„Nakon krvavog državnog prevrata 2014. godine, ukrajinska elita, najviši zvaničnici i nacionalisti pokrenuli su pravi građanski rat i već sedam godina u Donbasu stradaju civili. A oni koji ubijaju i koji izdaju naređenja za ubistva inspirisani su imidžom Ukrajine kao anti-Rusije“, rekao je Nariškin na otvaranju izložbe „Kršenja ljudskih prava u Ukrajini (2017–2020)“.
S tim u vezi, šef ruskih obaveštajaca priznao je da ga ne napušta osećaj da nas „neki vremeplov vraća u najstrašnije godine nacističke okupacije“ kada je na hiljade civila ubijano na okupiranim sovjetskim teritorijama, uključujući i na teritoriji sovjetske Ukrajine.
Rusija zainteresovana za dobrosusedske odnose sa Ukrajinom
Tokom obraćanja za okruglim stolom posvećenom proučavanju ukrajinske istorije predsednik Ruskog istorijskog društva je naglasio da je Moskva maksimalno zainteresovana za dobrosusedske, intenzivne i obostrano korisne odnose sa Ukrajinom.
„Savremena Rusija je učinila mnogo da Ukrajina postane nezavisna država. I naravno, u najvećoj meri smo zainteresovani za dobrosusedstvo sa njom, kao i za odnose u takvoj meri bliske, intenzivne i obostrano korisne kakvi su samo mogući između dva dela jednog naroda“, ocenio je Nariškin.
On je podsetio da su tokom svoje duge istorije Rusi, Ukrajinci i Belorusi bili i ostali jedan narod.
„O se tome direktno govori u članku ruskog predsednika Vladimira Putina o istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca. Uveren sam da su njegove glavne teze u skladu sa željama većine građana naših zemalja. Na to jedinstvo podseća i današnji datum – 368. godišnjica Perejaslavske Rade“, napomenuo je Nariškin.
Podsetimo, danas se obeležava godišnjica Perejaslavske Rade. Zaporoški kozaci, predvođeni hetmanom Bogdanom Hmeljnickim, odlučili su u Perejaslavu 18. januara 1654. godine da deo teritorije savremene Ukrajine uđe u sastav Rusije.
Izložba u Moskvi kojoj prisustvuje Nariškin govori o „državnom teroru koji se odvija na teritoriji savremene Ukrajine“. Projekat je zasnovan na materijalima dobijenim tokom intervjua sa stručnjacima i aktivistima za ljudska prava, kao i na pričama ljudi oštećenih delovanjem ukrajinskih vlasti.
Izvor: rs.sputniknews. com
