Piše: Dr Ivan Pajović
Obe trase gasovoda kreću iz severnih krajeva Rusije, od kojih nova, pod nazivom „Severni tok 2” od mesta Južnoe Ruskoe u Obskoj oblasti, blizu mesta Novij Urengoj, a druga, stara, pod nazivom „Severni tok” kreće iz bušotina u mestu Bovanjenkovskoe, sa poluostrva Jamal na obali Karskog mora. Trase se sastaju kod grada Uhta, odakle nastavljaju dalje u pravcu Volhova, gde se ponovo granaju do obala Baltika. Stara trasa na Baltik izlazi kod grada Viborga, dok nova trasa izlazi kod Ust-Luga odakle prelaze dnom Baltičkog mora i sastaju se na obali kod nemačkog grada Grajfsvalda.
Bovanjenkovskoe ležište na poluostrvu Jamal je najveće do sada istraženo svetsko nalazište prirodnog gasa. Poluostrvo Jamal je strateški region eksploatacije nafte i gasa u Rusiji. Ukupne rezerve i istraženi resursi gasa svih polja koje eksploatiše Grupa „Gazprom” na poluostrvu Jamal i susednom šelfu Karskog mora čini 20,4 triliona kubnih metara. Jamalski centar eksploatacije gasa je ključan za razvoj gasne privredne grane Rusije u 21. veku. Prema planovima, „Gazprom” će na ovom mestu vršiti eksploataciju više od 100 godina, do 2128. godine.
Bovanjenkovski depozit gasa je najveći na poluostrvu Jamal (na osnovu dosadašnjih istraživanja). Početne rezerve gasa čine 4,9 triliona kubnih metara. Eksploatacija gasa progresivno je rasla velikom brzinom iz godine u godinu, od 2012. godine, kada je činila 4,9 milijardi, do 2020, kada je činila 99,25 milijardi kubnih metara godišnje. Projektovani nivo eksploatacije ovog nalazišta ubuduće je 115 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Za uključivanje gasa iz jamalskog izvora u jedinstveni sistem snabdevanja gasom Rusije „Gasprom” je sagradio transportni koridor od Bovanjenkova do Uhte. Gasovod „Bovanjenkovo—Uhta” uveden je u eksploataciju 2012, a „Bovanjenkovo—Uhta 2” 2017. godine.
Savlađujući teške prirodne i klimatske uslove Jamala, „Gazprom” je ovo poluostrvo pretvorio u prostor primene visokoefikasnih i bezbednih inovacionih tehnologija i tehničkih rešenja. Mnoga od njih se po „Gazpromovoj” narudžbini razrađuju u vodećim ruskim naučnim institutima i preduzećima.
Ovde je prvi put u Rusiji primenjena jedinstvena proizvodna infrastruktura za eksploataciju gasa iz Senomanskih izvora (dubina 520—700 metara) i Apt-Albskih izvora (dubina 1200—2000 metara). Bušenje eksploatacionih otvora radi se ruskim sistemima bušenja pete generacije pod nazivom „Jekaterina”. Priprema gasa za transport sprovodi se najsavremenijim i ekološki čistim metodama niskotemperaturne separacije sa primenom ruskih turbodetandera. U celom tehnološkom postupku koriste se savremeni sistemi automatizacije procesa i veoma mali broj radnika.
Za transport gasa kroz gasovod prvi put je za suvozemne gasovode primenjen pritisak od 11,8 MPa (120 atm.), što je dopustilo smanjenje količine utrošenog metala u izgradnju projekta. Pri proizvodnji su korišćene unikalne ruske cevi prečnika 1420 mm od čelika K65 (H80) sa unutrašnjom glatkom pokrivkom.
Za dostavu materijalno-tehničkih resursa na objekte za eksploataciju izgrađena je specijalna železnička pruga Obskaja—Bovanjenkovo dužine 500 kilometara, na kojoj se nalazi most preko reke Juribej dužine 3,9 kilometara, najduži severno od Polarnog kruga.
Ni ekologija u ovom tehnološkom sistemu nije zapostavljena. Sprovodi se neprekidno ekološko nadgledanje, čak su i za slobodno kretanje severnih jelena izgrađeni specijalni prelazi preko linija komunikacija i cevi.
Prošlu kolumnu dr Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
