Da li će se to zaista i desiti, za sada je nepoznanica, ali se ovih dana čuju predlozi upravo za to - da se Amerika više angažuje u Crnoj Gori. Oni stižu od bivših američkih diplomata koje, osim te ideje, upozoravaju i na "srpski nacionalizam u zemlji", ali i na pokušaje Moskve da ga "iskoriste za destabilizaciju Balkana".
Ideja za "mešanje" SAD došla je bivšeg američkog ambasadora pri NATO-u Kurta Volkera i Danijela Frida, bivšeg pomoćnika državnog sekretara SAD, ali za sada niko nemože da tvrdi da li su oni tu ideju izneli kao svoju, ili su pak samo "probni balon", pa kako prođe.
Imajući u vidu šta se sve dešava proteklih godinu dana u Crnoj Gori, a naročito poslednjih desetak dana sa kulminacijom oko ustoličenja mitropolita Joanikija, i upiranjem prsta na Srbiju i SPC kao krivce za nedeljne nemire, sasvim je legitimno upitati se da li je sve ovo deo nekog većeg plana čiji bi glavni "igrač" mogla da postane Amerika.
Kurt Volker kaže da je bio razočaran prizorima sa Cetinja, i dodaje da bi "srpske vlasti i Srpska pravoslavna crkva trebalo da obraćaju malo više pažnje na raspoloženje u Crnoj Gori". Međutim, to je samo deo njegove priče, u okviru koje govori i o putu ka Srbiji i Rusiji i "mračnom, balkanskom srpskom nacionalizmu".
"Da, naravno, crnogorski narod je bio umoran posle 30 godina iste stranke na vlasti. Međutim, to ne znači da je birao put daleko od Evrope i NATO, a u korist Rusije i Srbije", rekao Volker za "Glas Amerike", koji je trenutno saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike i bivši specijalni izaslanik za Ukrajinu u vreme Trampove administracije.
Kaže i da Crna Gora ima "multietnički i multikonfesionalni karakter", i da se nada da to "neće biti izgubljeno zbog pritiska srpskog nacionalizma i suprostavljanja Crnogoraca tome da bi održali svoju nezavisnost".
Danijel Frid, sada saradnik američkog Atlantskog saveta, pak upozorava na političku agendu Moskve koja, kako ocenjuje, "priželjkuje podele i konflikt i koristi srpski nacionalizam da destabilizije Balkan i spreči ga da se pridruži Evropi".
"Žele da zemlje budu u haosu, siromašne i van Evrope, kako bi Moskva mogla lakše da ih kontroliše. To su metode Kremlja pod Vladimirom Putinom. Izazov za Srbiju je da odluči šta želi da bude: instrument imperijalističih ambicija Rusije ili zemlja koja je deo Evrope", ocenio je on.
Da li je to realno?
Ovo su razlozi zbog kojih njih dvojica smatraju da dešavanja u Crnoj Gori iziskuju da se Amerika više angažuje i nepristrasno uključi u dijalog o budućnosti Crne Gore. Apostofiraju i bojazan od toga što su "Vlada Srbije i SPC povezane sa svojim ruskim kolegama - vladom predsednika Vladimira Putina i Ruskom pravoslavnom crkvom".
Međutim, koliko je realno američko angažovanje u SAD? Sagovornici kažu da je malo verovatno, a ove sporadične ideje vide i kao trzaje crnogorskog predsednika da pokuša da povrati izgubljenu vlast.
"Čini mi se da će SAD izbegavati bilo kakvo mešanje, i to se poklapa i sa Bajdenovom najavom da će se takve stvari ubuduće raditi. Situacija u Crnoj Gori nije ni trenutno takva, niti je strašno eskalirala da bi se uključivale SAD ili neko drugi", kaže direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, koji dodaje da Amerika nema razloga za to.
Dodaje da Crna Gora ima maltene veće probleme sa svojom vladajućom većinom nego sa DPS Mila Đukanovića, i ističe da ni crnogorskoj ni vlasti ni opoziciji novi izbori nisu u interesu.
Da crnogorski predsednik pokušava da napravi "kopču" sa Bajdenom, smatra i sociolog politike iz Crne Gore Srđan Vukadinović. Jer, kako kaže, da je Tramp u pitanju, to se ne bi desilo, "jer ga je njegova administracija pustila niz vodu".
"Sada, sa novom administracijom, on je video šansu da nešto pokuša, možda izdejstvuje izbore, i tako povrati deo vlasti koju je imao, što je malo verovatno. Prvi kontakti koje je imao po izboru nove administracije bili su upereni ka Bajdenu. On pokušava da spasi sebe, vrati ako je moguće ono što je bilo", priča Vukadinović.
Dodaje da sve i da dođe do izbora u Crnoj Gori, niko za njih nije spreman. Kaže da SAD imaju interes jedino zbog NATO da se eventualno umešaju, ali s obzirom da u Crnoj Gori nema ozbiljnih sukoba poput onih devedesetih godina, "jednostavno nemaju računicu".
"Nema sile koja bi podržala sukobe, nema eskalacije, sporadično se desi ponešto, ali ne tako veliko da bi se razmatralo bilo kakvo strano uključivanje. Ako bi recimo Rusija stigla do Jadrana, to bi verovatno značilo angažovanje, ali pošto to nije slučaj, a Crna Gora je i članica NATO, onda ni te bojazni nema", zaključije Vukadinović.
Francuske snage ubile vođu ID. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Blic
