Piše: Vesna Veizović, urednik portala Vaseljenska
U nedelju 16. januara održava se referendum na kom će građani glasati o potvrđivanju Akta o promeni Ustava republike Srbije, drugim rečima srpski narod će birati da li želi da mu Ustav koriguje Evropska unija i NVO plaćenici ili će zadržati onaj postojeći i sačekati neko povoljnije vreme, sa drugim ljudima na čelu države i bar koliko – toliko više suvereniteta i nade da bi moguće izmene išle na opštu korist čitavog srpskog naroda.
Pred samo raspisivanje referenduma poslanici Skupštine Srbije izglasali su zakon o ukidanju cenzusa za potreban broj građana za izlazak na referendum . Što u prevodu znači da je za izlazak na referendum dovoljno da izađe troje ljudi da bi se on proglasio legalnim, odnosno važećim.
Nažalost, tema predstojećeg referenduma ostala je u senci događaja na javnoj sceni, apsolutno nebitnih za budućnost srpskog naroda. Između ostalog i filmske potrage za nestalim mladićem iz Splita koju su mediji prenosili kao da je reč o rijalitiju a ne o tragičnom događaju, o šamaru koji je potresao brak Jelene Karleuše, Novaku Đokoviću i brojnih drugih vesti kojih našim tabloidima ne manjka kako bi se sa neke zaista bitne teme skrenula pažnja. Što naš narod ionako nedovoljno politički pismen još više zaglupljuje i zaokuplja i ostavlja na nivou prizemnosti gde mu više zavisi budućnost od toga da li je Karleuši levi obraz crven ili će najviši pravosudni sistem potpuno izgubiti suverenitet i preći u ruke stranih NVO.
Danima pred referendum o promeni Ustava republike Srbije održavane su tribine sa ciljem da se javnost upozna sa sadržinom novih ustavnih promena. Nažalost, interesovanje za tribine bile su očekivano male, do čega je kao što navedoh dovela salva tabloidnih vesti, ali i namerna zabuna oko referenduma do kog su dovela prepucavanja na relaciji vlast – opozicija!
Dok jedan deo opozicije poziva svoje glasače na bojkot referenduma jer ga je raspisala neustavna skupština, istovremeno radi na predizbornoj kampanji za izbore u aprilu ove godine raspisane od iste te skupštine.
Ti dvostruki aršini, opozicije koju neskriveno finansira zapad, isti onaj koji je finansirao i predlog ustavnih izmena, posledica su toga da ne mogu javno da izađu i kažu narodu da glasaju NE, jer bi to bilo direktno suprostavljanje njihovim nalogodavcima, ali ne mogu da izađu ni da kažu ni DA, jer bi u tom slučaju i podržali ovaj režim ali i potvrdili svoju lojalnost. Zato je bojkot, iako vidno licemerna odluka, za njih same najbolja opcija. Ali ne i za glasače koji su ovakvim potezima sluđeni.
Na jednoj od nekoliko održanih debata povodom promene Ustava, gosti debate bili su i članovi radne grupe za izmene Ustava republike Srbije, između ostalog i sudija Apelacionog suda Dragana Boljević, koja je istovremeno i počasni predsednik nevladine organizacije Društvo Sudija Srbije.
Sudija Boljević ovaj put svoje izlaganje povodom promena Ustava nije započela po uobičajenom principu, između ostalog i da bez njih nema napretka na evropskom putu Srbije. Da je ne parafraziramo i ne menjamo kontekst njenog stava povodom izmena u kojima je i sama učestvovala navešćemo samo jedan njen citat:
„Svako ko je protiv ustavnih promena ne želi da građani imaju poverenje u sudstvo i da sudstvo bude kvalitetno. Ko je protiv ustavnih promena, protiv je i evropskih integracija“ 1
Dakle, sudija Boljević okružena sa jedne strane kolegama koji su takođe članovi radne grupe, a sa druge kolegama i malom broju zainteresovanih građana, svoje izlaganje počela je pravdanjem, kao da se ovaj put ona našla u ulozi okrivljenog a ne u ulozi sudije. Da ne ulazimo u psihološke razloge ovako vidnog pravdanja, sudija je navela kako ona nije strani plaćenik, kako im niko šaptao šta da napišu u nacrtu zakona o ustavnim promenama, već su naime dobili prazan papir!Ona je čak više puta ponovila da nije finansirana od Soroša 2 i da je radila isključivo u korist srpskog pravosuđa koje pokušava da depolitizuje pravni sistem, na stranu što su predstojeće promene apsolutno kontradiktorne sa ovim izjavama i što bi se u slučaju usvajanja ovih izmena sistem sudstva sveo na potpuno zatvorenu grupu istomišljenika.
Koji su pak svi do jednog istovremeno i deo vladinog sektora kao zaposleni tužioci i sudije u državnoj službi, i istovremeno članovi NEvladinih organizacija kao što su Društvo sudija Srbije, odnosno Društvo tužioca Srbije, čiji je donator, da ne kažemo baš finansijer: Fond za otvoreno društvo, OEBS, USAID.
Iako je sudija Boljević u svojoj nevladinoj organizaciji na mestu počasnog člana, njen potpis je i dalje ključan, pa tako i na statusu Društva Sudija Srbije 4 ali i na završnim računima i finansijskim izveštajima ove NVO. 5
Da to nije ničija fikcija ili zlonamerna insinuacija pokazuju fotografije u prilogu članka. Na linkovanoj tribini ispred trojice učesnika debate i jednog od posmatrača, a koji su članovi radne grupe za izmenu Ustava, valjda kao deo ozbiljnosti projekta stajala je i knjiga na čijim osnovama stoje zacrtane promene Ustava.
A ako bi neko bio zainteresovan mogao je otvoriti knjigu i videti da je publikacija deo projekta kao doprinos struke ustavnoj reformi podržanog od strane fondacije za otvoreno društvo.
Moguće da je razlog uvoda koji je sudija Boljević održala a koji se nije posebno ticao ustavnih promena, već više njene malenkosti, upravo prisustvo knjige čiji je autor i ona sama i to kao član NVO Društva sudija Srbije, dakle dokument koji jeste Corpus delicti da je kriva.
Prazan papir koji su dobili, kako su naveli članovi radne grupe, plaćen je Soroševim novcem, tako da ko još može da veruje da bi jedan srbomrzac poput Soroša odabrao neke časne i poštene pravnike i dao im novac da napišu nove ustavne promene koje će ići u korist srpskom naroda?
Ili što bi rekao jedan beogradski advokat:
„Kad vam o sprečavanju političkog uticaja na izbor i rad sudija, priča neko ko je u sistemu političkog uticaja na izbor i rad sudija, izabran na najviše sudijske funkcije, i to vam priča priču da će se politički uticaj na izbor i rad sudija sprečiti i otkloniti tako što će se izbor i kontrola rada sudija poveriti upravo sudijama koje su izabrane i radile pod političkim uticajem, jedino što možete da mu odgovorite je da su smislili da „koza čuva kupus“.“
Zato u nedelju moramo ispuniti dužnost prema sebi i odbraniti Ustav tako što ćemo reći NE!
Izvor: Vaseljenska
