Meka moć ili meka sila je mogućnost da se privuče i kooptira umesto da se prinuda vrši kroz tvrdu moć kao recimo kroz nasilje ili kroz davanje novca kao načina ubeđivanja. Meka moć je mogućnost da se oblikuje preferencija drugih kroz privlačnost ili priziv. Jedna od važnih odlika meke sile je ta da nije prisilna; da je moć kroz meku moć kulture, političkih pogleda, i spoljne politike. U zadnje vreme ovaj pojam se takođe koristio za one kampanje u kojima se utiče na društveno i javno mnjenje neke zemlje kroz "zaobilazne puteve" i lobiranje preko jakih političkih i nepolitičkih organizacija. Pojam meke sile u opticaj je uveo DŽozef Nue u kasnim 1980-tim. Kasnije 2012. godine, Nye je dodatno pojasnio da je naveća odlika meke sile: "propaganda bez propagande", jer prema Nyu u dobu informacija najveća vrednost stoji u verodostojnosti infromacija.
'’Ruska meka sila u Srbiji je počela da deluje još krajem XVII i početkom XVIII veka, kada su Srbi, koji su prebegli u južne delove Austrije, ostali bez crkvenih knjiga. Da bi to nadoknadili, crkveni velikodostojnici su poslali molbu ruskoj crkvi da im dostavi određen broj crkvenih knjiga, kako bi bogosluženje funkcionisalo normalno, i kako bi se sačuvala pravoslavna vera u srpskom narodu.
Međutim, u to vreme crkvenoslovenski jezik je imao svoje tri redakcije, odnosno varijante – srpsku, bugarsku i rusku. Nama su došle knjige na ruskoj verziji crkvenoslovenskog jezika, i zbog toga se i dan danas u našim hramovima služi obred na ruskoslovenskom jeziku.
Uz crkvene knjige su dolazila i ruska prozna i poetska dela tog vremena, što je naš tadašnji pismeni svet čitao. Pod uticajem tih knjiga je nastao i slavjano-srpski jezik, kojim su govorili predstavnici viših slojeva srpskog društva'’, rekao je Miodrag Milikić tokom diskusije.
Posle srpskih ustanaka, oslobođenja dela srpskih zemalja i osnivanja kneževina Srbije i Crne Gore ruski uticaj je bio prisutan, ali više u političkoj i vojnoj, nego u kulturnoj meri. U XX veku, uticaj Moskve na Srbiju i Jugoslaviju je bio jak u kratkom periodu od 1944. do 1948. godine, tačnije do rezolucije Informbiroa i razlaza Jugoslavije i SSSR. Tada je krenula ekspanzija američke meke sile, pre svega u oblasti kulture, mode i načina života, kada su se masovno pojavljivali rokenrol bendovi, pili su se Pepsi i Koka-kola, nosile farmerke i američke vojne jakne, ...
Rusija se sa svojom kulturom vraća u Srbiju i region tek početkom 2000-ih godina, tačnije posle 1999. godine, kada je izvršena vojna agresija protiv SR Jugoslavije, koju su predvodile SAD. Danas se traži karta više za nastup ruskog vojnog hora Aleksandrov u Sava centru, filmovi Nikite Mihalkova dostižu vrh gledanosti, ruske serije postaju popularne, itd.
Tokom konferencije je postavljeno i pitanje o delovanju Srpsko-ruskog centra '’Majak'’.
'’Srpsko ruski centar '’Majak'’ je nastao kao srpska inicijativa za kulturnom povezanošću dva naroda i dve kulture. Srbija je jedina zemlja u kojoj ruska meka sila može da deluje uspešno, jer je većina naroda proruski orijentisana. Ali mi ne gledamo na naše delovanje kroz prizmu meke sile. Mi jednostavno hoćemo da pokrenemo tu obostranu ljubav našeg naroda prema Srbiji i Rusiji kroz kulturne sadržaje i manifestacije koje mi organizujemo. Ruska udruženja i zvaničnici u Srbiji su do sada podržali svaki naš projekat i inicijativu, ali, naglašavam, mi delujemo sa srpske strane i srpskog aspekta, koji ne može biti u sukobu sa ruskim i 99% se podudaraju.
Osim raznih kulturnih manifestacija, mi narodu Srbije pružamo i mogućnost besplatnog učenja ruskog jezika u našem Centru, jer je jezik najbolje vezivno sredstvo.
Srpsko-ruski centar '’Majak'’ je nastao kao inicijativa direktora Vladimira Prebiračevića, koji je oko sebe okupio tim, koji učestvuje u svim inicijativama i projektima Centra. Činjenica je da članstvo Centra raste iz dana u dan, i da je '’Majak'’ za kratak period postao respektabilna organizacija koja se bavi srpsko-ruskim odnosima, i mnogi prepoznaju potencijal Centra'’, odgovorio je Milikić tokom gostovanja.
Novo obraćanje mitropolita Joanikija pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda