• Liberalna vlada je predložila sopstvenu verziju Patriotskog zakona, Predlog zakona C-7, pod nazivom „Zakon o javnoj bezbednosti, 2002.“ U martu 2004. godine, Advokatska komora Kanade izjavila je da taj predlog zakona „predstavlja ozbiljnu pretnju privatnosti, pravima i slobodama Kanađana, te prema tome ne treba da bude usvojen.“

Sličan predlog zakona, C-36, pod nazivom „Zakon protiv terorizma“, usvojen je u decembru 2001. godine. Kritičari ovog zakona izdvojili su sledeće probleme:

◦ „'teroristička aktivnost' je definisana tako da može da se odnosi i na legitimne proteste i neslaganje;
◦ proces kojim se organizacije stavljaju na javni spisak 'terorista' bez proceduralne zaštite;
◦ nejasne definicije novih terorističkih prekršaja koji se sastoje iz 'učestvovanja, pomaganja, upućivanja i čuvanja terorista', i podrazumevaju značajne kazne;
◦ novi invazivni islednički postupci, uključujući saslušanja bez prava na ćutanje;
◦ značajne promene Zakona o privatnosti i Zakona o pristupu informacijama kojima bi bilo zabranjeno obelodanjivanje informacija Kanađanima;
◦ formiranje novih nivoa kontrole dobrotvornih organizacija, kojima bi se znatno otežalo njihovo legitimno poslovanje.“ 

• Osim toga, kanadski zakoni o „govoru mržnje“ već se koriste da kazne sva lica koja javno kritikuju homoseksualnost ili na drugi način krše načelo „političke korektnosti.“ 

U Velikoj Britaniji:

• U Engleskoj je u upotrebi više od 3 miliona bezbednosnih kamera; samo u „centralnom Londonu, postoji 150.000 kamera, a kako pišu britanske novine Guardian, prosečnog Londonca kamera snimi barem tri stotine puta dnevno.“ 

• Od 11. septembra, britanska vlada primenjuje pravo da strane državljane drži u zatvoru na neograničeno vreme, i to bez optužnice ili suđenja, ukoliko su ta lica osumnjičena za terorizam.  Ona takođe priznaje dokaze dobijene kao rezultat mučenja osumnjičenih u inostranstvu, što je Apelacioni sud podržao u avgustu 2004. godine. Predviđeno je da se, od početka oktobra 2004. godine, sastaje panel od devet članova gornjeg doma parlamenta zaduženih za pravna pitanja, kako bi razmotrio da li su ovakve politike vlade u skladu sa britanskim i međunarodnim zakonima.

• Laburistička vlada planira da postepeno uvede biometrijsku nacionalnu ličnu kartu u toku naredne decenije.  Ova lična karta će sadržati otisak prsta ili informacije o skeniranju dužice. Planira se da posle određenog vremena ona postane obavezna. Prvi korak u tom smeru jeste ažuriranje britanskih pasoša, a zatim će uslediti i druge promene. „Vladini izvori kažu da će novi predlozi zakona nošenje lažnih isprava po prvi put proglasiti specifičnim prekršajem, koji će biti kažnjiv kaznom zatvora u trajanju do 10 godina.“ 
Britanska vlada postupa na način koji je 1951. godine predvideo P. S. Gordon Voker, laburista i tadašnji državni sekretar za odnose u Komonveltu: „Nova država će proširenjem ovlašćenja za kažnjavanje i prinudu direktno povećati svoju moć i socijalni pritisak. Umesto da dovede do postepenog gubljenja prekršaja i zločina, što bi po teoriji trebalo da učine i individualistička i totalitarna država, nova država, ukoliko namerava da stvori jedno bolje društvo i da mu služi, mora da stvori nove prekršaje i da ih kazni.“ 

U Zapadnoj Evropi i Evropskoj uniji:

• Softver za prepoznavanje lica je u širokoj upotrebi, i „u velikoj meri je doprineo smanjenju nasilja na fudbalskim utakmicama, jer se snimci navijača upoređuju sa evidencijom o poznatim huliganima.“ 

• Podstaknuta madridskim bombaškim napadima u martu 2004. godine, EU razmatra usvajanje sopstvenog Patriotskog zakona: „Policijske, bezbednosne i obaveštajne agencije širom Evrope ovlašćene su da čuvaju i razmenjuju podatke o pojedincima, kao i da osumnjičena lica drže u pritvoru ... Nacrt deklaracije u koju je novinar lista Guardian imao uvid sadrži preko 50 predloga koji predviđaju uvođenje ogromnog broja mera u oblasti evropske saradnje, uz učešće celokupnog krivičnog sistema. Britanija je do sada oklevala da se uključi u ovu inicijativu. ... Među predloženim merama je i formiranje evropskog registra o presudama i diskvalifikacijama, osnivanje baze podataka o forenzičkom materijalu i nedefinisane mere 'kojima se olakšava razmena informacija i obaveštajnih podataka između policijskih organa zemalja članica'. Osim toga, Britanija je planirala i da ponovo pokrene predlog o čuvanju 'podataka o telekomunikacionom prometu', to jest evidenciju o upotrebi mobilnih telefona i elektronske pošte, kako bi se olakšalo praćenje i pronalaženje terorista. Ovaj predlog je ranije bio zaustavljen zato što se smatralo da bi njegova primena ugrozila građanske slobode.“ 

Vlade država širom sveta na opasnost od terorizma odgovaraju tako što prisvajaju sve veća ovlašćenja, i oživljavaju ideje čiju su primenu borci za građanske slobode toliko dugo sprečavali.

Komunističke države i zemlje Trećeg sveta

Iste tendencije vladaju i u bivšem Sovjetskom Savezu. Postkomunistički režimi su tek u retkim slučajevima na sud izvodili komunističke tirane i njihove sprovodioce zakona, i nisu iskorenili ostatke mreže Crvenih iz vojske i policije. Danas, sa širenjem ekonomske bede i nasilja, „bivši“ komunisti su ponovo zadobili moć u ovim regionima, i vladaju na sebi svojstven način.

I mada se Rusija neko vreme tokom devedesetih godina dvadesetog veka poigravala sa idejom liberalizacije u zapadnom stilu, Putinovim dolaskom na vlast sva takva nastojanja su okončana.

• Putin je nedavno „predložio da se regionalni guverneri postavljaju direktno, bez prethodnih izbora, i da se promene pravila parlamentarnih izbora – ovi potezi, predmet kritika na Zapadu, ojačaće njegovu već čvrstu kontrolu nad Rusijom.“  Ovo je delom motivisano i ekonomskim razlozima: „U očima stranih investitora, centralizacija političke moći Rusiju može učiniti mnogo sličnijom Kini, u kojoj vlada najbolja investiciona klima među zemljama u razvoju', piše poslovni dnevni list Vedomosti.“  Kako izveštava Rojters, u „Putinovoj Rusiji, ideja zamene političke moći za bezbednost i ekonomski rast postaje sve popularnija.“ 

• Rusija je na masakr u školi u Beslanu od strane islamskih terorista odgovorila tako što je pojačala kontrolu centralne vlasti nad svim oblastima života. Krajem septembra, parlament je razmatrao predlog da „Kremlju dâ pravo da objavi 'ratno stanje' u slučaju 'terorističkih akcija koje predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost'. Trenutno, ratno stanje, tokom koga se veliki broj osnovnih građanskih prava stavlja van snage, može da bude objavljeno samo kao odgovor na oružanu invaziju od strane neke druge države.“  Šef FSB-a, agencije koja je nasledila sovjetski KGB, rekao je novinarima ove nedelje: 'Da bi pobedila terorizam, država mora imati jedan sveobuhvatan sistem mera koje pokrivaju sve grane vlasti: zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, i naravno, masovne medije'. Izjavio je i da je neophodno obnoviti imidž policijskih obaveštajaca i agenata. Izrađuju se nacrti novih zakona o 'slobodnom kretanju ... i pravilima prijavljivanja'. U ovom trenutku, i Rusi i stranci moraju da budu prijavljeni na određenoj adresi, a ukoliko se presele, moraju se ponovo prijaviti. Neki poslanici žele da pooštre restrikcije, kako bi ograničili internu migraciju i dozvolili policiji da vrši pretres domova građana tokom rutinske provere dokumenata. ... Planira se i pooštravanje kazni za teroriste, mada je parlament juče odbacio jedan od strožih predloga – da se ukine moratorijum na smrtnu kaznu. Mere koje su predmet razmatranja uključuju konfiskovanje imovine koja pripada porodici teroriste i kriminalizaciju propusta da se vlasti obaveste o terorističkom činu.“  Čini se da Putin i Bušova administracija postupaju po istom scenariju.

• Većina Rusa je voljna da prihvati gubitak slobode u zamenu za „bezbednost.“ Anketa sprovedena u septembru 2004. godine, ubrzo posle masakra u Beslanu, „pokazala je da je 60 procenata ispitanika spremno da se odrekne dela svojih sloboda, uključujući i slobodu putovanja unutar Rusije i u inostranstvo. 59 procenata ispitanika izjavilo je da bi podržalo zabranu antikremaljskih medija i političkih partija koje kritikuju način na koji se vlasti bore sa terorizmom. U isto vreme, rezultati ankete su pokazali da najveća grupa ispitanika (35 procenata) smatra da je porast terorizma u Rusiji povezan sa propustima državne vlasti. 76 procenata je izjavilo da vlasti nisu u stanju da ih odbrane od terorizma. 57 procenata je izrazilo spremnost da dopusti da tajne službe slobodno prisluškuju telefonske razgovore i pregledaju poštu. Oko 30 procenata se ne slaže sa tako strogim sredstvima.“  Amerikanci se ponose svojom odanošću slobodi i sa visine gledaju Ruse zbog toga što su ovi u prošlosti prihvatali tiraniju. Ipak, po svemu sudeći, slična većina građana obe države spremna je da slobodu trampi za bezbednost.

U Kini, komunistička partija i dalje neprikosnoveno vlada. Represija se nastavlja, uz punu saradnju američkih poslovnih subjekata:

• Godine 2003. „vrhovni sud Kine je podržao odluku o izricanju smrtne kazne protiv jednog navodnog gangstera. Sud je dozvolio da smrtna kazna bude izvršena u ponedeljak, uprkos svedočenju osam zatvorskih čuvara da je optuženi priznao da je naredio masovno ubijanje tek nakon dugotrajnog mučenja. Pravni eksperti su kritikovali ovu odluku i istakli da slučaj Liu Jonga pokazuje da u pravnom sistemu Kine postoje ozbiljni nedostaci.

Vladini izvori su izjavili da je Vrhovni narodni sud izmenio presudu nižeg suda na osnovu naredbe vrhovnog komiteta Komunističke partije za sprovođenje zakona, iako se nekoliko sudija suprotstavilo takvoj odluci. Ovo ilustruje stepen kontrole koju partija vrši nad sudskim odlukama.

Advokati odbrane i eksperti rekli su da izmena presude uprkos svedočenju o mučenju, koje je potkrepljeno izjavom osam zatvorskih čuvara, predstavlja korak unazad za državu koja već decenijama pokušava da se izbori sa policijskom brutalnošću. 'Ovaj slučaj vraća kineski pravni sistem 10 godina unazad', izjavio je jedan od glavnih pekinških advokata, i viši član Svekineske advokatske asocijacije. I ovaj advokat, kao i svi ostali advokati i pravni eksperti, pristao je da dâ izjavu samo pod uslovom da ostane anoniman, jer strahuje da bi mogao ostati bez posla ili se suočiti sa ozbiljnijim vidovima kazne od strane policije. U skladu sa kineskim zakonom, priznanja dobijena mučenjem ne važe na sudu. Uprkos tome, mučenje je uobičajena stvar, i, kako tvrde mnogi pravni eksperti, ono je i dalje glavni metod koji policija koristi da reši slučajeve.“  

Sve je tu: pogubljenje posle priznanja iznuđenog mučenjem, Komunistička partija koja utiče na sudske odluke, zastrašivanje advokata odbrane i široko rasprostranjena upotreba mučenja od strane policije.

• Kina razmatra uvođenje obaveze za političke disidente da nose identifikacione čipove koji emituju radio frekvencije (RFID čipovi), tako da se njihova lokacija može pratiti u svakom trenutku. Prvi korak u ovom pravcu Kina je preduzela na Kongresu komunističke partije u maju 2003. godine kada su delegati „bili dužni da nose bedževe sa ugrađenim RFID čipom sve vreme, tako da se njihovo kretanje može pratiti i evidentirati.“ 

• Internet pretraživač Gugl, koji je obećao da će biti potpuno „bezopasan“, osnovao je servis vesti u Kini. Ovaj servis ne prikazuje rezultate sa sajtova koji su komunističke vlasti blokirale. 

Slično tome, sloboda iščezava i iz Trećeg sveta. U nekim regionima – velikom delu Afrike, Avganistana, Iraka, Haitija, i drugih „neuspelih država“ – ne postoji efektivna vlada. Ratni gospodari, gerilske vojske, kriminalne bande, preprodavci droge i trgovci ljudima bore se za prevlast. Haos i nasilje su uobičajena stvar: takvo stanje stvari čini da ljudi žude za jednim novim, snažnim čovekom koji bi doneo trajni mir. U ostatku Trećeg sveta, gotovo neizbežno nalazimo autokratiju ili (u najboljem slučaju) „rukovođenu demokratiju“. Izgleda da se principi ustavne vladavine, slobode, valjanog pravosudnog sistema i slobodnih tržišta teško primaju izvan zapadnih nacija u kojima su se prvobitno javili.

Autoritarizam u Ujedinjenim nacijama

I predstavnici Ujedinjenih nacija predlažu uspostavljanje novih oblika državne kontrole.

• Na kongresu Ujedinjenih nacija o pitanjima izbeglica i migranata koji je u decembru 2001. godine održan u Ženevi, šef belgijskog odbora za pitanja azila predložio je globalni sistem identifikacije, uz opšte uzimanje otisaka i registraciju.  Paskal Smet je rekao: „Ne postoje tehničke prepreke za uvođenje takvog sistema. To je samo pitanje volje i investicija. ... Ako pogledate naša društva, uvidećete da smo mi već registrovani od rođenja do smrti. Država zna ko smo i šta smo. Međutim, jedan od osnovnih problema jeste to što u svetu postoji veliki broj ljudi koji nisu prijavljeni, koji nemaju utvrđen identitet, i koje je, kada putuju, sa pravim ili lažnim pasošima, nemoguće identifikovati. Osnovno pravilo o veštini upravljanja jeste da ukoliko želite nečim da upravljate, taj predmet upravljanja morate izmeriti. Isto važi i za ljudska bića i migraciju, a tim što ljude treba registrovati, a ne meriti.“  Međutim, ovaj Smetov predlog nije podržan. Ironija je u tome što će rezultat sličan rezultatu ovog predloga verovatno biti postignut kada Sistem tehnologije za utvrđivanje statusa posetilaca i imigranata SAD, kako američki zvaničnici očekuju, bude prihvaćen širom sveta.

• U aprilu 2004. godine, delegati Globalnog foruma Ujedinjenih nacija o upravljanju Internetom „zatražili da se promeni način upravljanja Internetom, način postavljanja tehničkih standarda, kao i postupci prilikom registracije naziva domena. ... Generalni sekretar UN Kofi Anan rekao je delegatima okupljenim u sedištu ove organizacije u NJu Jork Sitiju da trenutni sistem upravljanja komunikacionim protokolom 'mora da postane dostupan i takav da ispunjava potrebe svih ljudi na svetu'. Ovo je bio prvi put da su UN pokrenule formalni proces s ciljem kontrolisanja upravljanja Internetom i njegovih tehničkih procesa. Siromašnije nacije u svetu kritikuju poslovanje Internetske korporacije za zaštićena imena i brojeve, organizacije koja je trenutno odgovorna za nadzor glavnih domena, kao što su .com, .net i .org, i za dodelu internetskih protokol adresa. Zemlje u razvoju tvrde da Internetska korporacija prečesto nastoji da ostvari interese Sjedinjenih Država, gde je internet i nastao kao program finansiran od strane države, kao i interese Kanade, Evrope i Japana. Često se navodi sledeći primer: Kini, kao najmnogoljudnijoj naciji na svetu, dodeljeno je devet miliona globalnih IP adresa, dok IBM i Univerzitet Stanford u Kaliforniji zajedno imaju 50 miliona ovih adresa.“  Delegati foruma predložili su da se „barem neke od funkcija Internetske korporacije prenesu na Međunarodnu uniju za telekomunikacije.“  Pošto se Prvi amandman (u obliku koji je nekada bio poznat Amerikancima) u svetu ne važi, prenos funkcije regulisanja Interneta sa SAD na UN mogao bi da dovede do ograničenja slobode govora na Netu.

Tehnologije dominacije

Tehničke inovacije smanjuju trošak formiranja i održavanja Špijunskog društva.

• U Singapuru, „svaki automobil ima mikročip u koji su upisani podaci o registraciji. Skenerima se odbija naknada za parking, koja raste za vreme saobraćajnog špica u centru grada.“  Uz pomoć mreže skenera, vlada može da prati kretanje svakog pojedinačnog automobila u ovom gradu-državi.
• U Barseloni, jedan ekskluzivni noćni klub, Baha Bič Klab, „VIP klijentima nudi sledeću pogodnost: klijentima se u nadlakticu ušpricava mikročip koji ne samo što im omogućava posebni pristup VIP salonima, već ima i funkciju debitnog računa koji mogu koristiti za plaćanje pića. To je veoma zgodno, jer je ovo klub na plaži, gde su bikiniji i šorcevi standardna odeća, pa nošenje novčanika ili tašnice i nije baš praktično.“  Ovaj čip proizvodi korporacija VeriChip, podružnica kompanije Applied Digital (ADSX) koja proizvodi čip nazvan „Digital Angel“ („Digitalni anđeo“). Ova tehnologija za praćenje kućnih ljubimaca, koja je trenutno u širokoj upotrebi, nedavno je počela da se upotrebljava i za ljude, čime je prekršen još jedan valjani tabu.  U oktobru 2004. godine, američka Državna agencija za hranu i lekove odobrila je korišćenje ovog uređaja za čuvanje i prenošenje medicinskih podataka. 

• Jedna japanska firma je izradila identifikacioni čip sa radio frekvencijom koji „omogućava da se čipovi za praćenje i identifikaciju ugrade u novčanice, karte i druge papirne proizvode.“  Godine 2003. razmatrano je da li da se takvi čipovi ugrade u novčanice Evropske unije.

• U aprilu 2004. godine, DŽordž V. Buš je izjavio da će se „postarati da većina Amerikanaca dobije elektronske zdravstvene kartone tokom narednih 10 godina. Da bi se rešilo pitanje privatnosti, Buš je rekao da će se ovo vršiti na dobrovoljnoj osnovi: 'Vaša zdravstvena evidencija će biti privatna, ukoliko vi to želite.“  (Naravno, mi dobro znamo koliko je vlada inventivna u iznalaženju opravdanja za narušavanje privatnosti.) Buš je rekao da će „savezna vlada utvrditi tehničke standarde za prelaz sa papirnih na elektronske medicinske kartone do kraja godine, čime će se lekarima i bolnicama omogućiti da razmenjuju podatke o pacijentima u celoj državi.“  Predloženi jedinstveni standardi za čuvanje evidencije i prenos podataka omogući će svakom zdravstvenom radniku da pročita medicinske podatke koje pošalje bilo koja druga zdravstvena ustanova u zemlji. A – mada to Buš nije pomenuo – potrebno je propisati samo jednu saveznu uredbu da bi se lični medicinski podaci svakog pojedinca (uključujući podatke čije bi otkrivanje moglo biti veoma štetno, kao što su podaci o HIV statusu, zloupotrebi droge, veneričnim i mentalnim bolestima) pohranili u centralnu saveznu bazu podataka. Da bi se primenila ova vizija, neophodno je da prođe nekoliko godina, i da zdravstveni sektor, koji ionako ima manjak sredstava, izvrši ulaganje vredno nekoliko milijardi. Međutim, usmerenje savezne politike je jasno.

Kako kaže novinar Metju Brzezinski: „Tehnički i pravni preduslovi za sveopšti nadzor postavljeni su još pre 2003. godine.“  Sa tehničkim napretkom, trošak uvođenja totalitarnog državnog sistema biće sve manji, dok će mogućnosti ovog sistema neprestano rasti.

Ne treba da očekujemo da će skromnost ili poštovanje tradicije i stvorenog poretka, odnosno poštovanje Bogom datog dostojanstva ljudskih bića, omesti one koji finansiraju, razvijaju ili primenjuju nove tehnologije. U laboratorijama današnjice caruje duh Eve, Prometeja i Fausta.
Najupadljiviji primer tog duha jeste projekat za kreiranje veštačkog života, koji finansira Evropska unija. Cilj Projekta evolucije programabilnih veštačkih ćelija (PACE, Programmable Artificial Cell Evolution Project) definisan je na sledeći način: „Obrada informacija u realnom svetu predstavlja osnov života, ali između kompjutera i živih sistema i dalje postoji prevelik jaz. Evropska komisija je odobrila Integrisani projekat PACE, kao osnov za novu generaciju ugrađene informacione tehnologije koja koristi programabilne veštačke ćelije koje se same sklapaju. Distribuirani inteligentni tehnički sistemi sa samo-organizujućim i životolikim svojstvima koja evoluiraju neophodni su i da bi se razvila naredna generacija kompjutera koji će biti u stanju da se sami popravljaju, kao i radi razvoja robotike i usmeravanja svih oblika proizvodnje i popravke na nanoskalu. Integrisani projekat PACE fokusiraće se na IT potencijal veštačkih ćelija, i obuhvatiće kako tehničke mogućnosti programabilnih veštačkih ćelija, tako i evolucionistički plan za njihovu proizvodnju pod kontrolom kompjutera koji trenutno postoje. Ove veštačke ćelije će biti korisne upravo zbog njihove različitosti od postojeće biologije, a ne zbog svoje sličnosti sa njom.“ 

Takvu moć nad prirodom mora imati mali broj lica: tehnički stručnjaci koji su privredne ili državne organe ubedili da treba da finansiraju njihovo istraživanje. Kako je K. S. Luis upozorio četrdesetih godina dvadesetog veka: „Pobeda čoveka nad Prirodom, do koje će doći ukoliko se ostvare snovi nekih naučnika, znači vladavinu nekoliko stotina ljudi nad milijardama i milijardama ljudi. Povećanje moći čoveka nikada ne može biti jednostrano. Svaka nova moć kojom čovek ovlada istovremeno predstavlja i moć nad čovekom.“ 

Novi američki servilni način života! Više o tome OVDE.

Izvor: Tanjug