnopolitičkog kruga i bivši ambasador Srbije Milisav Paić.

Kako prenosi Sputnjik, on je takođe rekao da bi Kosovo moglo da iducće godine ima prevremene parlamentarne izbore, Kurti ne bude pokazao nameru da postane deo inicijative ''''Otvoreni Balkan''''.

Paić smatra da su na Zapadu sve češće ocene da mu Kurti stvara glavobolje i ''''usporava njihovu agendu za kosovsku priču'''', odnosno da postaje deo problema, a ne deo rešenja, kako su očekivali.

On podseća da međunarodna zajednica i SAD daju ozbiljan prilog budžetu Kosova, bez čega ono ne bi moglo da funkcioniše.

„To je jedan, i to vrlo realan razlog. Drugi, takođe vrlo važan, jeste taj što je i Nemačkoj i Americi stalo da prikažu da su tzv. vlasti na Kosovu odgovorne i spremne na razgovore sa Srbijom, bez obzira što je Kurtijeva platforma da je preduslov svih preduslova priznanje Kosova od strane Srbije - a to se odnosi i na uključivanje u ''Otvoreni Balkan'''''', dodaje Paić.

Zapad dodaje on, insistira da Priština prevaziđe netrpeljivost prema Beogradu, koji je pokretanjem ovog projekta preduzeo političku inicijativu u stabilizaciji regiona i uspostavljanju saradnje država i entiteta.

„Priština je neučešćem u tome izolovana i Kurtijevu vladu predstavlja kao faktor odbijanja bilo čega što se tiče saradnje, pri čemu postavlja ultimativne ciljeve. Očigledno da ni Americi ni Nemačkoj ne prija, da tako kažem, da Srbija koja je smatrana glavnim faktorom nestabilnosti regiona i zemlja koja je, po njima, najodgovornija za raspad bivše Jugoslavije, bude lider u nečemu, dok Kosovo stoji po strani. To ugrožava zapadne stereotipe i to je dodatni razlog da Kurtija pritisnu da prihvati učešće u ''Otvorenom Balkanu'''''', smatra Paić.

Upravo ti razlozi, ocenjuje on, dovoljni su da Zapad reši da skloni Kurtija, odnosno da izazove, to jest, stvori atmosferu koja će dovesti do vanrednih parlamentarnih izbora kako bi na njegovo mesto došao neko ko je više fleksibilan.

„Dakle, ukoliko ne budu uspeli da svoga pulena, tzv. nezavisno Kosovo, predstave kao faktor koji je zainteresovan za dogovore, saradnju i prevazilaženje posledica ratova i nestabilnosti koja je bila prisutna devedesetih godina, oni će ili prisiliti Kurtija da prihvati ovaj projekat, ili će isforsirati nove parlamentarne izbore“, zaključuje Paić.

Šta Hrvatska krije od nas, pročitajte OVDE.

Izvor: Tanjug