Piše: dr Ivan Pajović
Zapadno delovanje donosi nekakve svoje plodove. Još jedna postsovjetska republika suočila se sa unutrašnjim sukobima. Kazahstan se nalazi na prvim stranicama sredstava masovnih informacija. Zemlja je okovana protestima koji su počeli 2. januara navodno zbog povećanja cena gasa. Reklo bi se – da je to socijalni protest, ali to ni iz daleka nije tako. Masovni protesti mogu zbrisati sa scene čak i one koji su ih sami organizovali. Ko su zapravo oni?
Socijalno raslojavanje u ovoj zemlji je jako veliko i ojačali oligarsi prosto ne dopuštaju običnom narodu da živi normalno. Neki za to optužuju Nazarbajeva, a neki vide problem u rascepanosti društva na unutrašnje klanove, međusobno sukobljene, koji navodno postoje još od vremena DŽingis Kana, i od kojih svaki želi da stane na čelo države. Međutim, tu postoji i uticaj zapadnih globalista, koji se geopolitički takmiče sa Rusijom. Suština današnjeg problema je upravo u tome.
Uočljivo je da demonstranti deluju kao i u Ukrajini, usred zime, po organizovanom scenariju. S početka to je mirna akcija, potom konflikt sa snagama reda, a potom trik prevođenja snaga reda na stranu demonstranata. Potom zauzimanje administrativnih zdanja, pa na kraju – zauzimanje predsedničke palate. Ovakav scenario primnjen je više puta. Uz to, Kazahstan je već godinama usmeren na zapadne vrednosti, u zemlji deluje na stotine nevladinih organizacija, a sve odgovaraju ambasadi SAD. Ruski jezik se potiskuje, a nameću se principi lažne američke demokratije.
Koliko je ova zemlja sveukupno nemoćna, najbolje govori činjenica da se predsednik zemlje obratio članicama ODKB (Rusiji, Jermeniji, Tadžikistanu, Belorusiji, Kirgiziji) za privremenu pomoć i intervenciju kako bi se u zemlji uveo mir i poredak. I dobio je promptni odgovor.
Kazahstan je važna članica ODKB, veoma važan saveznik koji ima i ima veoma dugačku graničnu liniju sa Rusijom. On je strateški smešten između Rusije i Kine i za razliku od većine postsovjetskih država ima prilično jaku resursnu ekonomiju, koja doduše može dati lažni utisak samodovoljnosti. Čini se da ovu ogromnu zmelju neke sile žele rasparčati i staviti pod svoj protektorat.
Rusija nije hladnokrvna prema situaciji u Kazahstanu ni zbog činjenice da u toj zemlji živi oko 20% Rusa.
U ovoj zemlji delovalo je stotine nevladinih organizacija povezanih sa ozloglašenim fondovima DŽordža Soroša, ali i sa neposrednim odnosom sa vladom SAD. Evo primera. Jedna od najočiglednijih agentura kojom upravlja direktno CIA je Nacionalni fond demokratije, najuticajniji i najočigledniji organ američke obaveštajne službe. Ta organizacija imala je na desetine projekata „sa velikim sumama namenjenim razvijanju građanskog društva”.
Izgubivši svoju snagu u Rusiji, ova organizacija je usmerila svoje namere na bivše sovjetske republike, a čini se da je poprilično uspela u tome.
Građanski nemiri u Kazahstanu prerasli su u ulične borbe, a zahtevi pobunjenika su se iznenada iz ekonomskih pretvorili u zahteve političke prirode. Takav razvoj događaja je sasvim jasan. Ovako jak ruski saveznik mora biti dezavuisan u situaciji ruskih geopolitičkih zahteva koji se tiču bezbednosti i geopolitičke budućnosti.
Osim toga, Kazahstan ima veoma ozbiljne veze sa Kinom, koja je za Zapad „neprijatelj br. 1”. Dakle... kome se žuri?
Očekivanja su zaustavljena reakcijom kazahstanskih državnih vlasti, a i samo rukovodstvo države rešeno je da raščisti političku scenu u zemlji.
A šta mogu učiniti ruski mirotvorci u Kazahstanu? Pa naravno – pre susreta Putina sa Bajdenom oslabiti suprotne pregovaračke pozicije. Hmm... do sada demonstranti nisu izgovarali ime predsednika republike. Veoma sumnjivo... kao da ne postoji želja za smenu režima, već samo proovokacija radi javnog aktivnog dejstva demonstranata.
Zanimljivo šta je javno objavio Nikol Pašinjan, koji predsedava ODKB: „Mi samo sprovodimo zajednička rešenja, iako odavno treba da zaobiđemo pravila i zakonitosti. A naša pravila – ona i jesu zakonitosti. Na kraju krajeva – i Zapad tako radi”.
Kakav je zadatak mirotvoračkih vojnih snaga ODKB, drugim rečima – ruske vojske koja je ušla u Kazahstan? Rusi kažu – da se zaustave neredi, i da to neće biti previše komplikovano. Čini se da iza mirnih demonstranata stoji štab koji koordinira sa Ukrajinom i Litvanijom. Međutim, zemlje ODKB već su odavno donele jednoglasnu odluku da se pokušaji „šarenih revolucija” prihvataju isključivo kao akt strane agresije i smesta reaguju odbrambenim mehanizmima protiv takve vrste napada, obavezujući potpisnice pakta na vojnu pomoć zemlji žrtvi agresije. I to automatski. Bez ikakvih dugih administrativnih procedura.
Šta to znači? Teroristi na ulici su isto što i desantne jedinice na aerodromu.
Očigledno da je Rusiji i njenim saveznicima dosta glupih pravnih obaveza koje sprečavaju delovanje brzo i efikasno. Vreme je da Rusija uči od svojih „zapadnih partnera” koji se ne libe nezakonitih postupaka.
Jasno, neočekivani, sinhronizovani i masovni protesti ne mogu buknuti spontano u različitim gradovima. Iza njih uvek stoje nekakve sile, potpomognute materijalnom moći. I to je sve preuzeto sa ukrajinskih i beloruskih demonstracija. Da je to baš tako, dokazuju leci koji su deljeni demonstrantima, u kojima je jasno napisano: OSNOVNA PRAVILA! Kako se odnositi u kontaktu sa predstavnicima vlasti, kakvu odeću nositi … Nisu se čak ni trudili da prevode na kazahski jezik, već su letke rasturali na ruskom. Do te mere je sve šablonizovano u organizaciji!!!
Očigledno je da demonstranti i njihovi organizatori rade upravo ono što im neko iza kulise naredi. U isto vreme ovi protesti dobijaju informacionu podršku od strane zvaničnih, ali i zapadnih, naročito američkih medija.
Dezinformacije idu do te mere da je na javnim medijima objavljeno kako su se na lokalnom aerodromu iskrcale trupe ruskih specijalaca. Pojavio se čak i lokalni analog Porošenka i Pašinjana, koji sada živi u Francuskoj. Buhtar Kabulovič Obrjazov, lider nekakve neregistrovane Demokratske partije Kazahstana.
I sve to uoči pregovora sa SAD i NATO, koji će se voditi od 10. do 13. januara, ne bi li se oslabile ruske pozicije u okviru pregovora. Potpuno je jasno zašto se pojavljuju jednovremeni protesti po celoj zemlji još od 2. januara.
Čini se da je Americi stalo da po svaku cenu oslabi ruske pozicije na pregovorima koji su zakazani za januar 2022. godine. Do sada „mirni demonstranti” u toku narandžastih revolucija nisu blokirali bolnice – čini se da je to nešto novo. Takođe, nisu iskazani politički zahtevi, već se isključivo išlo na izazivanje aktivnih dejstava demonstranata.
Da li je Kazahstan poslednji štih Zapada i Amerike u pregovorima sa Rusijom koji predstoje? Amerika više nema kuda da odstupa. Ali odstupati nema kuda ni Rusija.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
