Mnogi mediji pisali su o tajnom dogovoru između talibana i Amerikanaca, ali ono što je sigurno jeste da je sam sporazum dovoljan dokaz da su SAD izdale Avganistan, pošto u pregovorima nije učestvovala vlada koju je Amerika navodno podržavala.
Sada talibani, nekadašnji neprijatelji Sjedinjenih Američkih Država, slobodno ordiniraju zemljom, bez obzira na veliki broj američkih vojnika koji se nije evakuisao iz nje, dok narod u očaju čeka na aerodoromu u nadi da će im se smilovati i posveti ih sa sobom.
Sada se sve odvija prema planu koji su Amerikanci razradili s talibanima, s tim što ih lideri militanata pritiskaju da sa evakuacijom završe do početka sledećeg meseca, naročito zbog toga što je rok već bio pomeren, dok strane diplomate upozoravaju da to neće biti moguće.
Kompleksni odnos talibana i SAD
Odnosi između SAD i talibana uspostavljeni su još 1996, kada su militanti preuzeli vlast u Avganistanu. Militanti su morali da sarađuju sa drugim državama sveta dok su vladali Islamskim Emiratom Avganistana.
Bliski kontakt talibana i Al Kaide u to vreme ometao je razvoj američkih odnosa sa talibanima, da bi se posle 11. septembra 2001. oni našli među glavnim neprijateljima SAD. Svrgnuti su sa vlasti i američka vojska borila se protiv njih skoro dve decenije. Ipak, komunikacija između dve strane nije prekinuta, a posebno se poboljšala nakon ubistva vođe Al Kaide Osame bin Ladena u maju 2011.
Prema rečima generala Frenka Makenzija, vrhovnog komandanta američkih snaga u Avganistanu i na Bliskom istoku, talibani i SAD počeli su da sarađuju u vojnim i informacionim operacijama usmerenim protiv Islamske države u Iraku i Levantu u avganistanskoj provinciji Kunar 2014.
Saradnja i komunikacija nastavljena je sve dok se nije ušlo u pregovore u Dohi 2018. godine, "kako bi se okončao rat i vratio mir u Avganistan". Posle godinu i po dana, krajem februara 2020, potpisan je mirovni sporazum, u čijem sačinjavanju nije učestvovala demokratski izabrana vlast u Avganistanu. To jasno pokazuje da su SAD već tada donele odluku da vlast prepuste talibanima.
U sporazumu se više puta pominje Islamski Emirat Avganistana kao druga potpisnica, iako se naglašava da ga SAD ne priznaju kao državu. Bez obzira na ovo ograđivanje, to je jasan pokazatelj da Amerika prihvata državu koja će nastati kada ponovo padne u ruke talibana, jer upravo sa njom sklapa dogovor.
Na šta su se talibani obavezali
U potpisanom sporazumu militanti su se složili da će ispuniti sledeće uslove.
· Teritoriju Avganistana ne sme koristiti nijedna grupa, uključujući Al Kaidu, ili pojedinac koji će raditi na štetu bezbednosti SAD i njenih saveznika.
· Članovima pokreta jasno će biti naznačeno da ne sarađuju s grupama ili pojedincima koji ugrožavaju bezbednost SAD i njenih saveznika.
· Obavezali su se da će sprečiti bilo koju grupu ili pojedinca u Avganistanu da regrutuje, obučava, finansira i ugošćava bilo koji entitet koji može da ugrozi bezbednost SAD.
· Oslobođeni talibanski zatvorenici moraju da se pridržavaju obaveza navednih u sporazumu.
· Prema onima koji traže azili ili boravak u Avganistanu postupaće se u skladu sa međunarodnim zakonom o migracijama i obavezama sadržanim u sporazumu.
· Vize, pasoši i putne dozvole i drugi pravni dokumenti za ulazak u Avganistan neće biti dozvoljeni osobama koje predstavljaju pretnju po bezbednost SAD i njenih saveznika.
· Vlada koju će talibani formirati biće inkluzivna, to jest u njoj će učestvovati i drugi avganistanski elementi, a ne samo pripadnici pokreta.
Šta su SAD obećale da će ispuniti
I američkoj strani postavljeni su određeni uslovi na koje se obavezala.
· SAD i njeni saveznici povući će sve svoje trupe iz pet vojnih baza.
· SAD i njeni saveznici dovršiće povlačenje svih preostalih snaga iz Avganistana u narednih devet i po meseci.
· SAD će ukinuti sankcije nametnute pripadnicima talibana.
· Biće ostvarena komunikacija sa Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi se pripadnici talibana skinuli s međunarodne liste sankcija.
· SAD i njeni saveznici uzdržaće se od pretnji i upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti Avganistana, kao i od mešanja u njegove unutrašnje stvari.
· Savet bezbednosti UN priznaće i usvojiti ovaj sporazum.
· Radi obnove države biće ostvarena ekonomska saradnja s njom.
Koliko su stavke iz ovog sporazuma ispoštovane?
Odmah nakon potpisivanja dogovora mnogi stručnjaci su izrazili zabrinutost što u njemu nije navedeno kako će talibani biti kažnjeni ukoliko ne ispune dogovoreno i kako će se kontrolisati da li ispunjavaju sve što su potpisali.
Talibani su morali da potpišu obećanje da neće pružiti utočište teroristima, ali nijednim gestom nisu pokazali da osuđuju postupke Al Kaide, grupe koja je pokrenula napade 11. septembra 2001. iz Avganistana. Nekoliko meseci nakon potpisivanja sporazuma bilo je dosta dokaza da talibani nisu toliko ozbiljno shvatili sporazum o miru. Ujedinjene nacije saopštile su da imaju dokaze da talibani i Al Kaida još uvek održavaju kontakt, a američke obaveštajne službe upozorile su da je Al Kaida „integrisana" u talibane.
Sa druge strane, SAD su prekršile dogovor jer ni njeni ni saveznički vojnici nisu napustili Avganistan u roku od devet i po meseci. Od potpisivanja sporazuma prošlo je godinu i po, to jest 18 meseci, a strane trupe još nisu okončale evakuaciju.
Jedino što je sigurno jeste da su Sjedinjene Američke Države odlučile da potpisivanjem sporazuma predaju Avganisan talibanima. Ipak, ostaje otvoreno pitanje šta je navelo Ameriku na taj potez i kakvu korist ona ima od svega toga.
Ruski vojnici godišnje dobijaju do 150 aviona i helikoptera. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: 24sedam.rs
