Čak i ako bi se prenebregla činjenica da na spisku nestalih ima možda više Srba nego Hrvata, ova uslovljavanja zvuče cinično budući da Hrvatska od početka koči proces ekshumacije i identifikacije.
U ovom trenutku, prema rečima Verana Matića, specijalnog izaslanika predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom, ona je jedina zemlja u Evropi koja ima najmanje 36 grobnica za koje se godinama zna, a nisu ekshumirane.
Najnoviji slučaj vezan je za deponiju smeća u mestu Prvča, kod Nove Gradiške. Tu se nalazi potencijalna masovna grobnica iz vremena hrvatske vojne akcije "Bljesak". Iako je poznata tačna lokacija i postoje indicije da je u njoj sahranjeno na desetine tela, do danas grobnica nije istražena, jer nema dozvole hrvatske strane.
- Kada sam imenovan za specijalnog izaslanika predsednika, upoznao sam se sa popisom nerešenih slučajeva. Jedan od njih vezan je za zahtev Komisije za nestale o potencijalnoj masovnoj grobnici u Prvči - kaže Matić.
Kako navodi, svedočenje je u Tužilaštvu za ratne zločine dao pripadnik Hrvatske vojske i dokumentovana je tačna lokacija sa podacima o više desetina sahranjenih. Međutim, hrvatsko Povjerenstvo za nestale i zatočene na sve zahteve naše Komiisije davalo je odgovore da je "svedok nekompetentan", da je nemoguće, da bi "ispitivanje lokacije oduzelo kapacitete za rešavanje stvarnih podataka"...
- U centrali Međunarodnog komiteta Crvenog krsta saznao sam da ekskluzivno imaju ugovor sa američkim Stejt departmentom oko satelitskih snimaka kojima bi bilo moguće utvrditi šta se zaista dogodilo u dato vreme na datoj lokaciji. Preko ovog mehanizma MkCK je ranije dostavio satelitske snimke za lokaciju Križevak, na kojoj su ove godine ekshumirani posmrtni ostaci. Na osnovu tih podataka Tužilaštvo za ratne zločine Srbije otvorilo je proces, obezbeđujući svedoka - kaže Matić.
Međutim, ispostavilo se da hrvatska strana mora da se saglasi sa davanjem satelitskih podataka vezanih za moguću masovnu grobnicu. Komisija za nestale Srbije je poslala molbu za saglasnost Hrvatske, ali do danas nema odgovora!
- Nije mi jasno zašto je potrebna saglasnost bilo čija vezana za saznanja o mogućim dokazima o ratnim zločinima i nestalima! Ne mogu da se pomirim sa tim da postoje ove barijere - kaže Matić.
Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže za "Novosti" da hrvatske vlasti neprestano zloupotrebljavaju određene civilizacijske vrednosti, kao što je otkrivanje sudbine nestalih, u zvaničnoj politici prema Beogradu:
- Nesporno je da postoji niz otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, ali Zagreb koristi bukvalno svaku pojedinost da nas stopira na putu ka EU. Poznato je da on nema suverenu politiku u širim međunarodnim razmerama, već je ona pod velikim uticajem centara moći na Zapadu, pre svega Berlina. To znači da Hrvatska ne može dugoročno da sprečava Srbiju u EU integracijama ako postoji interesovanje za ubrzanjem tog procesa, pre svega u Nemačkoj i u briselskoj administraciji.
Karanović napominje da u EU postoji određeni zamor u evropskim integracijama i da tu prazninu Zagreb koristi:
- Umesto što nama prete, trebalo bi najpre da se pozabave strahovito teškim statusom Srba u Hrvatskoj!
U Kninu 12 grobova
Supruga čoveka nestalog u "Bljesku" dala je podatke o mestu pokopa svog muža i srpskoj i hrvatskoj strani, ali joj niko do danas nije odgovorio, niti je bilo ekshumacije, kaže Matić: - Godinama se na groblju u Kninu nalazi 12 grobnih mesta za koje se zna ko je tu sahranjen. Znaju se imena, samo se ne zna ko je u kojem grobu. Ne shvatam ovakve situacije posle toliko godina!
Tačke sporenja
* Državne granice na Dunavu (Hrvati traže Vukovarsku i Šarengradsku adu)
* Povratak kulturnog blaga
* Zagreb traži pristup vojnim arhivama i preti tužbama logoraša
* Zahtev Hrvata za ratnu odštetu
* Žale se na status hrvatske manjine
Zašto je Lukašenko poslao vojsku na granicu, saznajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
