Govoreći posle sastanka dve strane u Briselu, zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin je istakao da Rusija računa na konstruktivnu diskusiju o predloženim garancijama.
„Ruska strana je u više navrata predlagala NATO-u da preduzme mere za deeskalaciju situacije“, rekao je Fomin, dodajući da su inicijative Moskve ignorisane.
Ministarstvo je navelo da je Fomin upozorio da su „odnosi Rusije i NATO-a na kritično niskom nivou“.
„To stvara preduslove za incidente i sukobe, kao i narušavanje temelja bezbednosti.“
Fominove izjave usledile su nakon samita između predstavnika NATO-a i ruskih diplomata. Generalni sekretar vojnog bloka Jens Stoltenberg rekao je novinarima da su dve strane imale „iskren i otvoren razgovor o širokom spektru pitanja, naravno sa fokusom na tenzije u, i oko Ukrajine“.
Stoltenberg je otkrio da je NATO spreman da sa Moskvom zakaže „seriju sastanaka o različitim temama, uključujući ograničenja na raketno oružje u Evropi“.
On je rekao i da je NATO zainteresovan „za pronalaženje mogućnosti za razvoj civilnih i vojnih kanala komunikacije, kao i za mogućnost ponovnog uspostavljanja rada naših misija u Moskvi i Briselu“.
On je, međutim, stavio do znanja da vojna organizacija neće odustati i napraviti kompromis oko onoga što smatra svojim osnovnim principima kako bi smirila Rusiju.
Moskva je zatražila pismene garancije da Kijev neće biti primljen u blok. Međutim, Stoltenberg je insistirao da „samo Ukrajina i 30 saveznika mogu da odluče da li će Ukrajina postati članica. Rusija nema pravo veta“.
Prošlog meseca Moskva je poslala dva nacrta sporazuma – jedan upućen Vašingtonu, a drugi NATO-u – koji uključuju i druge zahteve u vezi sa premeštanjem vojnog osoblja i tehnike, kao i pozive da se odustane od daljeg širenja vojne organizacije.
Odnosi između NATO-a i najveće zemlje sveta poslednjih meseci su sve zategnutiji. U novembru je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao da se dosadašnji dijalog između dve strane pokazao bezuspešnim i da je vojni blok više zainteresovan za „razvijanje propagande i pritiska na Rusiju“ kada je u pitanju Ukrajina.
Moskva je u oktobru obavila da suspenduje sve direktne bilateralne veze sa blokom i da zatvara kancelarije u Briselu. Taj potez je usledio kao odgovor na proterivanje osam ruskih diplomata od strane NATO-a iz njegovog sedišta u Briselu, za koje se navodi da su umešani u navodnu neotkrivenu „špijunažu“, što Rusija odbacuje.
Izvor: Vostok.rs
