Ukoliko Kongres ne podigne granicu zaduživanja, Amerika bi prvi put u svojoj istoriji mogla da bankrotira, upozorila je tamošnja ministarka finansija.
DŽenet Jelen je u utorak poručila da će vlada 18. oktobra ostati bez para i da neće moći da plati prispele obaveze ako Kapitol ne odobri administraciji da se dodatno zaduži, prenosi „Volstrit džornal”.
„Ako Kongres ne bi povećao limit, Amerika bi bankrotirala prvi put u svojoj istoriji. Poverenje i kredibilitet Sjedinjenih Država bili bi narušeni i naša zemlja bi se verovatno suočila s finansijskom krizom i ekonomskom recesijom”, kazala je ministarka, predviđajući skok kamata.
Istakla je i da bi se to osetilo u životima običnih građana jer bi poskupeli krediti za kuće, automobile i pokretanje biznisa, a kasnile bi i plate vojnicima. Ministarka Jelen se obratila senatorima dan nakon što su republikanci u gornjem domu Kongresa odbili da odobre novo zaduživanje. Dok demokrate žele da podignu limit, republikanci su protiv toga da državni dug od 28,4 biliona dolara još naraste. Liberali nisu uspeli da podignu prag jer nijedan konzervativni senator nije hteo da podrži njihov predlog. Obe stranke u gornjem domu imaju 50 predstavnika.
Vlada DŽozefa Bajdena je odobravala pakete pomoći tokom epidemije virusa korona računajući da će moći da izdvoji novac za građane i privredu i da plati stare dugove tako što će ponovo da se zaduži. Republikanci poručuju da je Bajdenova administracija fiskalno neodgovorna i da Demokratska stranka mora da nađe način kako da sama podigne prag i izbegne bankrot. Liberali odgovaraju da su i konzervativci glasali za programe pomoći i da bi država imala para da republikanski predsednik Donald Tramp nije smanjio poreze.
Amerika nikad nije kasnila s otplatom duga. Da bi izbegla takav scenario, 78 puta je menjala granicu zaduživanja od šezdesetih godina prošlog veka, piše „Biznis insajder”.
Ministarka Jelen je pozvala zakonodavce da ne čekaju poslednji trenutak da odobre dodatno zaduživanje. Kako je istakla, iskustvo pokazuje da to može da „nanese ozbiljnu štetu kompanijama i poverenju potrošača, podigne kamatne stope za poreske obveznike, negativno utiče na kreditni rejting SAD narednih godina i izazove poremećaj na finansijskim tržištima”.
Druga opasnost je da se demokrate i republikanci ne usaglase ni oko budžeta, što bi značilo da federalna administracija već danas ostaje bez novca i ulazi u blokadu. Takozvano gašenje vlade podrazumeva da će ministarstva i agencije smanjiti obim posla i poslati sve sem najneophodnijih službenika na prinudni odmor dok se ne postigne dogovor u Kapitolu. U poslednjih 40 godina, vlada u Vašingtonu je zbog neslaganja demokrata i republikanaca i izvršne i zakonodavne grane vlasti zatvarana 21 put. Poslednji put to se dogodilo 2018. za vreme Trampa, kad Kongres nije hteo da usvoji budžet koji bi podrazumevao novac za predsednikov projekat izgradnje zida na granici s Meksikom. Tramp je tada doneo akt koji je zajamčio zaposlenima u saveznim ustanovama da će primati platu i dok je vlada „suspendovana”.
Kako se raspada Britanska imperija, pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
