Moskva i Vašington još nisu odreagovali, ali je Mihail Pogrebinski, direktor kijevskog Centra za politička istraživanja i konfliktologiju, već ocenio i upozorio:
„Teško je zamisliti da Bajden pozove šefa kabineta Zelenskog i kažem u: «Sviđa mi se tvoja ideja, sad ću da je prenesem Putinu!». Bojim se da sada nije nerealan takav trojni samit, a ni pregovori u normandijskom formatu».
Inicijativa iz Kijeva pojavila se, inače, u vreme kada londonski The Financial Times, koji je sve samo ne naklonjen Moskvi, objavio da su Sjedinjene Države ostale bez šanse da preuzmu vođstvo u ukrajinskoj krizi, a da Rusija sada povodom Ukrajine može govoriti sa pozicije sile,
Politikolog Harlan Ulman je za taj list ocenio da vojni sukob Moskve i Kijeva nije moguć, pošto je Rusija fokusirana na sopstvenu bezbednost, a ne na širenje uticaja.
„Putin nije zainteresovan, naveo je Ulman, za Ukrajinu, već za rešavanje brojnih zahteva koje je ispostavio Zapadu povodom problema koje Rusiji pravi širenje NATO na istok. Uostalom, Putin želi dogovor. Nije slučajno što je zahteve istovremeno uputio SAD i NATO“.
Ovaj ekspert je takođe dodao da bi sporazum sa Rusijom o bezbednosnim pitanjima mogao da ima važnu ulogu i za poziciju Vašingtona.
Ukrajinom se pozabavio i uticajni američki list The Wall Street Journal.
Napisao je da je ukrajinska kriza nesumnjiva tragedija, ali da je za Ameriku mnogo važnije pitanje „obuzdavanja“ Rusije jer od toga zavise i jedinstvo i bezbednost Zapada.
Ovaj list američkog krupnog kapitala, administraciji DŽoa Bajdena je poručio:
„Gore od novog rata u Ukrajini bilo bi dozvoliti Putinu da zastraši NATO i natera ga da se povuče iz istočne Evrope“.
JSW je ovim tekstom izazvao pobunu dela svojih čitalaca. Jedan od njih, Robert Naeije, poručio je redakciji:„Koja je svrha postojanja NATO-a ako je Varšavski pakt ugašen pre mnogo godina? Koja je svrha podržavati Ukrajinu, koja je kulturno i istorijski deo Rusije, pogotovo što je odavno postala korumpirano bure bez dna?“
Za Zelenskog i njegove američke pokrovitelje i nalogodavce u Vašingtonu nepovoljan je i komenatar emričkog eksperta za bezbednost Marka Episkoposa koji upozorava da Kijevu neće pomoći ni reformisanje ukrajinskih oružanih snaga da promeni odnos snaga u slučaju sukoba sa Moskvom.
On naglašava da je Ukrajina poslednjih godina modernizovala i bolje naoružala svoju vojsku, pored ostalog - turskim dronovima «Bajraktar» i sopstvenim protivbrodskim raketama «Neptun», ali tvrdi da će Ukrajina i dalje biti preslaba za rusku vojsku.
«Oružane snage Ukrajine – naveo je -mogu da ubace u rat do 250 hiljada ljudi, 2,5 hiljade tenkova i 785 samohodnih topova, a Rusija - oko milion vojnika, 13 hiljada modernizovanih tenkova i preko 6,5 hiljada samohodnih artiljerijskih sistema. Ukrajinsko vazduhoplovstvo je opremljeno zastarelom flotom sovjetskih aviona iz 1960-1970-ih, dok ruske Vazdušno-kosmičke snage imaju najnovije lovce i poboljšane bombardere i razgranatu protivraketnu odbrambenu mrežu».
Dodao je i da su vojni budžeti dve zemlje takođe neuporedivi jer Kijev troši oko 5,2 milijarde dolara na vojsku, a Moskva - 65 milijardi dolara.
Episkopos zato zaključuje: «U slučaju sukoba velikih razmera, ukrajinska vojska će pretrpeti ogromne gubitke, a Ukrajina biti lišena industrijske i vojne infrastrukture, poput aerodroma i komandnih štabova».
Izvor: Fakti.org
