Ustavom Crne Gore predviđeno je da postupak za utvrđivanje da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav može pokrenuti skupština, na predlog najmanje 25 poslanika, dok odluku o postojanju ili nepostojanju povrede Ustava donosi Ustavni sud.
Članovi skupštinskog Ustavnog odbora Crne Gore, kojim je predsedavala predsednica Simonida Kordić, nekoliko časova raspravljali su da li je predsednik Crne Gore Milo Đukanović povredio Ustav ponašanjem i učešćem u nemirima na Cetinju prilikom ustoličenja mitropolita Joanikija, kao i drugim delima i izjavama kojima je nipodaštavao druge nacionalne zajednice, pre svega srpsku. Rasprava je na momente bila žučna, a opozicija je pokušavala da opravda postupke svog lidera Đukanovića.
U ime predlagača inicijative Socijalističke narodne partije poslanik Dragan Ivanović rekao je da se ta partija odlučila na ovu inicijativu jer su „dešavanja na Cetinju proizvod ponašanja predsednika Mila Đukanovića”.
Ivanović je kazao da je na dan ustoličenja Joanikija na Cetinju Đukanović pozvao građane da budu na Cetinju i to je „usložnilo javni red i mir”.
„Ako tim aktivnostima, kako je rekao, rukovodi predsednik države i njegov savetnik, to dovodi do straha da će se desiti nešto što nije dobro za građane Crne Gore. Bilo je očekivano da Đukanović inicira odustajanje od dolaska na Cetinje kako bi se ustoličenje desilo kao i do sada”, ocenio je Ivanović.
„Sve je u dobrom delu proizvod ponašanja predsednika Đukanovića. To je i bio razlog da smo mi pokrenuli inicijativu. Smatram da bi predlog trebalo da se nađe pred Ustavnim sudom jer smatramo da je Đukanović povredio Ustav. Inicijativu je potpisalo 36 poslanika”, rekao je on.
SNP smatra da je Đukanović postupanjem „grubo povredio član 14. Ustava Crne Gore koji propisuje da su verske zajednice odvojene od države, kao i da su ravnopravne i slobodne u vršenju verskih obreda i verskih poslova”.
„Takođe, Đukanović je prekoračio okvir nadležnosti predsednika Crne Gore propisanih članom 95 Ustava. Direktno se umešao u poslove jedne verske zajednice, konkretno Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve (SPC). Time je, protivno Ustavu, narušio načelo sekularnosti Crne Gore, odnosno načelo odvojenosti verskih zajednica od države”, istakao je Ivanović.
Naveo je da je Đukanović, nazivajući protivnike ustoličenja „većinskom Crnom Gorom, direktno izazvao podelu građana na one koji podržavaju i one koje ne podržavaju ustoličenje mitropolita na Cetinju”.
„On je učestvovao na neprijavljenom i zabranjenom skupu 5. septembra na Cetinju. Takođe je prekršio član član 161 Krivičnog zakonika organizujući i pozivajući na sprečavanje verskog obreda, što je operativno u delo sprovodio njegov savetnik za bezbednost Veselin Veljović”, dodao je Ivanović.
Za poslanika Demokratske Crne Gore Vladimira Martinovića inicijativa je opravdana jer je Đukanović ranije prekršio Ustav Crne Gore.
„Poražavajuće je da neko ko treba da štiti ustavni poredak i da pokaže primerom da je Ustav brana i zaštitnik, prvi krene gaženje i rušenje istog. Pokazao je da je s Veselinom Veljovićem pokušao na sve načine da inicira i izazove haos i nemire u Crnoj Gori”, rekao je Martinović.
Braneći svog lidera, poslanik DPS-a Predrag Sekulić ustvrdio je da je inicijativa „mržnja prema DPS-u i Milu Đukanoviću”.
„Insistiranje na ustoličenju na Cetinju je došlo iz Beograda. Tu moramo da tražimo odgovor na pitanje ko je krivac. Građani Cetinja najbolje znaju koju su cenu platili. Odgovornost je s jedne strane na srbijanskoj pravoslavnoj crkvi, a s druge strane odgovorna je Vlada Crne Gore”, stav je Boškovića.
Poslanik Demokratskog fronta Branko Radulović je istakao da je jedan „od najvećih problema Đukanović”.
„Tužbe sam mu lupao, fizički s njim hteo da se obračunam, u lice mu rekao šta je, tako da danas nemam problem oko toga. Želim da mu sudi nezavisni sud, ima debele argumentacije da završi gde mu je mesto. Ta ličnost koja je 30 godina bila koruptivna, kriminogena, protivustavna i drugo, ja ne znam šta je on, robot ili šta... Taj čovek ne može da predstavlja Crnu Goru. Od kada je postao predsednik ima li išta da nije uradio protiv države? On je uništio Crnu Goru. Gospodo iz DPS-a, vi ste njegov štit za kriminogenu prošlost”, naveo je Radulović.
Dodao je da su „prošlost i sadašnjost Mila Đukanovića najveći problem Crne Gore”.
„Znate li ko je kriv za ubistvo Duška Jovanovića, urednika lista ’Dan’? Na odboru su otvoreno tada svi pričali, najodgovorniji je Milo Đukanović. Kada tužiteljka Klikovac nije htela da dođe kad je izvršitelj krivičnog dela davao izjavu, kad je Vesna Medenica spavala, od čega je spavala, nikad se ne probudila, figurativno rečeno, ona je saučesnik naše tragedije”, reči su Radulovića.
Lider Liberalne partije Andrija Popović je „optužio SPC da je remetilački faktor koji provocira i unosi nemir u Crnu Goru”, a mitropolita Joanikija je nazvao „mitropolitom koji ima fašističke stavove prema Crnogorcima i crnogorskom identitetu”.
Milun Zogović je poručio da je Đukanović „dobrovoljno prihvatio da nije predsednik svih građana, povredio je više članova Ustava i očekujem razrešenje njega kao predsednika države”.
Kao predstavnica DPS-a, Jovanka Laličić je saopštila da ne postoji pravni osnov za inicijativu i da zna da im je „Đukanović kost u grlu i noćna mora”.
Predstavnica URA Suada Zoronjić je istakla da je Đukanović „podržao građane Cetinja i Crnogorce koji nisu prijavili skup, a na taj način se ne mogu braniti interesi države”.
„Okupio je komite i sve ljude koji su bili tog dana spremni da naprave situaciju koja bi bila negativna za sve građane i zaslužuje naše nepoverenje. Potpisi podrške URA za predlog nedostaju iz tehničkih razloga”, kazala je ona.
O tajnama udbaške ekonomije pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
