Autor: Zahar Prilepin
U stvari, Rusi su lakoverni kao deca, Rusi su uvredljivi kao deca, Rusi su nedalekovidi kao deca.
Povukli smo se od svuda - čak i otuda gde su tražili da ostanemo, gde su molili da ostanemo. Napustili smo i teritorije gde nam nisu bili baš radi, ali gde je trebalo da ostanemo.
Napustili smo baze u Lurdesu i Kamranu. Napustili smo Avganistan, napustili smo Kubu. Napustili smo sve afričke zemlje, sve svoje latinoameričke prijatelje.
Izašli smo ne samo iz Varšavskog bloka, napustili smo većinu bivših republika SSSR, iako smo u njih uložili bilione i imali pravo da tamo zauvek ostanemo - u kakvom god da smo statusu poželeli.
Lista je beskrajna, neverovatna, na nekim tačkama sramna, na drugim - žalosna.
A bezmalo svuda odakle smo mi otišli – stigli su Amerikanci samozadovoljnih lica. Sa svojim partnerima.
Način na koji su se tamo ponašali svih ovih trideset godina pokazao je svim zdravim ruskim ljudima: ne treba odlaziti niotkuda!
Rusija je sveljudska, svečovečna, Rusija ima dušu za ceo svet - rekao je Dostojevski. A i oni, jelte, vole Dostojevskog. U svakom slučaju, rekao je.
Rusija se graniči sa Bogom, rekao je Rilke.
Ovo znači da smo svuda kod kuće. Dakle: ne zatvarajte - ući ćemo.
U redu, šalim se. Zatvarajte se, što brže.
Izvor: fakti.org
