Autor: Gevorg Mirzjan
Ovo je citat mišljenja jednog od mnogih zapadnih autora koji upravo sada sastavljaju scenarije za krizu koja bi trebalo da uništi Sjedinjene Države.
Kako izgledaju ti scenariji i koji procesi, po mišljenju analitičara, vode SAD u smrt i kolaps?
Jedna od omiljenih zabava i brojnih ruskih stručnjaka je predviđanje kolapsa Amerike. Napredni sugrađani su im se smejali i poručivali: „nećete čekati“. Međutim, krajem 2010-ih i početkom 2020-ih, ova tačka gledišta je počela da se sve više širi u inostranstvu, uključujući i Zapad.
Analitičari sve češće pišu da je Amerika u najdubljoj krizi i da `crtaju` scenarije njenog propadanja.
Slična uverenja su se proširila i među običnim stanovnicima zapadnih zemalja. Jer, 2020. godine 73 odsto Nemaca je bil uvereno da su američkom političkom sistemu potrebne velike promene ili čak potpuna transformacija.
U Francuskoj je procenat takvih bio 64 odsto, a među najvernijim saveznicima Sjedinjenih Država - Britancima – 62 odsto.
U samim Sjedinjenim Državama raspoloženje je otprilike isto. Republikanci u Kongresu otvoreno sabotiraju demokratsku Belu kuću, a dve trećine republikanskih glasača tvrde da su predsednički izbori 2020. namešteni.
Povrh svega, ni demokrate, ni republikanci, a čak ni spoljni posmatrači, ne vide pravi izlaz Sjedinjenih Država iz ponora unutrašnje krize. I, umesto smišljanja izlaznih opcija, crtaju apokaliptične prognoze.
Kanadski pisac Stiven Marš objavio je knjigu u kojoj proriče novi građanski rat u Sjedinjenim Državama.
„Amerika se bliži svom kraju – i samo je pitanje kakav će biti“, siguran je autor. I on daje nekoliko scenarija:
„U malom mostu, u ruralnom kraju gde stanovnici mrze saveznu vladu, američka vojska puca da ubije u sukobu sa ekstremno desničarskim antivladinim patriotama.
U restorančiću brze hrane mladić okreće pištolj ka američkom predsedniku, koji je ušao u radi prigodnog fotografisanja. NJegov metak deli podeljenu zemlju na žestoko suprotstavljene ožalošćene i slavljenike.
U NJujorku, uragan potapa čitave kvartove i preko noći pretvara milione ljudi u beskućnike. Ovaj udarac, nakon finansijskog kolapsa i godina katastrofalnih suša, svaljuje Ameriku u propast."
Svakom ozbiljnom studentu Sjedinjenih Država ovi scenariji ne izgledaju kao čista fantazija. „SAD su gorele i ranije. Vijetnamski rat, protesti za građanska prava, ubistvo DŽona F. Kenedija i Martina Lutera Kinga, Votergejt - sve su to bile nacionalne katastrofe. Ali, nikada ranije se Sjedinjene Države nisu suočile sa institucionalnom krizom poput sadašnje“, nastavlja Marš.
Nivo poverenja u Kongres SAD koleba se oko 20 odsto – naprosto zato što, kako ukazuje Marš, nema kuda dalje da pada.
Drugi kanadski stručnjak, Tomas Homer-Dikson, napisao je poduži članak na istu temu u kojem je najavio kolaps američke demokratije već 2025. i uspon desničarske diktature najkasnije do 2030. godine.
„Više od 40 godina proučavam uzroke rata, društvenih nemira, revolucija, etničkih sukoba i genocida. Skoro 20 godina sam na čelu Centra za studije mira i konflikata na Univerzitetu u Torontu. I sada, dok gledam kako se kriza odvija u SAD, vidim znakove upozorenja u političkoj i društvenoj areni“, kaže on.
Po njegovim rečima, desničarski komentatori u SAD decenijama zabijaju klinove u pukotine poverenja u politički sistem i političke institucije, a potom po njima udarajući maljeem“.
Homer-Dikson ukazuje da nije reč samo o desnici:
„Na delu je i efekat multiplikacije između dubokih mana Sjedinjenih Država i nedavnih promena u materijalnim parametrima društva jer se nastavljaju stagniranje prihoda srednje klase, hronična ekonomska nesigurnost i rastuću nejednakost.
Homer-Dikson tvrdi: „To je stvorilo političku polarizaciju. Ekonomske, rasne i društvene podele u Americi stvorile su ideološki jaz između političke desnice i levice... I jedni i drugi veruju da su ulozi egzistencijalni – da protivnik želi da uništi zemlju koju vole. Umereni politički centar ubrzano nestaje. I, o, da, stanovništvo je naoružano do zuba, negde oko 400 miliona cevi vatrenog oružja u rukama civila“.
Farah Tomazin, severnoamerička dopisnica australijskog lista „Sydney Morning Herald“, smatra da će građanski rat izazvati „snage američke desnice“.
Ona je uverena da u SAD postoji „trampistička zavera“ i navodi:
„Pošto Tramp pre godinu dana nije uspeo da sruši američku demokratiju, odlučio je da je uzme u dugotrajnu opsadu kako bi podrivao izborne procese širom zemlje. Samo u decembru 2021. trampisti su podneli na usvajanje 262 zakona u 41 državi da bi ometali izborni proces“.
Sasvim konkretno, traže zabranu prevremenog glasanja, glasanja bez provere dokumenata i praksa da neovlašćeno lice na biračko mesto donese glasački listić koji je nominalno popunila druga osoba.
Pored toga, „Tramp i njegovi ljudi pokušavaju da pristalice mita o prevari na izborima 2020.) dovedu na uticajne funkcije“, piše Tomazin. I tvrdi: „Ako takvi kandidati budu izabrani - mogli bi da pomognu u preoblikovanju rezultata narednih predsedničkih izbora“.
Dakle, ona sugeriše da Ameriku 2024-te čeka novi raskol povodom rezultata glasanja na predsedničkim izborima. Takođe: da će desnica – ako ponovo izgubi - imati mnogo više mogućnosti da „plasiranje priče o izbornim prevarama“.
U ovom kontekstu je Tomazin moglaa podsetiti svoje čitaoce da je, prema anketama, posle poraza Trampa 2020. godine bezmalo 40 odsto njegovih glasača mišljenja da je vreme da njihova država „napusti ovakve SAD“.
Pravu temu razvija i drugi autor „Sydney Morning Herald“, australijski politikolog i istoričar Ema Šortis.
Ona piše: „Desničarski mediji nastavljaju da šire velike laži o izborima 2020., a velike reforme koje su toliko potrebne za jačanje američke demokratije... ili su zaustavljene ili su potpuno skinute sa dnevnog reda“.
Usledtoga, prema njenim rečima, američka demokratija može da se uruši, a na mesto ovih koji sada vladaju da dođu ljudi sa mnogo radikalnijom agendom. Opasnom i za američke saveznike, uključujući i Australiju.
„Šta će se dogoditi sa nama, sa drugim narodima, ako dođe do kolapsa američke demokratije i ako zajedničke australijsko-američke odbrambene strukture budu u rukama takve nove vlade? Možemo li izaći iz tih struktura? Hoće li naša država želeti da se izvuče iz njih? Uostalom, kakve će biti posledice američkih promena po našu unutrašnju politiku?“ pita se gospođa Šortis.
Međutim, ne odnose se sva apokaliptička predviđanja na desničarsku zaveru.
Kristin Tejt u članku napisanom za The Hill ukazuje na ekonomsku pozadinu pada Sjedinjenih Država. Ona najavljuje „ekonomsku recesiju i stagflaciju“ već do kraja 2022. godine:
„Mnogi Amerikanci nisu spremni da izdrže ekonomsku stagnaciju. Do kraja 2020-ge, bezmalo dve trećine porodica živele su od plate do plate, a više od polovine je imalo ušteđevinu dovoljnu za manje od tri meseca. Četvrtina nema nikakvu ušteđevinu!“
Prema Fintanu O'Tulu, koji je napisao članak za Atlantic, veliki deo američke kulture je već spreman za građanski rat:
„Za one koji su nekada nazivani ekstremnom desnicom, a sada ih treba smatrati jednostavno naoružanim krilom Republikanske partije, neizbežnost građanskog rata je datost“.
Po njegovom mišljenju, Amerika je polarizovana ne samo politički, već i ekonomski i kulturno:
„Čak je i odgovor na globalnu pandemiju postao zona frakcionog ratovanja. Funkcionisanje federalne vlade daje manjini mogućnost da uznemirava i guši većinu. Veliki deo američkog medijskog diskursa je toksičan, a polovina dvopartijskog sistema je ušla u postdemokratsku fazu. SAD su među razvijenim nacijama jedinstvene po tome što njihov sistem dozvoljava postojanje nekoliko stotina privatnih armija opremljenih vojnim oružjem“, piše autor.
Hipotetički, sve u SAD mogu razrešiti duboke reforme, ali se američki politički sistem teško prepušta dubokim promenama.
Tačnije, ne prepušta im se bez velikog rata.
Izvor: Fakti.org
