Generalna guvernerka Barbadosa Sandra Mejson izjavila je da će britanska kraljica Elizabeta II prestati da bude šef države od 2021. godine. Od sledeće godine ostrvo će zvanično postati republika i biraće svog lidera. To će se dogoditi na 55. godišnjicu nezavisnosti Barbadosa. Mejson je pozvala građane zemlje da "napuste svoju kolonijalnu prošlost". U kontekstu pokreta Black Lives Matter, pozivu bi mogle da se odazovu i druge karipske nacije koje priznaju britansku kraljicu.
Barbados je najavio svoju nameru da smeni kraljicu Elizabetu II sa šefa države i postane republika. Ovo je izjavila generalna guvernerka zemlje Sandra Mason u svom tronskom govoru pre otvaranja zasedanja parlamenta.
„Došao je trenutak da našu kolonijalnu prošlost ostavimo iza sebe. Stanovnici Barbadosa žele šefa države Barbadosa. Ovo je krajnja izjava poverenja u to ko smo i šta možemo postići. Barbados će učiniti sledeći logičan korak ka potpunom suverenitetu i postati republika do proslave 55. godišnjice nezavisnosti“, rekekla je Mejson.
Napomenula je i da parlamentarci na ostrvu planiraju da razmotre zakone za delimičnu dekriminalizaciju upotrebe marihuane i legalizaciju istopolnih zajednica.
Barbados će u novembru 2021. godine proslaviti 55 godina nezavisnosti. Bakingemska palata je već izjavila da je težnja zbog republičkog oblika vladavine i da je to unutrašnja stvar vlade i naroda Barbadosa. Bi-Bi-Si, pozivajući se na izvor u palati, izveštava da izjava Sandre Mejson nije iznenadila London, o ovoj temi su strane više puta raspravljale.
Barbados je stekao nezavisnost od Velike Britanije 1966. godine. To je jedno od najprosperitetnijih karipskih ostrva. Ovo nije prvi put da se u zemlji pokreće tema napuštanja monarhije. Prvi premijer Barbadosa, Erol Barou, počeo je da govori o ovome.
U svom govoru, Sandra Mejson citirala je Erola Baroua koji je rekao da Barbados ne bi trebalo da se drži svoje kolonijalne prošlosti.
„Ovo upozorenje danas je jednako važno kao i 1966. godine“, rekla je ona. „Pošto je stekla nezavisnost pre više od pola veka, naša zemlja ne može sumnjati u svoju sposobnost samoupravljanja.
Godine 1998, komisija za ocenu ustavnosti preporučila je da Barbados postane republika. Prethodni premijer Frajndel Stjuart takođe se zalagao za prelazak sa monarhijskog sistema na republički oblik vladavine u vrlo bliskoj budućnosti. Verovatno će i premijerka Mia Motli uskoro pokrenuti ovu temu u svojim izjavama.
Međutim, vreme za objavljivanje njihove namere izabrano je s razlogom. Nije slučajno što je Sandra Mejson pozvala da se "ostavi za sobom" kolonijalnu prošlost zemlje. NJena izjava usledila je na pozadini protesta Black Lives Matter, čiji učesnici u SAD i Evropi ruše spomenike kolonijalne prošlosti.
„Opasnost i neizvesnost vremena čine nas jačanjem temelja. Jednako tako, suočeni smo s izazovom jačanja naših tradicionalnih struktura i pronalaska jače, otpornije i stabilnije arhitekture, pomoću koje možemo izgraditi modernu i izdržljivu strukturu za sadašnje i buduće generacije“, rekla je Mejson.
Problem je u tome što primer Barbadosa u kontekstu pokreta BLM može postati zarazan za druge zemlje Kariba koje još priznaju kraljicu Elizabetu II: Antigvu i Barbudu, Belize, Grenadu Sent Vinsent i Grenadin, Sent Kits i Nevis, Sent Luciju i Jamajku.
Barbados neće biti prva bivša britanska kolonija na Karibima koja je postala republika. Gvajana je učinila ovaj korak 1970. godine, manje od četiri godine nakon sticanja nezavisnosti od Britanije. Trinidad i Tobago su to sledili 1976., a Dominika 1978. godine. Sve tri zemlje ostaju članice Komonvelta nacija - dobrovoljnog međudržavnog udruženja 54 suverene države, koje uključuje Veliku Britaniju i skoro sve njene bivše teritorije, kolonije i protektorate. Barbados će takođe ostati deo Komonvelta.
O zatvaranju američke vlade i blokadi državnih institucija pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
