On je za ATV objasnio da Moskva smatra da procedura izbora visokog predstavnika podrazumeva da Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira bira visokog predstavnika, a da ga Savet bezbednosti UN odobrava ili potvrđuje.
Napomenuo je da i u rezolucijama Saveta Evrope iz perioda kada je BiH primana u sastav te međunarodne organizacije propisana ta procedura imenovanja visokog predstavnika, prenosi Klix.ba.
Govoreći o odluci bivšeg visokog predstavnika za BiH Valentina Incka da nametne "zakon o zabrani negiranja genocida", Kalabuhov je ocenio da je ona bila pogrešna, ističući da su bonska ovlašćenja zastareo mehanizam, instrument koji ne treba da se upotrebljava u suverenoj državi.
"Nažalost, naši zapadni partneri tumače situaciju u tom smislu da su bonska ovlaštenja univerzalno sredstvo koje može upotrebljavati visoki predstavnik", rekao je Kalabuhov.
Prema njegovim rečima, čak i najslobodnije i najšire tumačenje bonskih ovlašćenja ne dozvoljava da se donose mere koje se tiču zakonodavstva.
"To je posao za odgovarajuće institucije BiH i drugi razlog zbog kojeg mi se čini da je odluka Valentina Incka bila pogrešna jeste da ona nije bila motivisana interesima izbalansiranog pristupa, nego nekim drugim interesima, a među njima sumnjam i na neke moralne interese samog gospodina Incka", kaže Kalabuhov.
On je rekao da glavna uloga visokog predstavnika nije u obezbeđivanju kretanja BiH ka evropskim institucijama, o čemu Ruska Federacija neprestano govori, već je to zadatak čelnika delegacija EU i odgovarajućih struktura i organa u BiH.
"Glavni zadatak visokog predstavnika je realizacija Dejtonskog mirovnog sporazuma i, po nama, visoki predstavnik ne treba da obezbedi ulazak BiH u EU, nego prvenstveno da reši egzistencijalno pitanje uspostavljanja poverenja, strpljenja, mira u BiH, na osnovu čega će sami građani BiH određivati svoje spoljnopolitičke prioritete", istakao je Kalabuhov.
Šta se događa sa Cetinjskim manastirom, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
