Najnovije

VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ ZA PRAVDU: Tajne Udbaške ekonomije

Udbaška hobotnica Srbe je udavila odavno, još za vreme Broza. NJene firme su, već tada, bile spremne za raspad Jugoslavije. Znalo se to, ali se o svemu mrtvim mukom mučalo. Jer je upravo tu ležala glavna tajna udbokratije.

Vladimir Dimitrijević (Foto: Jutjub)

Piše: Vladimir Dimitrijević

(Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije)

Kostadin Pušara, svojevremeno profesor finansija i međunarodnog bankarstva Univerziteta u Novom Sadu i Beogradu i gostujući predavač u Rusiji, Rumuniji i Engleskoj, godine 2007. Slobodanu Kljakiću za „Politiku“ je pričao: "Geneks je nekada bio jedna od najmoćnijih firmi u Evropi, a ne samo u našoj zemlji. Ta moćna firma je davno ostala bez svoje kompletne mreže u inostranstvu, sa neprocenjivim kapitalom, od čega ništa nije vraćeno u našu zemlju. Broj njenih organizacionih jedinica u inostranstvu bio je daleko veći od broja pomenutog ovih dana u štampi. Moja saznanja iz osamdesetih godina prošlog veka govore da ih je bilo više od 150, a ne 70. Ista sudbina prati i ostala naša spoljnotrgovinska preduzeća o kojima se konačno mora znati istina. Tada ćemo imati i odgovor na pitanje ko upravlja i vlada privredom u ovoj zemlji."(1)

Napomena za neobaveštene: naravno da Srbijom danas ne upravlja i ne vlada Aleksandar Vučić. On je samo stavljenik „duboke države“, koja je kod nas bila i ostala jedino UDBA.        

Paukova mreža

Slobodan Kljakić ističe:“Pušara je bio prvi i poslednji devizni inspektor koji je u inostranstvu kontrolisao poslovanje naše spoljnotrgovinske mreže.“(1) Još 1972. izvestio je o svojim uvidima Broza, DŽemala Bijedića i Staneta Dolanca. Tada je pokazao kako se novac izlegalno iznosi iz zemlje. Rečeno mu je da je sve to tačno, ali ne treba saopštavati da se „ne uznemirava javnost“. Iz Jugoslavije je, posle Pušarinog izveštaja, navodno pobeglo 130 direktora, a sve istrage su obustavljene.                                 

Od 1971. do 1974. u inostranstvu je registrovano preko 18 hiljada jugoslovenskih preduzeća, koja su osnovala moćne proizvodne firme, spoljnostrgovinska preduzeća i banke; za njih Pušara kaže da su"mrežu  širili po modelu paukove mreže, po dubini i po širini".(1)                                            

Te firme su, u ime UDBE ( zvanično: SFRJ ) vodili privatnici:"Vođene su na ime i prezime našeg čoveka i nekog fizičkog lica dotične države, a poslovale su pod drugim nazivom u odnosu na svoju maticu u Jugoslaviji. Faktički i formalno, već tada, pre trideset godina, izvršena je privatizacija celokupne jugoslovenske spoljnotrgovinske operative u inostranstvu", pri čemu se realan broj firmi prikrivao "jer je u registru spoljnotrgovinskih preduzeća u našoj zemlji, krajem 1972. godine, bilo prijavljeno da svega 250 njih ima svoje preduzeće u inostranstvu."(1)

I sve je vodila UDBA.

Da li su direktori “pobegli”? 

Dejan Stevanović, srpski publicista i nacionalni radnik, analitički tumači šta se stvarno desilo sa tih 130 „odbeglih direktora“:“No, i oni koji su „pobegli“ iz zemlje, i oni koji su iz nje normalno dolazili da osnivaju „privatna“ preduzeća, bili su i ostali agenti i pouzdanici tajne policije.                            

Preduzeća sa kojima su tamo poslovali nisu bila, niti su to ikada postala, privatna, ponajmanje njihova, već vazda i jedino Udbina, odnosno onog pravog centra vlasti koji je njom, i preko nje upravljao, što, nažalost, čini i danas.

NJima, kao „kadrovima u privredi", pored nominalnog, pokaznog, vlasništva, pripadao je predviđeni iznos ili procenat zarade, dovoljan da pred svetom izgledaju kao bogataši. Oni koje bi obuzela pohlepa, prolazili su kao i neki „srpski biznismeni“ novijih vremena, koje Pušara prepoznaje kao drugu i treću generaciju istog ološa, a koji su ovozemaljski vek okončali u „nerasvetljenim" ubistvima, sumnjivim saobraćajnim nesrećama ili na neki „finiji" način iz čudesno širokog repertoara poslenika iste Službe samo drugog ogranka, zaduženog za ovakve „poslove“, s tim što je domaća štampa o tome tada ćutala.“(2)

Stevanović je jasan kada kaže da su domaći komunisti i udbaši, oni naivniji i zaluđeniji, verovali da su kapitalizam i komunizam protivstavljeni poreci, koji se uzajamno bore. Udbaški biznismen, po zadatku rasuti po Evropi i svetu su, međutim, znali da vrhovi obe strane, i kapitalističke i komunističke, sarađuju, pa su nesputano postajali masoni, agenti stranih službi, sluge megamoćnoh korporacija. I čekali su čas da u Srbiji krene „tranzicija“, pa da se vrate i konačno porobe svoje sunarodnike. U ime Novog poretka.                            

Kako su naše pare postale „strani kapital“?                                                       

Od 1972. do 1974. iz zemlje se odlilo 12 milijardi dolara ( po Kostadinu Pušari, to je, početkom 21. veka, vredelo pet puta više ). Taj kapital je, kaže on, bio "pod kontrolom pojedinaca, direktora tih preduzeća a za nas je to bio strani kapital koji je na vešt način korišćen kao izvor za skupe kredite sopstvenim preduzećima u našoj zemlji".(1)                                            

Tako je, veli Pušara, nastao "ogroman uticaj tih privrednih i finansijskih struktura na političke partije, naročito u zemljama u tranziciji, jer im se u izbornoj trci i u borbi za vlast daju ogromna sredstva da osvoje pozicije u vlasti, kako bi ti centri moći mogli da vladaju. Ogroman je i njihov uticaj na medije, koji se drže pod kontrolom".(1)                                    

Udbobiznismeni su, veli Pušara, bili "odlučujući i u procesu privatizacije i u odlučivanju ko će kupiti koje atraktivno preduzeće u našoj zemlji, ili koja će se nova banka pod stranim imenom pojaviti u našoj zemlji“, pri čemu „skrivanje od očiju javnosti, a naročito od stručne javnosti, delova ugovora o pojedinim atraktivnim privatizacijama ili koncesijama, predstavlja generisanje neprekidnog lanca korupcije iz najvišeg vrha. U takvim okolnostima se ne može izbeći zloupotreba vlasti i snaženje organizovanog kriminala, njegovo ispoljavanje tokom ili nakon određene privatizacije, kao što je slučaj i sa Geneksom".(1)

Tako su nastajali tzv. „domaći tajkuni“. To je poreklo tzv. „prvog miliona“.     

Udba ih edukovala, njojzi hvala                                             

Nema iluzija, dragi čitaoče. Pušara svedoči:"Bile su to osobe edukovane od strane Udbe, u ime koje su kontrolisali celokupnu strukturu i mrežu spoljnotrgovinskih preduzeća. Pomenuću Geneks, Ineks, Centrotekstil, Jugometal, Inu, Iskru, Energoinvest, Energoprojekt, Astru, Makedonijueksport, Kombinat aluminijum... Bez saglasnosti Udbe niko nije mogao da se zaposli u tim preduzećima".(1)

I? Šta se desilo? 

Evo šta:"Danas su to zreli svetski biznismeni koji su tada zaposeli mrežu naših preduzeća u inostranstvu. O njima nikada ništa nije rečeno, iako raspolažu ogromnim kapitalom i uticajem na procese u našoj zemlji, preko firmi pod stranim imenima".(1)

O njima nikad ništa nije rečeno. Zapamtimo to. 

Ovo što se pominje u medijima služi za bacanje prašine u oči. Da trajno oslepimo, da nam slučajno ne padne na pamet da pokidamo udbašku paukovu mrežu. 

Sekundarna priča iz Miloševićevog doba

Za vreme Miloševića, nastalo je nešto drugo: "Reč je o manjem broju ljudi iz vlasti ili uz aktuelnu vlast, ili o pojedincima na značajnim mestima u privredi koji su u eri hiperinflacije, zahvaljujući svom uticaju na vlast, podizali ogromne devizne kredite u bankama, bez ugovorne klauzule o načinu vraćanja. Tako su ti krediti na kraju otpisani a njihovi korisnici su postali devizni milioneri. Novcem tako stečenim, lako su razvili svoje imperije, a njihov uticaj na vlast u svim režimima od onda je ogroman."(1)                                    

Pa onda treći „ešalon“- podzemlje plus vlast plus tajkuni:“Novokomponovani bogataši i aktuelne vlasti, bili su u sprezi s tim podzemljem, što najbolje ilustruju zemunski i surčinski klan". (1)

Rešenje? Pušara ga ima, samo nema ko da takvo rešenje sprovede:“Državne institucije i vlast moraju da se distanciraju od uticaja transnacionalnih korporacija i centara moći. Mora se zabraniti finansiranje političkih partija u izborima i uopšte, od strane tih centara moći i sprečiti njihov uticaj na medije. Sva tri nivoa tajkuna treba podvrći ispitivanju porekla imovine, u krajnjem slučaju oporezivanju. Slično je uradila i Rusija i time rešila svoju nezavidnu međunarodnu dužničku poziciju". (1)

Od toga, naravno, nije bilo ništa. 

Dejan Stevanović o tajnama Udbaške ekonomije 

Dejan Stevanović, u svojoj knjizi „Ka pravoj Srbiji“, objasnio je o čemu je reč:“Naime, prava vlast u ovoj državi, čije je poslednje ime bilo SFRJ, nalazila se u jednom tajnom centru, izvan ne samo državnih institucija, nego i zvaničnih organa vladajuće komunističke partije. Glavni izvršni organ tog centra vlasti bila je tajna policija, mnogo šira, obuhvatnija, dalekosežnija, pa i zlokobnija od onoga što se uobičajeno podrazumeva pod organima vojne i civilne državne bezbednosti, budući da uključuje strukture o kojima nominalni šefovi ovih resora ne znaju ni da postoje.“(2)

Po Stevanoviću, ti skriveni gospodari diskursa sastavni su deo globalističke „anticrkve“ koja upravlja procesima i na našem prostoru, i bez koje se ne bi desio raspad SFRJ:“Tu je, a u skladu sa strateškim direktivama centrale, brižljivo i dugotrajno pripreman raspad zemlje, koji je u naznačenom trenutku i izveden. Sve što se tom prilikom dešavalo niukoliko nije uticalo na delotvornost ove „vlade u senci“ i njen položaj ne- prikosnovenog vladara, budući da je plan uključivao i me-hanizme kontrole prvo na ratna, a zatim na poratna zbiva-nja (eufemistički i lažno optimistički nazvanih „tran-zicijom“) u novonastalim „demokratskim“ državicama (nadalje sa bavimo samo našom)./.../I dok se taj proces privodi kraju, njihove mlađe kolege iz ,druge i treće generacije" služe da se narod zamajava pričama o stepenu uticaja „srpskih kapitalista" tipa Miroslava Miškovića na politiku, pa bogami i da država, s vremena na vreme i vrlo selektivno, može da ispolji odlučnost u „borbi protiv kriminala i suzbijanju korupcije“. „Elita“ iz „prve generacije“ ostaje u senci, budući da, kako primećuje Pušara, „o njima nikada ništa nije rečeno“.”(2)

Sećate li se kako je Vučić „hapsio“ Miškovića? 

Sad, kad ste pročitali tekst o udbobiznisu, možete lakše da pretpostavite kakva je igra bila u pitanju. 

Umesto zaključka

Kostadin Pušara je nastavio da otkriva, u meri u kojoj može i sme, tajne naše „tranzicije“. Pozabavio se tako i Mlađanom Dinkićem, frontmenom benda „Monetarni udar“, koji je poslove što smo ih ovde opisali nastavio posle 5. oktobra i tzv. „demokratskih promena“.(3)

Niko Dinkića više ne pominje. Čovek završio posao, i „kulira“. Po zasluzi za „duboku državu“.

Srbija će ostati zaglavljena u blatu dok god se ne oslobodi udbaške hobotnice. Kako je i da li je to moguće – ne znam. Znam samo da je pravi uvid u ono što nam je Brozov mrak sa pet kraka uradio - početak svakog oslobođenja. 

Samo će nas Istina osloboditi. 

A Bog će, kako je govorio patrijarh Pavle, pomoći ako bude imao kome da pomogne. 

Uputnice ( 22.9.2021. godine )
1.https://www.politika.rs/scc/clanak/5669/Paukova-mreza-srpskih-tajkuna

2.https://www.academia.edu/20279040/%D0%9A%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

3. https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2809227/istina-o-pljacki-naroda-dinkicu-gde-je-nasih-500-miliona-dolara

Pošlu kolumnu Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Nema dostupnih vesti.

Urbancube