Prema mišljenju autora članka Dejmona Linkera, SAD su nakon Hladnog rata počele na sve strane da daju zemljama bezbednosne garancije i očigledno su preterale u pokušajima da postanu „svetski policajac“. Ipak, zahvaljujući tome se Severnoatlantska alijansa značajno proširila, Vašington je imao niz problema sa onim zemljama kojima je obećao zaštitu. Pretpostavljalo se da će one vremenom same početi da brinu o sebi, ali umesto toga su postale potpuno zavisne.
Takvo ponašanje Amerike se delimično opravdavalo time da su im se češće suprotstavljali slabiji protivnici, naveo je Linker. Međutim, prilikom sukoba sa jačim državama su pokazivale da nisu u mogućnosti da poštuju te iste bezbednosne garancije.
„Mi smo se borili sa tim situacijama, pokazujući kao da smo spremni da određene zemlje zaštitimo od velikih vojnih pretnji, iako, u stvari, nikada za to nismo bili spremni. Ovakav pristup spoljnoj politici je dobro funkcionisao, dok niko nije razotkrio naš blef“, podvukao je autor.
On je napomenuo da je ruski predsednik Vladimir Putin odlučio da testira snagu SAD, tako da ishod mogućeg sukoba, najverovatnije, neće biti u korist Vašingtona.
Prema rečima Linkera, neki analitičari i dalje smatraju da bi SAD trebalo da nastave sa blefiranjem, kako ih Kina ne bi proverila. On tvrdi da bi trebalo da Vašington prizna da laže u cilju izbegavanja rasta vojne napetosti koja može dovesti do nepredvidivih posledica. Umesto toga bolje je da se povuče na pozicije, sa kojih je zajedno sa NATO-om zaista spreman da se bori sa ratnom pretnjom.
„Na krizu u Ukrajini bi se trebalo gledati kao na mogućnost, da se pozabavimo ovim bolnim, ali neophodnim procesom pametnijeg izbora polja za naše bitke“, naglasio je on.
Pregovori Rusija-NATO
Pregovori Saveta Rusija-NATO su održani 12. januara u Briselu. Na sastanku je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško „iskreno i bez zaobilaženja“ ukazao da bi dalje pogoršanje situacije u odnosima Rusije i Zapada moglo dovesti do nepredvidivih i veoma teških posledica za evropsku bezbednost.
Kremlj traži od zapadnih partnera pravne garancije o odustajanju od daljeg širenja NATO-a na istok, da Ukrajina neće postati članica Alijanse i da se neće formirati vojne baze na teritoriji bivših sovjetskih republika.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio da se NATO nikada neće složiti sa povlačenjem svoje vojske iz zemalja koje su pristupile bloku od 1997. godine, jer bi ih to učinilo drugorazrednim članicama Alijanse. Saopštio je da postoji želja da se obnovi misija u Moskvi, kao i da Rusija prisustvuje u sedištu u Briselu. Međutim, on se izjasnio protiv ideje nepripajanja Ukrajine NATO-u.
Izvor: rs.sputniknews. com
